Млади борац

чење

Србије...

и шта може. Она љуто овети масовне гробнице на Бубњу и Краљевици, где фашмотички рафали посекоше њене најбоље синове и кћери. свети она секирама покланв у Рготини, Равни и Јелашници, обешене у Дебелици дела Дражиних нољаша. Није Источна Србија Недићева, ни Дражиних зулумћара, Пилетића, Јовановића, Весића, Боже и осталих издајника, већ је она део народно-ослободилачког понрета она је Титова!

је слободан

Сав народ био је наклоњен пзртизанима, њимаје пружио руке, њнма давао цвеће, у њима видео победу. Озбаљни погледи наших .бораца обећавали су освету за све патње, а гаранцију за бл. ску слободу. Затим је маса испратила војску у град, гле је одржан народни збрр на коме је изабран месни НО Одбор. Говорници су често били прекидани одушевљеним одобразањем народа. А сутра дан су омладинци Мајданпека, млади рударски радници у великој групи отишли у војску да и они буду војннци Титове армије.

13 бригада

Омладина 13 српске Н.O бригаде, бзтаљонским претконгресним такмичењима, покззала је резултате: I батаљон у 15 борби које ie водио са иеприЈатељем убио је 49 непријатеља- их војника, а предало се 12. Заплењено је: 12 пушака и 15 бомби. Уништен је )едзн тенк Сви омладинци научили су руковати са Брен-овим пушкомитраљезом, мино бацачем је руковзти 6 омладинзца, з „Зорком“ (Шарцем) 16 омлидинацз. Писати је научило 12 омладинаца. Дилетантске групе дале су 4 приредбе, одржано је 4 збора. II батаљон водио је 12 борби, у којнма је убијено 52 непрнјатеља, а предало се 35. Заплењено је: 27 пушака и 30 бомби. Запаљен је 1 аутсмобил и 1 камион. Сви омлздинци рукују са пушкомитраљезом. Минобацачем је научило руковати 8 омладинаца, ,а „Шарцем' 12. Писати је научило 18 омладинаца. Културна група дала је 6 приредби и одржано је 8 зборова. 111 батаљон показао је најбоље резултате. Вођено је 15 борби у којимз је убијено преко 420 непријатеља, а заробљено је 21. Заплењен је 1 ,Шварцлозе“, 1 немачки тешки, 1 противавионски митраљез са 5.000 метака, 1- „Шарац“, 5 лаких „Бреда“, 83 пушке, 295 бомби, 2 машингевера, 6 пиштоља, 1 лаки минобацач са 300 мина, 280 граната, 60.000 метака, 5 ракетних пнштоља са 200 ракета. Уништен 1 тенк, а 2 су оштећена, запаљено је 11 камиона, 12 је оштећено. Срушена су 4 железничка моста и 1 туАел. Запаљене су 2 станице и 1 поштанска архива. Посечено је 68 бин дера. Заплењено је; 5 радио станицз, 1 мотоцикл, 3 апарата за слнкање, 6 коња, 20 буради са бензином, 10 кола са одећним материјалом, 35 кола разног материјала, 270.000 лева, 250 кгр. брашна и 100 кгр. шећера. 420 омладинаца научило је руковати са пушкомитраљезом, са тешким 25, лаким бацачем 25, а тешким 15. И IV батаљон није заостао у такмичењу., Убијено је у 18 борби 66 непријатеља а предало се 47. Заплењено је 36 пушака са 4.000 метака, 18-бомби и 1 митраљез. Разрушен је_ 1 мост. Писати је на учило 22 омладинца.

СЕКУЛА, СТЕВАН, НАЗОД, МИЛЕ, РАЦА

По околини и Нишу често се чује име највернијег немачког nca ЖивановиНа. Причало се како је зверски мучио омладинце који би му пали шака. Са грозом се причало о масовним стрељањима на Бубњу, о убицама који су најбоље синове српскога народа секли без милости митрзљеским. рафалима. И цанас о њему говоре... Одлука је донешена... Убићемо тог злотвора н„немачког плаћеника. Дуго се кроји план јер издајници се добро чувају. По подне су кренули другови, Њих пет: Секула, Стеван, Назод, Миле и Раца у обнчним сеоским колима. На дну кола, покривене шаторским крилом, лежале су машинке и један „Брен“.' Прошли су кроз сред Ниша, поред полицајаца, агената и Немаца. Били су обични сељаци на колима. Са друге стране града, у пољу истоварили су оружје и притајили се у њиви са кукурузом, крај друма. Купала су им срца од нестрпљивог ишчекивања, Сумрак се већ спуштао. Одједном г>д радости скоро гласан шапат друга: „Ево иду!“ Пројурио је љотићевац на мотоциклу, а_за њим два полицајца. „Марица“ се~ приближавала. Синуле су цеви брзих „шараца“. Миле је изнео на сред друма и испрззнио цео рафал... „Марица“ се као заклана свиња свали у јарак. Мотор је још брундао. Припуцчше с бока агенти. Одговорише им наши из свог машинског оружја Сада је требзло брзо се повући. . Кроз кукурузе, преко поља, засипани митраљеском ватром са куполе робијашнице, повлачили су се према Вису. Дошли су сви. Весели су. Акција је извршена. Текст телеграма послатог Недиhy гласио је: Убијена су два агента и тројица су рзњени. Живановић је тражио да га смене да би сакрио главу од наших осветника.

СВИ СМО ПОШЛИ У НАШУ ВОЈСКУ

Омладина села испод планине Тупижнице много је пропатила под терором четничких банди. Али ни насилна мобилисања, ни Дражине „бригадне школе", ни клања и батинања нису могла да сломе слободарски дух наше омладине. Горели смо од жеље да наиђу партизани и да пођемо са њима. Једнога дана брзо се пронела вест по селима да долазе партизани. Народ са поља напуштао је своје радове и трчао у село да дочека своје ослободиоце. Омладина је била најсрећнија. Са цвећем и одушеаљеним клицањем дочекивала је она своју вољену војску. На омлздинским састанцима доношене су одлуке да омл-дина целог села пође добровољно у нашу во;ску. То ]е омладина 'одушевљено примила и у масама се пријављивала штабовима, Beh сутра дан јуришала је она неустрашиво на Зајечар. ВлауЈимир Антић

Вла/iUMUp Anmuh

КОГА МИ ВОЛИМО

Село Грлиште као и остала села зајечарског среза много су препатила од Немаца и Бугара,. али исто толико су страдала и од дражиноваца, које ми мрзимо из дна душ£. Нашој радостн није било краја када је у наше село ушла бригада Народно-ослободилачке војске. Цело село и мало и велико изашло је да види партизане. Слободно и весело је разговарао народ, шетао се га њима улицом, износио им све што је имао, нудио их и чашћавао. Више омладинаца је још одмах са њима добровољно отишло да се бори за слободу. После неколико дана наишао је четнички корпус Љубе Јовановића. Нико није смео да изађе из куће. Нарочито се омладина крила да је не виде они издајниц, Четници су почели да хватају овце из товора, клали их, пекли, пијанчили и псовали. Непосредно пред сами ручак наишла је партизанска тројка и испзлила два рафала на село Кољашки корпус је оставио овце на ражњевима, казане са- јелом и главом без обзира пббегао право у Зајечар. Сутрадан дошао је штаб дивизије. Срећан је био народ. Дочекао је партизане као своје рођене. После два дана пао је Зајечар Сва омладина је одушевљено појурила у ослобођенн град, кога се до јуче само са језом сећала, у коме је гледала само агенте, затвор и мучење.

Стпеван Сте.-.анопић

НАША НАЈРАДОСНИЈА ЗАВЕТИНА

У тимочком селу Трновцу била је заветина. Некада дан радости и весеља данас у ропству туробан јадан као да је и сама радост побегла негде у земљу. Наједном пронела се вест да партизани долазе Неописиво одушенљење завладало је на родом. Ужурбано се спрема, да се што боље дочекају, да се што срлачније угосте. Нико срећнији није био од нас омладине. Цело село изашло је на пут, да их свечано дочека и поздрави. У колони весело и са песмом наишли су партизани. Газили су по цвећу ... Омладинке су одушевљено китиле народне борце. А народ није престајао да раздрагано кличе: „Живели наши ослободиоци I' „Живео маршал Тито!“. Цомешро се народ са прича, игра Збору је присуствовало цело село до последње бабе и детета. Омла динци су се спремали да одмах пођу са њима. Родитељи су их весело спремали, народ је био срећан. Доласком партизана и одлажењем у војску ки смо прославили своју заветину. Стари људи не памте да је она икад била радоснија.

Чед. Стеванпвик

ЦРВЕНОЈ АРМИЈИ

„Све што сам везла, ткала и спремала дароваћу Црвеној армији“ каже мајци -девојка из Г. Крупца. Везу се гоблени и марамице, браћи Русима. Од и четннка скривени ћилими ваде се из скривнице, „да преко н>их прећу тенковн Црвене армије", кажу девојке.

Број 10

МЛАДИ Б О Р А Ц

5