Млади борац

Тито херој

Ко је присуствовао оном величанственом сусрету младих Србије са њиховим великим другом Титом, тај је занавек обогатио своју душу једним незаборавним доживљајем и успоменом. Кад је ушао Тито и стао пред хиљаде младих, хиљаде руку претворило се у једне, руке оног који га је први познао. £алlа је наједном постала налик на цвет са : хиљадама уздигнутих и отворених круница, на нежну птицу са хиљадама крила која су у један мах затреперила. Овај сусрет личио je' ла сусрет који се, чини ти се, вековима спремао и чекао свој дан и зато је сад тако снажан и буран, јер из њега бије вековима таложена снага. Tor вечера као да си у рукама имао један историјски догађај, као да еи руком дидиривао' јсдак сан који се остварује пред твојим очима. Име Тита пунило Jt салу и да нњнег другог није било, ни речи завета и обећања него само оног њихања глава и руку које као у заносу заборављају на време и посао док изговарају то име, па би било довољно да се сазна да су с тим именом на уснама умирали младићи и девојке, да су с тим сном и жељом да га чиде млади дечаци израстали у хероје. Млада Србија и највећи човек народа Југославије стали су, истовоемено, једно према другом као стари знани другови, који су много добра и много зла заједно видели; као јунак према јунаку што су много победа заједно задобили, ш опет хоће да се договоре о новим победама и један другом одаду признање. Омладина Србије можда није ни чекала тако високу оцену од вође свих народа Југославије: ,, — Ми дугујемо омладини Србије врло много .. . Омладино Србије, била си носилац оне велике наше идеје братства и јединства народа Југославије. Гледао сам омладину Србије... у оорби у најтежој студени, скоро полубосу у Босни 1941—1942 године,, видео сам је у Босанској Крајини, у Далмацији свудаЈ' Средњошколка на палерији, млада сељанка за претседничким столом, омладинац-командант и јунак. из прве пролетерске постали су кроз то поизнање једно и сваки Је сигурно зажелео тог тренутка да учини још неко велико дело да би

НАШ ТИТО

,био заслужан тог гтдазнања, сваки се хтео још једном одужити за тако високо признање. И никад вдљда више снаге и спремности није садржавала једна реч као оно омладинско „хоћемо“ тај једнодушни одзив који је пратио сваки постављени задатак. Тако само истински вођ и друг, маршал Тито, на очиј свих, једном речју уједињује хиљаде људи за велика дела, хиљаде омладинаца Србије за борбу до победе. Његово име на овом конгресу било је сшмбол јединства и омладине свих народа Југославије. Најлепши међусложни поздрав омладине наших народа био је тог вечера; ми смо Титови, само Титови. Тако је рекла млада Словенка, тако Македонац, тако сви остали, а то је значило ми смо јединствени, ми смо омладина која ће једна за другу, за све народе Југославије, за Тита, 3ia победу да да своје животе. Јединство омладине оваплоћено је у имену друга Тита. То јединство и јесте маршалу Југославије другу Титу најлепши дар Првог конгреса антифашистичке омладине Србије. Само близак човек и друг, оамо сигуран у стварно јединство омладине и спремност да се жртвује, може да јој приђе речима; ~ви морате бити спремни на надчовјечанске напоре“... ~'рачунамо на вас да ћете бити свуда гдје је најтеже и гдје ћемо: Btac звати“ и да на то добије једнодушни поклич: - хоћемо! хоћемо! —Та дубока Повезаност и оданост омладине Србије другу Титу изражена је једнодушном жељом у њеном поздраву: „Учитељу наш, драги Тито, највећи прија‘тељу младих... Ми желимо да нас ТИ,' који си нас водио у најтежим данима, спасао и ослободио, обезбедио срећвиЈу будућност нашим народима, да нас и сутра у слободној домовини водиш ка напретку и бољем животу." Десетинама пута поздрављала се омладина Србије оа другом Титом, желела да јој се окрене лицем, упорна у тој жељи коју није могла да савлада. Друг Тито Јој је испуњавао жељу утишавајући је дивним, очинским покретом руке и топлим, срећним осмехом на лицу. А сала је постала тиха, скоро нема за тренутак, тек кад је друг Тито изишао.

Број 13

МЛАДИ БОРАЦ