Млади борац

СРБИЈА ПРЕД КОНАЧНИМ ОСЛОБОЂЕЊЕМ

Друг Тито }е јрекаО: ~НамАЧ'КИ фашнстички з.тиковци не с.меју некажњено напустити нашу земљу.” Извештајн Врховног штаба НОВ и ПОЈ најречитије показује не само да наша војска пропи-сно кажњаза фаширтнчке зљикоБце, него да им потпунмм уопште не допушта да оду из наше зем.Ђе. Свакодневно наша војска уништава оггко.љене фашистнч!ке групације и гарнизоне. После пада Краљева, где је после упорних четрдесетодневних борби „немачки гарказо« од 2.000 људи у»иштен до ггос-тедњег човека”, ослобођанм су Арнљс, И*аlњнда, Гуча и Пожега, где се иаша војска ббри већ на прилази. лга cai Mor Ужица, чнјим he скорнм заузимање.ч бнти довршено потптао оедобођење 1 Србнје. У Оре.му је после опсежне артилеријске и минобацачге ватре ваша војска у Заједницн са јединмцаЈма Црвене зрмије, прешла у од,тучан »апад и у незадрживом наљету пробила нелгачжн одбранбени систем, заузевши Илок, Шид, Сремску Рачу и виз- мањнх места, док се у Вукобару воде уличне борбе. Ту је првм аут ступила у дејство наша модерна, жлада артилерз(ја и противтенковско оружје, KO_ig је наша војска добила од Црвене армије. Наши млади артиљерпм су шрецизвим погоцима непрнјатељских утврђења одлично положмли иошт. На том сектору' наша војека се све више приближава важно.м непрнјател>ском упоришту Винковцима, коЈе Немци огорчено бране довлаччењем иојачања, свесни његове важиоети за да-ље Iурољирање наше војске кроз Хрватску ка Загребу. У Босни и ХерцеЦрној Гсфш и ХрватскО-м Приморју довршава се удаштавање опко.љених вмачмх гарнизона. Нарочито се жестоке борбе воде на сектору Подгорвца —Данилов Град, где Немци очајничтси гтокушавају продор из казана у који их је сатерала каша и албанска Народно-ослободиДачка војска заузимањем Скадра.

На западу офанзива 7 сав«ничких армија, идко enopo, јер Намци дају огорчен отпор, ипа*к одмич«. Пробијајући дубоко и снажно изграђена утвфђења Сигфридове линије, савезничке арлшје све аише продиру у важлл рударска и нндустријска подручја Сар и Рур. ПОсле пада Јилиха, америчке трупе све се више прнближују Ke.iiHy, дох су тручзе i францусгсе армије, слобађајућ ( И Елзас и Лорен, зазлзеле Минстер. ДогађаЈи у Грчкој узбудљди су читаву поштену демократску јавност света. Оно што cć тачо- двшава личи шренасБе него на оедобођење. Страх од нАоружаног народа натерао је грчку вмигрантску владу Паттандр«у-а, да пок>дца разоружање гриког нгlркедно-ослободилачК|Ог покрета ЕАМ-а и грчке Народно-ослободилачке војске ЕЛАС-а. У томе је влада Папандреу-a добила свестрану подршку Зерваса, грчког Драже Михајловића, и његовог издајкичког реакциона-ригог покрета ЕДЕС-а. Након што су одбили да потггишу одлуку о разоружању ЕЛ.АС-а, пр.етСтавни-цн ЕАМ-а у владн Панадреу-а, су поднели оставжу. Почео је оружани сукоб у пркзтив грчке Народно-ослободнлачке војске, на страни владе Папандреу-а, учесутвује и аиглеока војска са тенковима н авијацијом. Пре.ма догађаЈима у Грчкој ми не може.мо бити ргтнодуцгн'и. Влада Папа«дреу-а је легло сплетаи и роварења против наше земље. Прогон македонског живља, од страгне oprawa те владе, које изражава жељу да се прнпоји сво;ој матици, федералној МакедониЈи у склопу де. мокЈратеке • федеративне Југославњје, то најбоље показује. Ширење карте „Велике Грч-ке' на којој су читава АтбаниЈа и Македонија са Скошнем припојене Грчкој, разголнћује њене прабеж-љиве ичтгрријалшсткчтсе прохтеве. Говорећи о тим прохте®има Палаидреуове владе Вдадимир Дедијер у једном од посл-едших бројева ~Борбе” каже: „Нашем народу је добро по-

анато дд Папалдр|>у у Грчзоој нвма никог др<угог сбм Дервасових петоколонашких хорди и једног принца иемачке крви, кога је грики народ већ у више .мдхова истерао са свога тла. Ето тсхме и такво.м Пашандреу требало би дати мкогућвости да уноои pasдор на Балкану. Победа Папандреу-а то је победа мавијака који хоће сукобе аа Ба.чкалу, који хоће „велшсу” Грчку. Наш народ добро зна да је херојски отпор грчког народа залота будућности Балкана. Победа грчког народа то је победа (иира н срећ-вог живота балканских народа, победа лшрољубивих односа између наше зе.мље и кеуст[хашшвог грчко-г народа, који тлко јуна-чки под Акроррљем б-рани ве.тике приниипе Атлаштске повеље и Техеранске коифераишгје.’” Ја-вно млвење и шталша у Еглеекој осуђују став британске владе пре.ма' догађаЈима у Грчкој. Прилвком дебате о догађаји-ма у Грчкој, у британском Пар.таменту н-ародни послалик, члан лабурнстичке странке Кокс је изјааио ,да би више волео да му десш рука буде отсечеиа у члаиху « да му остане црва патрља место руке, него што би потписао наређење да бриташока ар.\ffi!'a плша «а раднике у Грчкој”. Угледви енглесии листовн „ИввиигH>yc”, „Маичестер Гв-ардијан’” и остали у своји.м чланиЈЖма осуђују став британске в.таде и траже да влада «з освова промени свој став пр«\ш Грчкој, KiOH-npec лабурнстнчке партије, одржан последњих да«а у Лондону, донео је одлуку, којо.м се не одобрава гросштика г. Черччила пре.уа грчко.м народу. Исто тапсо жмеричка штамта, дсуђујтЧтн став брптаноке владе, рграђује се од њене полигике пре.мл Грчкој. BacKine велике, атободароке, нжма толдако дтаге фраlнцуске републике добио је свој ггуии израз ових даиа поттитоивањем уговора о савезу и међусобиој помоћи између Coej'eroKor Савеза и Фрlатацуске у Москви. У ваједиичколт колиикикеу после разговора и

оклалашА уговора каже се, да су „обе вл-аде поново потврдиле своју одлучност да воде рат до потпуне победе над Намачком и израаиле жељу да за/н једничши предузму све одговарајуће мере да би одбравиле Европу од неке »Ове атрссије.” Посматрам у светлости последњих догађаја пут генсрала Де Го.та у Москву и уговор о срвезу рз«еђу СоБЈетског Саеева и Француске добија ограман значај, не само као долринос учВ|ршћен>у антафашистич-. кск бжжа с.«>бодољуб«oих ««р©да, веђ и кго гарандЈча да he у побтерат»ој Евррпи, нзаоон склалач»а шра, бити онемогућени сви плановд ратнлх хушкача. Кад ммслшо на кову отвчестввнсн фронтовску БуГарску, ми поуздано знамо да на ааадој источној гратш и.мамо пријатељску и братску зе?<иву. Мере чишћеша државиог апарата од профашистичких и петохоловашчсвдс елемената, суђење рестн«« злопгкцима које у иајскорије време треба да почне у Сбфијн, ч нам чврсту Оlдтучност вове бугарске народгн« владе, да дефижтсеио прегсинс са срsАи нсхм прошлршћу дадаје штереса бугарског народд, коју су спрскводше прбфадшстичке гладе разанх Фтж>еа и БагрјаЈнова. Никада више иеће nofei за руком »впријате-вдвда народа да гки руше братство два словеЈнска иаровз« Прашпсом боратаа командашта U Бу* гарске армиЈе r енерал-л ај ткб-нђа Кк» рила Станчева у нашој земљи, он пам је п.росто отргауо речи из срша кад каже: „Учешћем бугарске војсзсе j( борби против намачког фашизма crsrv рена је већ пре-к-о зајсдаички прсм№ в-ене к-рви - н-а бојтгом пољу кош. Беле Паланке, Ниша, Подујеш и Косоза, оонбза за учвригћивање тога бреггства”, и „Моја је жеља да се o®af први корак развије у сидаи н да створи услове за политичзсу, esoномоку и културну изпрадљу братсшх народа у заједничкој слов«нскод ш> родаши и у заједнвди вих народа”.

БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ЧУВАЋЕ ТЕКОВИНЕ НАШЕ БОРБЕ

У тешккм временима иеиародинх рвжима Београдсхи Универзитет био je један од најхрвбријих борвца за слободу и праву науку. У дугој и нерааној бор>6и успеди су студенти да заједно 'са својим наорвдиим професорима свмувају Универзитет од бесних фашиста и мрачне реакцијв. Сва настојања реакционарних режима да угушв осковне, иалреднв тежње н-арода и слободу науке, сломила су се о чв-рхгто, несаломл»нво јединство наших студвната. Сгуденти Београдског Универзитета бнли су иароднм синови, и кроз сваку њихову рем говорио je народ, цела слободољубива Југославија. Народ је захтеаао од својих синова да се хравро боре за његова права, народ je стајао иза csa«e акције иаших сгудената, он их је бодрио и ломагао, Никада та борба не би могла да буде тако керојска да омладина није била свесна нераздвојног братства ce иајширим масама радног и сељачког иарода, Та свест мије дозво/IИла да се угуши живот младости, слобода научног рада, политичко-културни жи*от. Бвоградски Униаарзитет постао je трибина слободив мисли, антифашистичке борбв. Кроз борбу за‘ слободу научног рада, за аутокомиЈу Умиверзитета, омладнна Је тражила но;основннја права, нроз њу ]е она показала своју спремност да одлучно устанв у од-sрану својих живота. И, што ]e притисак реакција поСтајао веКц, то ce јединсгво студенвта и професора поЈачавало, борба за оп-штв интересв стаарала je од њих правв народне, родољубиве борцв. Васлитани у духу -бораца за слободу и двмократију, наши студвнти су дали најбоље борце у борби против фашизма, Колико је младих студената трунуло у глаањачамл, концеитр ациони м логорима, кодико их ја дало жквотв по ауллма и амфитватрима бвоградских факултвта, ши-ром наше земље, широм Шпакијв. Без обзчра на националну и полктичку припадност студенти ског Универзитета су билч повезани антифашистичком ceeui+sy, она им Је налагала беспоштедиу борбу протиа свик поробљи-вача слободе и науке. Борба је поввзала све аитифашнстичке снаге наших народа, Београдсхч Учмгверзнтет постао ј* чврст бедем, способан да се суаротстави б&сној фашистичко-германској највзди.

Флшкзам јс гкокушао да уништи Београдски Универзитет. Желво je да кроз њега проговори фашистичкоимперијалжггичка наука. Студенти и професори су се одлучно дигли против варварског насиљ*. Борци за права узвли су пушке у руке, јер је само тако било могуКв одбранити културу и науку од фашизма, Студенги Београдског Универзитета и ве+ина њихових професора под во+ством КПЈ организовали су борбу против окупатора, они су били први њени руководиоци. Прослављени борци као што су Слободлн ПенезиК и многи други, и данас васпитавају омладину у духу борбе против фашизма. Заједно са сељанком и радничком омладином, студенти и њихови професори дали су великв жртве у борби за ослонаших народа. Заједно су пали професори и студенти: др. Симо Милошеви-К ( др. Ђока Јованови-К, Иво Рибар, Бока Ковачеви+., Мика Јарац, Баја Секули+, Ђура Стругар, Слободан Принцип, Светозар Маркови+, Борислав КовачевиК и многи други. Фашизам je могао да попали библиотекв, да опљачка лабораторјв и разруши зграде многих факултета тиме je још једном показао варварске нагонв али нијв могао да угуши слободарски дух наших народа. Данас су разрушвнв и спаљенв зграде Правног и Твхничког i факултета, докази немачког варварства, доказ-и борбв коју Је Бвоградски Универзитвт водио прв рата и за време фашистичке окупацијв. на жртвв тих херојских борби нису само осврти на прошлост, Ев+ je то снага којом +емо на нашим новим, народним Универзитетима стваратн праву, слободну иауку и стварну културу. Дужности студената и професора су ввликв, потребно je што пре ослободити це/ту нашу земљу, потребно je прикупити све слособнв и-ктелвктуалнв радн-икв да 6и се поново организовао научнн рад и живот, потребно је створитн још чврш+в братст\о схмладином наших народа. Београдски Универзитет од увек је био стваран одраз политичких и културних тежњи наших народа; данас он има највв+е могу+ности да ce развије у том правцу. Никада омладина нијв била чврш + e уједињвна но што )e то ннкада народ нијв хитније тражио науку и кул-

туру. Да би остварио жеље народа, Београдски Ун«верзитет мора да употреби све својв интелектуалнв и моралнв снаге да пом+у њих створи новв гонераци|« свесних омладинаца, способних за пожртвовану службу осиромашежом и израњављеном народу. CT*ap<a}yfcM новог куптурног радника, пионира новог, бољаг, лвги шег живота г рушевинв београдских факултвта ди + е потпуно мрски, варварсжи фашизам. 7 двцембра одржана је у сали Коларчевог народног Универзитета свечана академија студената и професора Београдског Универзитета, посве+ена народноослободилачкој борби, Београдски Универзитет сетно ce својих м.ртаих другова, храбрих бораца за слободу наших народа. На академију је дошво велики број студената, од којих су многи прослављени борци Кародно-ослободилачке војске и њени руководици. Пред пунм салом реч је узео проф. др. Јвврвм Недел>ковиК. Он је у свом говору изнео задатке, који стојв пред студвнтском омладином; »Да 6н се одужмо тим жртвама, Бвоградски Уннвврзнтет налрогнуЧе cse своје интелектуалне и моралнв снагв да обогати ум и оплемвни душу будуких нараштаја и да их ослособи за несебичну службу народу, осакаКвном н розриваном. У нмв московских студеиата говорио je о хвројској борби омладинв студеиг Евлампијв Tapacoe, e о нвродном раду у прошлости н буду+ности др. Александар Бвли-К. На крају Je донвшена резолуција београдских студената и професора у којој ce кажв: »Обра+ају+lИ ce свомв драгом народу, толико растрзвчом и толикв уцввљоном, Београдски Унивврзитвт лознза слу имтв* лигвнцкју ц омладину нашу да довршн двло ословођ®н>а земље и омогу+,и што скориЈв окончања рата против злочиначког фашизма. Београдски Унивврзитет ce заввтујв, оста}у+и увек на стражи наших ввЈтнких твковина, изражвних у одлукама нсторнског Јкачвјв на Другом заседању АВНОЈ-а, да сл стадно трудити из свв снагв својо да помогне нашвм народу да c© олорави од страшнв пустоши и нвсташицв, са seром да +e тимв унети свој удво у стварању бољаг ц човвчнијег живота будуКих нараштаја, а научнв истчнв у спужбу тога рада, да Ke км помоКним оруђем помоКи обнови данашњих разорвних добара у подизању новог човвка. Ми смо увервни да Кемо у томе имати сарадњу саојих саавзника и смв слободољ/бвкх н култ/рккх народа.

2

МЛАДИ БОРАЦ

Број U