Млади борац

(Наставак са прве стране) Наша омладина, као лостојан наслелник тнх српских устаника и хероја, неће дозволити ла се понови погрешка из прошлостн, да ти 'реакцконари. ослабе нсковано братст.во и јединство српског народа са осталим народииа Југослазнје. Српска омладина, у коју није уса Нена клица шовинизма, зна да нема опстанка Ср&има, без поштовања нацноналних осећања и државне самосталности осталнм народима у демократској федератнвној ЈућославиЈи. Може ли се Македонија смаграги као део Србнје, када је народ Македоније кроз своју народно-ослободилачку борбу у заједници са осталим народима Југославије залобио своја национална права и државну самоста.тност у лемократској федеративној Југославији? У Србијн ће се наћи људи који „признају“ Македонднма право на самосталност, али иу не признају његову мзкедонску наиионалну свест н томе слнчно. Какз® је смисао оввквих мншљења? Оваква мишљења у суштинн се своле на непризнавање македонском народу наиноналних права и државне самосталностл. Јео, шта значн када Србн „полажу пкма националне свести? Значн да Макелонци немају иакедонсуе наиноналне свестн, али да имају или бугарске националне свести, тј. да су онн Срби илн Бугарн а не Македонии! Они, који овако мисле, не виде да у суштинн желе да ее врати оно „старо“, моје они у ствари (можемо вероватн) не желе. Онн неће да виде да је македонскн нарол, заједно са српским и осталнм нароЈугославије с пушком у руцн ocsoјио своја наиионална права у борби протнв немачких и бугарских фашистнчкнх окупатора и њихових слугу и да је одлучно да та своја стечена прзва задржи уз државну самоеталност у заједничкој држааи равноправних народа, у демократској федеративној Југославији, Тзко је и до истоонјске од.туке Другог 3đседањз АВНОЈ-а о деиократскоЈ федеративноЈ Југославијн. Ко Је желео да се бори за национална н демокфатска права српског наоода, не _може а да не призна иста таква права свнм народима Југославије, поготову кала су их они стекли у заједннчкој борби против заједничких непријатеља, фашистичких окупатора и њихових помагача. Омладина Срби.је савладаће све шовннистичке клице ако се и даље буде васпитавала у духу велике ндеје братства н јединства нарола Југославије у саим приликама, у борби на фронту протнв фашистичких окупатора н шегових поиагача, у раду ка обнови земље. у претварању речи у дела, прелазећи нз прнча о братстау на стварно братство које сада треба да се огледа v помоћи пострадалим крајеаима ЈугославиЈе. Омладнна Србије ће до краја нспуннтк ове крупне задатке само тако ако се буде увек осећала као нераздвојии део нашег народа. Друг Тито ie позвао омладнну Србнје у Јединственн народно • ослоболилачки Фронт, у Народнн фронт, Јер Је он слзсао Југославију и наш нзрод од прог.астн. „Јер Је то паотија v коЈу се слива свз 'родољубива омладина, јер је то партија свих поштених Југословена од младостн па до даљих зрелих година, а ко неће такву организациЈу, значи да он не желн добро својрЈ омладини и да не жели добро своЈоЈ отаибини". Према тоие. залаци који стоје пред нзшом омладином, олрећуЈу и олнос ње_ног УСАОС-а према Јединственом народноослоболилачком фронту. Тај олнос Је иети као однос сопске омладиие према српском народу. УСАОС, и ако самостална организаци.ја, је нераздвојнн део ЈединСрби Је. iep већина омладинаца, а по могућству и сви, треба ла се налазе и у њему, да се слнју v Једннственн народноослободилачки фронт.

Б. HtaikOßnh

ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

Довршзвајући потпуно ослобођење Србије, трупе- Народно-ослободнлзчке војске споЈиле су се са трупама које оперишу у ИсточноЈ Босни. MJdвећн жесток отпор Немаца на Дрини на, јуриш је заузет Зворник. Велнке снаге наше во.јске, које су до сада биле ангажоване у борбама за Србију, ослобоћене су сад за претстојеће оперНциЈе остобођења Босне и осталих краЈева наше земље. То је чнњеиица коју ни непријатељ, дајући огорчен отпор, ниЈе потцењивао. У долини Дрине изоловане не.мачке rpvne узалудно су покушавате продор. Задајући им огромне губитке у људству и материјалу, наша воЈска систематски довршава њихово уништење, Други крупан успех, V току пве недеље, постигле су црногорске јединице заузимањем Подгорнце. која располаже моде.рнцм аеродромом. што he у многоме олакшати операциЈе наше и савсзничке авнјаиије, У Срему, на сектору Винковаиа, се настзвља жестока ро-вовгка војна. Огромна мннска поља ,н жичане препреке штнте прилаз граду. Немци Огорче.но браие Винковце, јер су свесни његове огромне важности за одржање пруге Брод —Загреб, пруте којом извлаче своЈе осахаћене трупе из Боснс, Херцегсвине, Црне Горе и Сзнџака., ПРОДОР У СПОВАЧКУ Трупе II Украјинском фронта маршала Малкновског извршиле су дубок продор у Словачку са југа. приближавајући се Кошицама, важном железничком чвору који штити прилаз Братислави и Бечу. На појединим тачхама фронта у С.товачкоЈ трупе Црвене армије уда,гене су свегз сто километарз ол пољске границе. На тај начин, немачким снагама у истојчној Сло. вачкој прети опасност потпуног опкољавања. Постоји могућност да снаге Црване армиЈе у свом снзжном офанзивном полету. и без заузимања Вудимпеште, прбдру на територију АустриЈе, оне Аустрије коЈа је фамозним „аншлусом" 1938 постала прва жртва хитлеровских завојевача. НЕМАЧКА ОФАНЗИВА НА ЗАПАДУ На западном фронту, на сектору ! амернчке армије почела је брижљиво припремана офанзива Немаца, Немачка снаге фон Рунлштета на ширини од 80 кнлометара извршиле су продор у Белгију и Луксембург у дубину од око 30 километара. Немачка офанзива има двоструко значење. Прво, она је покушај да се паралише савезннчка офанзива у жиле куцавиие немачке ратне ннлустриЈе, сарско н рурско подручје. Друго, она има за циљ да полнгне морал немачког становништва, утученог сталлим неуспесима и отступањима. „Лабулова песма" хитлеровских генерала може се завршити врло рђаво по Немачку. У току cv противмере сзвезничког Врхоаног штаба, док војни коментатори савезннчке штампе предвнђају да бн се битка. ззпочета ефанзивом фон Рундштета, могла претворити у пораз и коначни слом немачког западног фронта. ЕНГЛЕСКИ РАЛНИНИ ТРАЖЕ ПРОМЕНУ ВЛАДИНЕ ПОЛИТИКЕ ПРЕМА ГРЧКОЈ ХероЈска борба грчког народа и даље је v ценгом пзжње светсхе јавностк. Сви покушајн дз дође до компромиса измећу ЕАМ-а и генерала Скобнја су пропали. Услови генерала Скобија, да грчка народна војска ЕЛАС обустави отпор у Атини и Пиреју, као и да положи оружје, су одбијенн од стране ЕАМ-а, након чега cv отпочеле још жешће борбе. у којима узимају учешћа и британскн ракетни авиони типа „Бофајтер‘ ! . Радио станица Слободна Грчка упутнла је проглас грчком народу v коме се каже; „Папандреуова држзва је држава издајника, фашиста и немзчких саралннка. Они су обја-

вилн рат грчком народу. Енглеаи немају моралног оправдања за овај рат протггв грчког народа, протнв јелне савезничке зем.Ђе; упркос њиховнх тенкова и авиона, мн можемо и морамо се борити против њих до коначне победе“. 150.000 радника бродоградилишта и фабрика авиона у Шкотској, на протестним демонстрацијама, изразило је своје незаловољство према влздиној политнин у Грчкој. Енглеска штампа упорно инсистира нз прсдлогу да се нађе компромисно решење сукоба у Грчкој. Тако лист „Обсервер ’ између осталог питве: „Очевидно је да ми овде имамо посла не са упадом разбојника са планине, seh са организованим политичким покретом. који има за собом подршку народа", и иаставља: „Нема сумње да би снаге ЕЛАС-а времеиом могле бити натеране на безусловну предају, ако се доволшо британских трупа и оружја одвоје од борбе против Немаца и пошаље у Грчку. Али цела такве победе била 6и висока, не само по жртвама, већ и по одјецима у нашој земљи н на страни. Она се сзагзко не би могла извојеватн без озбиљннх радтгнчкнх нереда у овој земљи. Онз би могла разбити владину кпа.тицију, могла 6н озбиљно повредитн наше односе са Сједињеним Државама.” ПРИЈАТЕЉСТВО СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА И НОВЕ ПОЉСКЕ У послелње време светска штампа је доста писала о Пољској. У британском Парламенту је вођена читава дискусија, а претседннк владе Черчил је држао тим поводом говор, посвећен пољском проблему. Исто тако н претседник САД Рузвелт ,ie дао једну изјаву по питмњу Пољске. Оно што још увек за миоге претставља „проблем", за пољски народ внше ие цретстављз. hi вези с тим у једном од прошлих брнзјева ~Борбе“ каже се: „У иећусловенским односима руско-пољско питање сматрало се за најтеже и најкомпликовзније. Оно је многима изгледало нерешљиво. Али народ Пољске и СССР-а Је лако решио то питање. И то решење је прихватљиво и за пољскн нар>од н за народе Совјетског Савсза. Оно ће послужити као основица sa нзградњу срећне будућности Пољске, за изградњу трајних. пријате;;>ских односа између пољске и Совјетског Савеза". Заиста, кад народи преко својих правих народних претставника решавају један спор, онда је снгурно да ће да дође до споразума, онда је сигурно да he тај споразум да буде трајан н чврст. Сви покушаји реакционарне клике пољских емиграната у Лондону, да омету тај споразум су пропали. Пољски народ им је дао најбољи одговор још Јачи.м збијањем својих редова око лублинског Комитета ослобођења. Својим демократским програмом, чишћењем земље од издајннка н помагача охупатора, спровођењем аграрне реформе, којом ce сељацима дели спахијска земља, Национални комитет ослобоћења Пољске стекао је симттатије и подршку широких народних маса, које све више захтевају ла се он прегвори у прнвремену владу независне демократске пољске републкке. ХНЉ*дв омладинаца чекају да иду у нашу воЈску

КОНГРЕС АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ВOЈВOДИНЕ

слободнв Војводинв, п рџ* пут у својој историји, слободно и поносно састаКе се 27-ХП-1944 год. на свој I Конгрес. У историји борбв нзшиж народа, засебно величанствено поглавље припада сремсккм партизанима као и целој Војводини. Априлсиа котастрофа Југославије учинила je Војводину пленом неколицинв џелата; Хитлера, Хортија, ПавелнКа, Неди>»а, да све патк»е војвођанског народа учннв још веКим четници МихајловиКа. Страховит терор претрпео је народ литомв Војводине. Преко 4.500 од Хортијввих џелата убијених у Hosom Саду, масовиа клања у Бачкој, Барањи, хил>адв стрељаних од Немаца у Срему, полаљвна села, олљачкана имовииа и хон-

ц&н трацмонн лого-р«, то }e трогод*№ њи биланс владавинв фвшиста н њизеевчх паса дома-Ких иадајникв, А rat, иерод Војводинв има и свој другн би« ланс: херојску, негтомкрљ-иву м гтод нвјтвжим условима војеваку трогодишњу борбу за својв ослобођвњв, за слободу цвла Југославијв. Борбв срвмски* и фрушкогорских партизана, њихооо о» долевање толиким непрнјвгвљсхим офанзивама и прелази преко Caee, пр-ет« стављају, у историји партиза*+ског ратовања, класичан пример ,да партизанска борба нијв нужно ввзвна за кзаесне гвографскв првдуслове планчнв, аеК да je тај облмк ратовања могуК свуда, где народ има такву борбену сввст м л‘,ора/1, као што je то имао народ Војводине. Поносан je народ и омладина водине што је армији маршала Тита дао XII корпус НОВ и бвзброј хвроја палих и живих, као и ввлики број рукозодиоца народно-ослободилачком rvoкрету. У заједничким борбама, којв су водили војвођански борцм у Босни, Цр« ној Гори, Срби/и и Срвму искивало ce братство Војводинв са свим народкма Југоспавијв. Братство м српског народа у твшким заједнмчк*м битка.ма за слободу и стварањв новв равноправнв, сре Кне заједкицв fyroсловенских народа још се вишв учврстило и органски hć>c поввзало. Омладина Србијв нвКв жалити жртве да ce учврсте твковинв нашв борбв, којв гарантују слободу м равноправност народа Војводинв У оквиру двмократскв, федвративнв Јутослввијв. Велико такмичењв, које се данас слроводи између омладинв ВоЈводинв и Србијв, }ош чврш-Ke поввзује нашу омладину и каналише наше наггорв sa добро свих југословенских народа, I Конгрес омладине Војводинв још К«в више учврстити јединство војвођамскв и српске омладине, и ]ош • правилинја поставити решавање оиих великих задатака коЈи са постављају првд омладину Србије и ВоЈводине. I Конгрвс ВоЈводинв бмКв Још Јддан важан долринос братству и јвдинстеу југословенске ОААладинвт би+>в нов капор омладинв Војводинв за што бржв ослобођењв свих наших народа и изградњу нова домовинв двмократскв федеративнв Југославијв. У то имв омладнна Србије жвлм ceoЈој младој браКи сраКу в успвх у раду њиховог l Конгрвсл!

Плаквг за I конгрес ангмфвожтмчк« омладинв ВоЈводхнв

2

МЛАД И БOР А Ц

Броl 15