Млади борац

ШИРИМО НАШ УЈЕДИЊЕНИ САВЕЗ АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

За Аослвдк*а 4 мвсеца Срвија је добиlie сасвим други изглед. Омладински поRpe y у Србији се Огромно измвнио. До пре 4 месеца у Србији je еладала чвтни«ка кама н окупаторска чизма. Омладинз ое окупљала на малим, уским конферениијама, а мало је срезова и општинз гдв ce омладина могла окупљати на ве},им зборовима. Тешки условн за масовни рад оставили су свој печат и на руководиоце омладине. И онда када је земља ослобођена и када су створвни сви услови за широки омладином, многи руководиоци омладине ce нису снашли у тим промењеним условима, Многи су патили од пређашњих навика и начина рада. Припреме за I Конгрес антифашистичке омладине Србије у многим окрузима су прилично покренулв омладину. Сам Конгрес, његов ток, одлуке и учешКе скоро 2.000 делегата из саих крајева Србије је силно деловао на српску омладину. Повратак делегзта на терен одмах се осетио. Осетила је то наша народна власт, осатио је то фронт, наша Народно-ослободилечка војска, Наш Уједињени савез антифашистичке омладине Србије после Конгреса се нагло јача и шири. У крзјевима где се он срганизационо није до Конгреса био оформио, после Конгреса просто споитано ниче. (Јагодина). Омладина схвата УСАОС као рвој покрет, преко кога организовано помааке налоре нашег народа. Свуда се одржавају среске и месне кокференције УСАОС-а. У многим окрузима су одрженв и окружне конференције, док се у осталима припремају. Свуда омладина активно учествује у формирању УСАОС-з. Конфаронцнје УСАОС-а где се бирају секретаријати и широки одбори су часто бурне, што доказује да јо омладина дубоко ззннтересована за рад у свом Уједнњеном савезу. До сада су одржзна окружна конференције у; лесковачком, топличком, крушевачком, врањском, пиротеком, зајечарском, крагујевачком и ваљевском округу, док се у осталим окру*има припремају. До садз одржаним среским, месним' и екружним конференцијама можа се приметити, да су много учиниле на пспуларисању УСАОС-а, иа заталасавању и активизирању омладине, на ширењу и учврш+|вњу УСАОСа. Наши срееки, месни и окружни одбори УСАОС-а у органчзацији свих ових конферанција задобијају зелика организациона искуства, што js рд еелике важности за будуФи ред и раззој вмладинског покрета, Али све те конференциј® су испољила h извесне слабости. Скоро све конфоренцк|а су доста аљкаво ц на брзину припреманв. Те елаба припреме са оглодају негда у мллобројиости учесмика на конференцији, (иезаступљена су сва села), иегде се он* оглодају у слабим рефератима и дискусијама, негде у слабим тахиичким прчпремама. Једном речју свима иедостаје довољио припрема како материјала који ke се изнети тако и омладино која треба на њима да учествује. У том погледу наш I Конграс је дао богата искуства, ма да није ни он дао оно што се све може дати, Али оно што се (

■ «0 сме допуспчтм је да ce приликом - биранзв одбора УСАОС-а нв води рачу-5 на дз у њих уђу такви омладинци, који - Ке заиста првтстављатн сву омладину. О-1 бично у одборе уђу само најактнвнији и - најборбенији антифашитс*,' док онн мањв > активни, а утицајни и познати не улаз© у 1 тв одборе, што пасивизира један број оl младине. У многим местимз има позна* тих слортиста и другмх који би требало да улазе уодборв УСАОС-а, како би « i њих активизирали на раду у УСАОС-у. Свв среске, месне и окружнв конференције су у извесном смислу мали конгрвси и њих треба тако и слремати и тако одржавати. Крутост у раду се с»глвда на гтример: када многи свкретаријати УСАОС-а хоКе да сву омладину у свом рвону окупв у Омладински дом и преко њега. у Омладински дом долази само једаи део омладине, а други део, и то веКи, да долази из разних разлога. Прво, ту греше сви секретаријати и н© схватају шта је заправо Омладински дом.. Омладински дом није нека организација која треба да обухвати сву омладАну, веК дом где се сакупља омладина, Да би обухватил-и сву омладину треба пови и тамо где се она налази, по куКама, по улицама итд. приближити јој се, видети како она мисли о појединим стварима и окупљати је не само на круте и званичне конференције, веК на уже и обичне свакоднввне дискуоије о појединим проблемима. Даље, трева омладину посеКивати по куКама и улицама, по фабрикама и свлима, разговарати са њом о појодиним акцијама и активизирати је за те акцијо, Није, као што многи секретаријати мислв, окупљен само онај део омладине који свако вече долази у Омладинске домове, веК je у сва она омладчна, која учествује у разним акцијама нд разне начинв, макар да чини најситније услуге. Наши секретаријати и одбори УСАОС-а често расправља]у питање обухватања све омладинв која je необухваКвна, Обично се води дискусија да сву омладину можвмо окупити преко веК постојеКих форми рада. Истина је да су постојвКе формв рада до сада окупиле }едан велики део омладинв, али трвба развијати првма усло-вима, приликама и потребама и нове форме раДа. Иницијатива за њих треба да потиче одоздо, од маса. Само најрчазличитијим формама ми Квмо мо-Ки да окупимо сву омладну. Јасно je само по себи да • Кемо свим тим формама дати пуни садожај, повезати чх са циљем и задацмма нашег УСАОС-о, У Србији се формирао Ујвдињвни ceвез антифашистичке СрбиЈе у омладинкси покрет, само да би он стоаоно био оно шго од њвга очскује иаш народно-ослобоидлачки поковт, он се мора још много јачати, још развијати, он се не сме ничим одвајати од општег иародноослободилачког покрвта. УСАОС Ке окупити сву омладину, стотине хиљада млад их и биКе огромна сила, ако њвгови ceкротаријати и одбори буду правил-но схватмли његов карактер, буду еластични у раду и увек има)у пред собом Јаснв порспоктивв, Д. С.

Жртве траже освету!

У с&ом беспомо-Кном босу уииштавлњл свиа поштвних српских родољуба, кољашм су као и свудв, тако и у Тимоку приМвњивали нвјсвирвпијо методе мучења и

убијвихз, у чвму су провазилвзили и свме Немце. У своју команду, иоја ce налазила у солу Вини, доводили су свакоднввио у звтвор по 10—15 Лзуди, од којих je зеКина слзта на >»оезу у Москву«, како су они говорили за оне којв су убијл л и. Јвдан млади железничар, који Je дошао у село коЈе су они држоли, да купи намирнице, био је осумњичен као ларти« за-нски курир и стаољен на муко да би признао своЈу везу са партизанима. Осам часова је трајало мучењв, а он јо сае мирно подносио. Кад су ra повели на строљање, узвикнуо им ]e: »Удрит© гвдови, напите се српске крви, али не-Кето за дуго! Живео Тито! Жи-вели партизани!« Тако су капета-на Душана Шилипови-Ка из Књажевца два пута денунци.рали да би ra натерал-и да им приступи, али кад Је он то адбио, затзориди су га и после вишедиевног мучања изволи на стрељање. Кад су хтели да му вежу очи, он Је скочио у раку и узвикнуо: »Народни офици.р н« умирЈу са везаним очима! Пали!« Али они се нису задовољавали само по;единачним убиствима, веК су приступали и групном убијању. Та-ко cy f да бн искелили своЈ бес због пораза у селу Дебелици, заклали 12 најпоштенијих сељака.

Јервмиј« Станојееи*

Дражини кољаши иа послу

БРАТСКА БУГАРСКА ПРИМИЋЕ НА ИЗДРЖАВАЊЕ 10,000 ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДЕЦЕ

На ИЈКИдијвтмву бугарске Централне омладинске комисије, алада Отеч&ствецог фронта, првко свот Министарствв социЈапн© политике, прнмнКе око 10,000 југословенске деце, која су жртвв рата. Братска бугарска омладнна која слроводи организацију ове велике и значајнв акције, чини велнку помок оним хил>адзма наше деце, чија су куАе попаљене, родитетни поубијвмм од страме разбојчичког окупатора и домађих нзрода. Чињеница да долази зима, да чаша народна власт нема доаољно могуКности да збриме ову децу, ово прихватање м помок братског буглрског народа, долззи у прави час. Организацију испоруке и смештај деце спровешКе наш Уједињени савез антифашистичке омладине. Леца fce бити разметтена по Бугарској, према мо* гуфностима смештаја, Гковереништво социјалне политике при Националиом комитету ослобођења Југословије даКе потребан број лекарског особља, док Ks потребан број васпитача датн Уједињени севез. ПримаКе се првенстаено деца из крајева који су највише прстрадали » чије су могуКности за издржавање нзјслаби;е. Пре одласка сва ће деца проКн кроз лекарски иреглед, јер Ке се слати само здрава децз. Организеција прикупљања деце веК је почела. У Централном одбору УСАОЈ-а налази се долегацнја бугарске омладине која има задатак да заједно са нашим одбором зз слање деце организује нслоруку и смештај деце преко бугарског одговорног органа. Пошто су деца која треба да иду у Бугарску скоро гола и боса, а Бугарска нема могуКности због недостатка тих потреба да нам помогне, то се пред омладину и народ Србије ставља у задатак да одмах са своје стране помогну у оделу и обуКи ову децу. То је данас дуг према жртвама, невиним и најмлађим жртвама рата Омладинске организације морају се са сеоје стране заложитм свим снагама да се ова акцнја што брже н што успешннје обавља.

Напомене о раду с пионирима

Симбодична је љуоав наше деце пионира према нашој војсци, маршалу Титу и новој домобини. Спонтано и масовно деца су заволела нашу војску. Некада и у селима и градовима где је владао непријатељски утииај, чим би дошли ттартизани, деца ои им слободно, одмах прнлазила, и брзо их заволела. Редак ,је и непознат случај да су деца издала партизане. Напротив. она су их чувала н обавештавала. Није усамљен случај пионира из Буковине испод Јастребца, коме су четници завезали очи као да he га стрељатн. а затим пуцали поред главе да прнзна где су партизани. ГЈнонир се »ије ни тада уплашио, нити је ишта оекао. Или случај пусторечког пионира. који. кала су дошли фашисти v село, бежи, лок у њега nvuaJv н говори: ~Ја се жив не прслајем фашистима". И онла, када су га ранили v ногу, он се тзко рањен олвукао до тешфонскс линијс н noMnhv два камена. туиаЈуНи, прекинуо везу. Кала су .га после озњеног нашли дпугони, ntieo што Је рекао би.то Је: ~Ј.ч сам се осветно. није ми жао што cv ме ранили". Љубав лецс према партиза-н-има лежи ~v осећању те деце. да их партизанн воле и ла су партизани у свсму бо.љи ол дпмге воЈске. као и у сазнању ла се партизани боре за слоболу, протнв Немаиа и осгалих нздаЈника, који су v њнхове душе унели ocehaj страхп и ужаса. Уз то и хероЈство партнзана прнb-tS'ih и олушевљавз лечју чашту. те отуда и велика борбеност код нашнх пионира. Сада, када Је наша земља ослобоћена. могућност и потрсба за што масовниЈс организовање деие v савез пионира и систематског. интензивног рада са њпма, постаЈе једа.н вр io важпц сектор рада олбора Ујелињеиог Савсза. Mmn ити нигле нема олбора УСАОС-а г.те ннсу организоване чете. батаљони млп бпигалс пнонира. Али то ниЈе довољно, то. Је врло малп поема. ма-си неорганнзонаме ленс. С обаиро-м на чињснипу да због патног разарања школе не рале н н” могу отмах соула пропад.ити, пктање прихватања, прганизовања и васпитавчња те депе у слвезм пионира, поставља се кап хитли злдатак омладииским оргаиизаииЈама. ВсКина олбора УСАОС-а не поклањи ловп.нип naжње пнонирима или због свог неправцлног рада не постизава жељене резулгате. Има доста случаЈсва глс cv леиа пррсто р.азочарана. Такво стање мора сс што прс ликвидирати. Онле глс iom иису проралиле школе, пиоиипске опгзпизаци.је Mopajv их заменити. односно пружнти дсци ouaj. за њихово пра.вмлло пазвиЈањс н''жан, васпитнн матсриЈат. A онле глс cv пооралиле школе, и кала, прооале, пмонцрске ррганизапије иораЈу употпунити васпитзњс леце уношењем оиих елемената, коic има наш омлалински покоет. тс тачо деци дати шире васпитање, v jyxv Наро.тно-ослпбпли тачког покрета. Порсл тога гошнипске организгцпЈе Vn.-ба ла ппипреме и васпнтају лепу, како би што бпље уткла -- v.in-naivhH им v сп~ст да они то раде за нашу нову домовину.

Руководиоц пионира мора нмати извесних моралних и интелсктуалних квалификација, као и педагошко разумевање за тај рад. Осиовна је и нужна ствар да деиа осете разлику између бивше школе и односа наставника у њој, од поступка пионирског руководиоца и живота у пионирској јединици. Васпитање пионира треба поставитн на озонљну основу. Треба децу убеднти у озбиљност даиашњих дог-ађаја, али водећи рачуна да се то на њима приступачан и разумљив начи« гумачи, кзко би деаа правилно разумела, и како се че би унела помстња v њихов душевни жнвот. • Основни васпитн« елементи које треба развијати кол пионира јесу; љубав према слободи, новој ломовини Југославији, Наролно-ослободилачкој војсци, Маршалу Титу као вођи иапгих народа; љубав према нашој брађи Хрватима. Македонцима. Словекиима. Нрногориима, Босанцима. Затим према братском СССР и Црвеној армији и савсзницима. Све то развијати кроз приисре и поткрепљавање убедљив-ил; и за децу разумљивим материјалом. Развијатн код пионнра пле.мениту мржњу према убицама деце и њихових очева и мајки, Неицфма, уоташа.ма, четиицима и остами изда> нипима. На тој основи поставити све о стале Кроз то и за то учит« деtiy да рале и да уче. У много случајева п.рети опасност да се пионирска организзција прствори v неку дечЈу воЈну организацију, коЈа прави само лрвене пушке v иапшира кр-o’3 град као нека дечја Таквим радом. не само да се деца Пргреш.но васпитавају, већ се « женској девд сужава могмћност масовнрг организовања, Дену треба васпитавати v духу рада и борбе. Ати све што наша деца раде илн када им се поставља задатзк треба их убећиДати да то они раде за на.шу војску, за нашу нову лржпву, друга Ткта и слобплv. Трсба пионипе убеднти да су и они корксни к и к оии помажу ослобођењв нашег народа, Пионирима .трсба омогућити и дати п забаве. Никада не заборавити да су то депа коЈа по зако-ну свога развитка моpaiv. да би се иравилно развнла, ттроћк кроз фазу игре. Игру и песму треба тако поставити да што.пише њих или св« учествују v њој. Трсба се трудити да и она добиЈс виши васпитни смисао, и унети нове елементе коЈи ће игри и песми дати Јслан одређен сиисао. Нужна је ствар код доце развиЈати самодисциплину и организпваност, али водити рачуна да све то, као туторски, староучитељски став не спутава развнЈање пииикЈативе, и корнсних инливидуалности код поЈединаца. За све то потррбно ie ванредно удубљивање и уживаљавпње v лечЈи живот и свест. Што Maco'BHiiie организовање и прави.тно васпитање на'мих пионира, значи нашој повоЈ држови, лемократско] федерзтивноЈ ЈугослсчиЈи. олгаЈити оиладину која he бити спосгбиа да ппими и извошн гве злдаткс који буду пред њу постављен и.

Ђгпј Ј VS

МЛАДИ БОРАЦ

3