Млади борац
„Другори, у највећој тишини, десеткна по десетлна, друг за другом, пребаците се прСко друма, наставите концентрацију и гипгдните нза лећа непријатеља.!” заiри авају командзнти II н 111 батаљона 1Ј 'Јрпске НОУ бригаде. По тамној ноћи багаљони код Матарушке Бање газе у воду и одмах почише прелзз. Киша лије, з нсколико метара од реке тутње цестом немачки тенкови и камнони. Шум вОде помаже, јер се не чује бука оружја. Нз другој обали прибирају се уморни борци, док нм кроз мокре шињеле нзби.ја парз од заоја. Пажљиво гледа изоштрено око борца немачкн кзмнон, који пролааи испред њега. „Их, само да ми Је Једну бомбу или рафал!” шапће он, трудећи
се да савлада жељу. Машина за машином пр-олази. Размак је једва 10 метара, али довољан је за храбре људе, Скок ,зз секунд рефлектори осветле борца, но он успева да умакне. И тако један по један између камиона ,на дохват митраљеза, који зуре из куполе тенка, кооз ом-ртоносну светлост фарова, десетине, чете н батаљони успевају без жртава да пређу, а унезверене очи Шваба испод шлемова шжушавају да реше загонетку: „К'зкви су то људи који претрчавају друм?” Далеко иза коиуникације, кратко саветовање н напад Два моста лете у ваздух. бункери не могу да одоле нападу хргбрих бомбаша, а 70 мртвих н 30 рањених фашиста биланс су само једнога д&на. 22 новембра извештај Врховног штаба НОВ и ПОЈ ie гласио: „ПРЕСЕЧЕНА ЈЕ КОМУНИКАЦИЈА РАШКАКРАЉЕВО”. У самој станинн Мзтарушка Бања заплењено је 7 тешких тотгова са муницијом, Упншу слаби вочићи да извуку челичне грдосије из блата, а снажне руке борапа помажу, Зг који сзт гудили су наши топови сз брда и равбијали фашистичке колоне, које су отступале. У аелу Врдили.ма 68 опкољених фашиста неће да се предз и „шарци” чине своје. Миодргг Вучевић, поиоћник полнткома П чете 111 баталджа јуриша на челу cßOie чете. При снажнои налету убнја 3 Немца. Непријатељски митраљези са поозооа кућа бране прилаз. Миодраг vcnesa да убапи v лве куће бомбе, а његов „шмајсео" тзчно погаћа пиљ. Прн опкољавању треће куће мла.ди соко кликће „Напред, дштови, за слободу, за Тита!” и пок-ошен пада, а батљон још жешће јуриша и свети пале.
Пупте се хладњапи митраљеза од силне ватре. „Ух, брате, ово гори земља”, рукавОм боише зној уморни борац и поитеже јаче кундак, а уиорне руке помоћникз јелва достнжу дз убаце гааржер. Взтра несиа-
Тако се бори III Српски
њеном жестином траје од јутра. Прогони се непријатељ, који на неким местима покушава дз да Јачн отпор. „Нсћеш, мајчин сине, овуда!” бомбзма дочекује Немцз Станко Анђелковић, десетар 111 чете 111 батгљона и одбија противнапад. Борба достиже кулминацију. Пушка, пз чзк и бомбз више не вреде. јер је размак ,|едва ,|едан корак. Станко се одЈеднпм налази опкољен. Пет Шваба нсцерена лица јуриша.ју. Секунд размишљања одлучуЈе план напада. а снажне руке спроводе замисао у дело. Докопао је првог Швабу, млзтнуо са њнме другог и одједанпут се нашао пред си ',ним Прусем закврвављеннх очију. „И њега!" шапћу усне и две снаге ропчући ваљају се као клупче по земљи. Шваба je јачи. Успева да оборн Станка на земљу. У бесу успева да извади иали перорез и почиње да ra боде по телу. Станко се налази у врло незгодном положа Ју. Шваба избуљеннх очнју удагра гле стигне. Ножић се прервија при удзрцу о слепоочнице. Станко је при крају снзге. „Пуцај, уби скота, макар и мене пого-
дио!” виче он другу, којн му при Скаче у помоћ и допушта Швабн дз ra овај потпуно притнсне уз земљу. Пуиањ и Пруске шапе попуштају. Станко раскрвављен, тетура смејућн се у превијалиште. „Пронађн ми и сачувај ми друже онај кривн нож, за успомену!” На целом делу фронта трају несмањене борбе прса у прса, Узалуд покушгеају опкољени Неици да дануде пролаз. Зид храбрих јунака 111 батаљона. омета план непријатеља. Често по 3—5 Шваба јчриша, на .једног игшег борпа алн они ипак издржавају. Пред Јову Јоцића, борца II чете 111 батаљона испадају изненада три Немца. Растојање је тако мало да се нема времена пуцати. Шваба чгк успева да зграби пушку. Кратка борба у којој учествују чак и н-оге. Вешти покпет, секунд присебности и пчцзњ. Једа-н јс већ п&о, али опасност jom није поошла. Два су још бешње јуришала. „Најбоље је кундако.м!” —,севнула је мисао, а руке су чврсто докопале цев док је кундак чинио своје. Снажно замахнут ударац усмртио је и осталу двојипу. Од села до села, ол шумице ло шумиue, п-олако, сггално под борбом прса v прса. наши нзпредеују. Bpme се бочни удзои на Чачзк. Разграђени, полуисечени јзбучар, са лешингиа надутих кпња и остапима изг-орелих камиона, избоазлаи. тек наггуштеннм, привремено ископаиим ровпвима. тп ie поприште борбе у селу Прогорелиии. По kdobv ндпчштене штале до-
бују метци, а откинуто комађе пигли таткође пада по борцима. „Ура!“ започето негде сз врх села, ноставља се низ падине прекО пропланакз ка друму, којкм Немци покушавају да се извуку. Под једном страном крај потока, опкољено већз група Немаца неће да се-преда, а наши све јаче нападају. У страшном и брзом налету, не доспевају ноши да отшрафе бомбе, него, чврсто их стегнувши у песнице, бију Швабе по глави. а лешеви се гомилају. „Наш Мгља је најбољи митраљеззц у батаљону,’’ поносе се борци са Италијаном Мзњом, десетаром I! чете Ш батаљОна. Препричавају се приче о н>еговој храбрости. Чувен је у целој брнгади „он увек први јуриша, а f« следњи отступа!" дов-икују борци. „У неколико борби. кад смо били потпуно опкољени, Мања је систематском ватром разбио обруч. Он је скроман н ииргн борап. Ол свега највнше волн свој „Шарац", кога са мдаго љубави и воље. користећи кратко затишје борбе, чи:ти и иодиазује. Исквареним српским језиком прича он о својој мзјци. којз је остала у градићу Фровињоне, док је њеног сина фашизам отерао у рат. „Ја се поносим што сам југословенски паотизан и шло ми се дала прилика да бијем фашнсте” завршава он и води лругове у нови напад увек први v нападу и увек последњи у оступању. Чувени су бомбаши Ш батгљона 111 Српске НОУ бригаде. Њих Ова храброст и спремност служи као пример свим осталим батаљонима у бригади. Сви су они омладинци Скојевци. Од Сталаћа, Браљине, па преко Ибрз до Чачка, нема тог бункера, којег они не 6н ликвидиралк. 4},-вен је Петар Митровић, руководилац 111 батаљона. Чувен је. јер се при сваком јуришу натази најмзње сто метрз испрел строја и његове бсмбе прве огврају пут.
„Наш мали развјогчик је мртав. Из непријатељског бункера сипадо је као киша У рововима п\шим воде припијали су се уз мокре н каљгве грудобране храбри борцн. Мнтраљезн из бункера су дозлогрдили. Ои се морз' уништити, логовара се руководство. Пузајући дном рова, кроз волу која допире до rpojaca, скупља се прва грутпша добровољаца који полазе v напад на бункер. „Јз хоћу да идем!“ говори 12-rOлишњи бомбаш IV чете 11 батаЉОна 111 Српске НОУ бригаде Мирослав Милошевић нз Дедине. „Не можеш, лруже. то је нсмвише нзпорно и опасно за тебе!” пдговара му комзндант. ~Ма, ia морзм!” у немом протесту
шапћу усне ,док аатегнуте црте дшха а чврсто стегнуте песнице сведоче о чврстој вбл>и малога бомбаша. После крат> ког размишљања створио је план: поsећи непримећен'и придружити се групи која напада. Он то и остварује, на питавши никога. Не може он да одоли жељи и да не nofee и зато се одлучује на овг.каз корак. Ргвмак од неколико десетина метара између њега и групе савладавЈ он великим напором. У шену илозачу пропадају његове шшеле, а ред боиби, које носи о пасу, притежу земљи као олово. Корак по корак, час пузећи, час трчећи, заобилазећи опа-сна места, стиже он на домак бункера. Његово мало тело приљубљено зеЈмљн, вешто искоришћазајући ма и најмањи saк.тон, приближује се непријатељу. Прва његова бомбз пала ie у бункер. Један митраљез 'е ппегтао да дејствује. Алн ма их )ош много . „Напред .другови!” ори се звоаки глас малог бомбаша и нови талас бомби руши утврђено упорнште. При бацању последње бомбе, кад се гтоднгао иза за.клона да добија замаха, захватио ra је рафал скривеног гнезда. Послелње „ура!” прегало је у шапат, да би ое шгубило у ропцу, а млаз крви потекао је на усжа
храброг иалог бомбаша Пао je он, која ј« толико пута гледзо смрти у очн. Угаоиле су се његове увек веселе очи, али је н бугосер уништен. НеприЈатељ је истог момента покушао протав-напад а другови су Се побукли не успевши да иззуку, мртво тело које је остело у ие« ђупростору. Многа суза жалости клизаула је преко препланулог лпца храбрџх борапа, s највећа жалост погоднла је Руса Николаја који је на облнжњем сек* тору. са осталим храбрим краснмрмејнима држао положаје. Целог дан-а тоа,iao је протнвнападг Ннша је лила, а Љали над.. главом, пом-ешни с фијукои ветра- певалн су поофтну пестгу. Поедвече, док су борбе још увек несмавеном жестинои трајале, Николај је без rmтгња пошаО тамо где је неми покрет ру-> ке и тажни поглед воће rpvne показнвао место Миросла-вљеве погибије. Куршумн су звиждалн око њега. Претала му ,ie опаоност. али он се" није освртао. А' кад се кгсно у ноћи вратио, носећи на рукама свог малог мртвог друта, ннз н>егово лице сливале cv се сл г зе, а јецави глас говопио ,ie: „Наш малн развјотчик је мртав!” Пажљиво га Је унео у зему-' mrav, постзвно mv глзву у коило. а сузе cv спирале последље трггове крви и земље. Сутрадан. у заЈелтшчком Јуршпу. пред Свима је грмео глас Николајев ~В дерioT товаришчи! За нзшег раав.штчникз!“ Тога дана раебијено је више бутгкера,, побијено је много Швг>ба, а увече, на обзорју севале су Каћуше.
Реци друговима да сам се добро држала
Било }q то једнв фебруврскв иоКи 1942 год. Око полв 11 увечв чула ce лармв у логору дошла је из Управе трада група средњошколаца Улази, улази, брже! дерао ce увек пијани кл*учар Лала и пендрецима ударао вв+s пребијвне дв• ојке. Ушле су све, само Ce још ходником чуло стењање 16-годишње Радмиле-Малецке ЈовиК, која je била сва претучена, није могла иКи, једва се вукла »•дником, док су је агенти шутираЛи и ударали. - Брже! дрекнуо је одвратни Лала и убацио Малвцку у собу. Брзо смо је поставили да се одмори, њвно тело било је црно и у- пликовима од батина. Бубрези су били преме-Кени, а на табаиима дубоке ран® на којима ce хватала бу+). Имала је велику темпертуру. Апи поред свега* она се смешила на све и тражила очима неког по соби, Тражила је своју мајку која je ј'ош децембра 1941 дотераиа у логор и која је била у овој соби, Али њена мајка ннје внше бнпа ту стрељана је 17 децембра 1941. Маму су стрељали? упитала нас је и ие сачекавши одговор сама потзрдила: Да, стрељали су је. Било нам je тешко тога тренутка, Многима су потеклв сузв при ce-Кању на другарицу Досу ЈовиК која jt на стрељање пошла са песм.ом.' Малецка је тупо
гпбдвлв по собм, у н>вним очима ниЈв било суза, из њих је сиЈала борбена одлучност, из њих Је сиЈалв огромна мржња према иасилиицима. Кад би је износили на превијање сретао би Је ВуЈкови-К са својим уснама увек раовученим у циничан осмех. А, ти си Гдв ти fe ма-јка и уЈаци? Стрељали ств их дрско му јр одговарала АЛалецка. Шта, боли тв? А кад си палила аутомобиле по улицама нија те болело! Само мАло да тв табани па Квмо и твбв да пошаљемо њима. Ха, жа, ха смејао ce ВуЈковиК смехом лудака. Малецка га ја гпедала презирно и дрско у очи она се није плашила смрти. Често је Малецка лвжала замишљена и очи би }ој Ce замаглиле, али одмаж за тим ви ce тргла и запевала своЈу омиљану песму, песму младости: »Покрај пута облак златног дкма виЈв ce. . Њ*не мисли тада су биле далеко: код њених Другова на слободи. Мислила Je на своЈв најближв, на мајку, али није плакала, jep плакање ни]в достоЈно ње. Мислила је она о слободи ко]у не може довољно разумети онај ко-Ји није био у затвору. Почетком марта 1942 год. Малецка je гго преи
пут откако Je у затвору могла сама и-Кк, табани су јој зарашКи-вали. Тих дана била je врло весвла, а у њено) радости сви смо ми учествовАли. Нико ни слњао ниЈв да Ке кроз два-три дана Малвцка морати да нас напусти, нико није могао помкслити, да ise Малвцка кроз два-три дана бити стрељана. Али дошао je та) дан. 5 марта 1942 год. у логор Je стигао др. Јунг са својОм жгадиЈом из Управв градв. Стисли су и блиндирани аутомобклн са наоружаним нвдиКввцкма н Немцима. Знали смо стрељањв. Ишчвкквали смо.., и нксмо дуго чвкали кроз неколико тренутака вв+» Je био у нашој соби Краус са Вујкови-Квм. Почвли су прозивати: Радмила и Смиља ЈањкК, Двса ПвтровкК, Цана МарЈамовиК, Ната ДугошввиК, Радмила ЈовиК аха, то Je она мала из познатв комунистичкв фамилиЈв СтамвнкоаиКа говорио Je ВујковнК тумачу који Je првводно Нвмцима. Сви су ]e глвдали и чудили са њвном храбром држању, њвној прибраности. Са овима сам C© олростила, али Малвцкој нисам могла приКи. Гушило mq нвшто у грудима, осе Кала сам да ce са Малвцком нв би могла опростити без суз-а. ХаЈде Нзлазите! викао Je Лала на враткмл. Малвцка ме je звала и трчала првма мвни. Здраво драта Зорицв, поздрави л\ного cea другов© и рвци им да сам ce добро држала! завршила je Малвцка и изашла из собв да je више ккквд ка видимо И њу су, као и многе другв, стрељали у Јајкнцимв кспод Авалв.
Зорица МипосављмиД
ЛИКОБИ ОМЛАДИНАЦА ХЕРОЈА
4
МЛАДИ БОРАЦ
Број !5