Млади борац

MИ СМО ТИТОВИ

Наши нлроди, зајвдно са славном Црввном армијом и саЕезницима. докончавају рат протов разбојничкв, фашистичк® Немачкв, У многим коајевима нашз земље }ош увек бесне борбе. У замрзпим рово*имл у снегу, по хладинм шумама босне, Хрватска и СловениЈе наши [уначки борци прогоне немачке уљезе. Будно croje стражзри, бесно фијучу гранате, митраљези .Јуришају бомбаши. Немци не-he некажњенн отићи. НаЈбољну синоеи нашега нерода пошли су на фронт и дају све од себе за наше домовине. Попаљена и опљачкана позадииа надчовечанскњл напорима поново организуја жквот. Граде се мостови, путеви, пруге и ку■fce, јер још увек има људи без крова. Омладинске радне бригаде полаза у плануне да секу дрва за свој народ. Прикупљзју се незбринута деца да им се осигура живот без гладн и зчме. Треба помр-Ки пострадале крајеве. ОтвараЈу се школе. Поново оживљује привреда. Наша земља себн гради у слободи нови живот. У такаом моменту избеглнчка реакција, ма челу оа Петром Карађор-ђевићем, врши напад на тековина тр>огодишње борбе.наших народа, на наЈмоКније нетие еружјб на једкнсгво народа. Од првога дака нарадно-ослободилачке борбе фашистички окупатори и њкхови помдгачица сае начина покушазали cv т- разбиГу једичктво .аирвдв. Он‘су то чинилн нарочито због тога што су врло добро знали да са Једннствен народ нв може победнти ни покоритн. Због тога су фашистички окупатори покушали да искористе националне разлике, коЈе постоje у нашој замљи и да изазову братоубнлачка покоља. Двадесеттри године владавине великосрпске реакције припремиле су иМ за то велике могуФ,ности. Али, наши c© нзроди нису далн завести и таква политика окупаторд претрпела је пораз. У току народно-ослободилачке борбв исковало се несаломљиво братство и Јединство свих народа Југославнје. Од првога дана народно-ослободипачкв борба фашистички окупатори и њихови помагачи називали су нарадно-ослободилачки пократ »комунистичким покретом«. Тиме Су они хтелк д» искористе класне разлике, које постоје у нашем народу и да изазову грађвиски рат. На тај начин они су мислили да себи осигурају иесметану владавину у нашој земљи, Међутим, за три и по гадина тешких борби са окупвтором и ова политика je претрпела порзз а цао народ сврстао се у јединствени изродно-ослободилачки фронт за борбу против окупатора и издајника, зв што скорије окончање рата и ослобођење наше земље. Народ и омладинв Србије водили су тешку и неравну борбу са много иадмоКниЈим непријвтељем. Притиснути са свих ■птрана фашистичким разбоЈнициЛа и додћим зликовцима, народ и омладина СрAtje јуначки су издржали три и по године, да заЈедно за славном Црвеном армиЈом ослободе своју земљу. За омладину Србије народни херој маршал Тито рекао је иа I Конгресу аитифашистичие о/лладине СрбиЈе: »Кад иду у борбу људи, во-Јска коју је држава спремила, одрасли људи, онда је то дужност према својој домовини, онда Је то дуг сваког грађанина и родољуба. Али, када без мобилизациЈе, добровољно, деца од 12, 14, 15 и 16 година иду у бор6у, знвЈуКи да Ке у њој и погинути, онда је то више него дуг према домовини, онда Је то надчрвечански херомзам младих људи, коЈи жртвују себе иако заправо Још нису ни ступили у живот, да би будуКа покољења била среКиа«. Народ и омладина Србије својим грудима су бранили родну грудуУ народно-ослободилачком покрету оМдадина се борила против окупатора и издаЈннад, за спободу свога иарода за сре*ан живот младих у нашо) земљи. Ослобођење наше земље и победа НОВ и на»едчо ослобсл-илагчг.ог покрета доиеди су

нвшој омладкни cse она права, з« која ce она борила годинама. Младм-Ки н дево|ке наше земље више страховати од погицијских пендрека, више разне газдарице кињити мале шегрте, више се неf=.e пуцати у распевану младост на изпетима. Народно-ослободилачки покрет створио Је велике могуКности за борбу, рад и развитак младих у нашој земљи. Док су нзши народи водили свети ослободилачки рат, одбегла клика, ojr/пљена око краља, расипала Је неродно 'злато у Лондону, Женеви, ЊуЈорку, Каиру и другим местима. Када су народни збегови у густим шумама гулили букоау нору и тиме хранили своЈу децу, господа са својим краљем седвла Је у угодним фотељама разних хотела плзнираЈу+.и повратак ма управу наше земље. У време када су нзше Јуначке бригаде водиле крваве борбе са Немцима, ИталиЈанима, Бугарима, и устзшама, краљ Je своме мини-стру издавао наредбе како Ке да се повеже са Немцнма да би водио борбу Јтротнв НОВ и истребио што више нашега народа. »Десио се јединствен пример издаЈства у историЈи; краљ је Врховни комамдант ■ издаЈничких четничких банди Драже МихафовиКа, које су саставни део окупаторске војске са којом се наши народн бију на исивот и смрта (из ДеклерациЈе Другог заседања АВНОЈ-а). У време када су наши хероЈски борци глч./%>:к, iWJt. . г тг-з ' дили крвзвв борбе са О:супатором, избегљичка клика око к.рал>а злоупотребљавала Je савезничку штампу и радио станице, коЈл су у то време успехв НОВ поиписивали хнзодољубима херојског легендарног« Драже МихаЈлозиЈ-та. Уместо да се поллогне народима ЈугослааиЈе, писало се о немачким савезннцима четницнма, са циљем да се завара светска Јавност и исобавештени родољуби у нашој земљи. Због тога су многи и главом платил.и, Насупрот свим маиеврима избегличких влада и краља, народи Југосл-авије поставили су Јединствени народно-ослободилачки фронт за бсрбу против фашистичких окупатора и издајника. Омладина ЈугославиЈе ујединила је Befc краЈем 1942 године све своје националне омладинске савезе у јединствени УЈедињени савез антифашистичкв омладине ЈугославиЈе. На тај начин омладина Је све своје снаге ставила у службу свога народа и пошла путем коЈи joj Је показивао велики учитељ наших народа друг ТИТО. У току народно-ослободилачке борбе расла Је и развила се нова народна воЈска, створена је права народна демснсратска власт, расло je и развијало се ново поколење мледих људи, надахнутих дубоким патриотизмом и вером у снагу свога народа Титово поколење. Данас, напад на споразум ТИТО-Шубашић то је напад на јединство наших на-‘ рода, на нашу народну власт, на младо Титово гнжолење. Споразум ТИТО-Шубаши4\ предвиђао ја учвршћење јединства наших народа, појачање ратних напора нашв зе>лље за што брже окончање рата и ословођење наше домовине. Ко то напада тај помаже фашистичку Немачку, Јер само фашистичка Немачка жели слабљење наших ратних напора и разбијање Једииства наших карода. Наши народи знаКе и овога пута да одговррв подлим непријатељима. Масовне i демонстрације народа по читавој земљи против разбијачкв делатности краља Петра и његове окблине, најбоље нам то поr казују. Народ и омладина иаше земље очврсто зби Јени у јединствемом народно-ослободилачком фронту . и пррдуi жи-ha иемилосрдну борбу са окупатором, свв до његовог коначног уништења. Могу избеглице да причаЈу штогод xofoe ми - идемо своЈим nyieM. Заувек he неприЈатељ« народа упамти- ти речи коЈе Је омладино поручила избе- глицама: I Тито I« HBfll ми емо ТиторчЈ

БЕОГРАД СЕ МОРА СНАБДЕТИ ДРВИМА

0 акцији за снабдеваље Београда дрвима говори се у читавој Србијн. Нема града нити села, које не зна да су омладинске радне јединице из свих округа Србије примнле на себе задатак да реше питање несташице огрева у Београду н да су већ својим радом на Црном Врху и Руднику почеле испуњавати тај тешки задатак. Али знати само за ту дкцију то није довољно. Треба говор Ити о томе какве све напоре треба уложити sa спровођење ове акције, шта све тражи opraнизовање ове акци.је и шта се све може научити из овог подухвата нзше омладине. Питање огрева од првих дана зиме поставило се у свим нашим градовима у Србији зато што су наш саобраћај н сва саобраћајиа средства у току овог тешког рата уништена и разорена. То питање у Београду поставило се као скоро најважније питање. Огрева је сваким даном било све мање. Једна по једна установа је остајала без огрева. Запретила је опасност да све болнице у којима се лечи велики бро.ј наших рањених борада остану без огоева. Главни одбор УСАОС-а, у име целе омладине Србије, примио је на себе задатак да уз rioмоћ народне власти организује сечу и транспорт дрвета и да на тај нЗчин sTieЈ'бГТ'o, у Пошто je донета оллука да се дрва секу, на Руднику и Црном Вр ху, Главни одбор УСАОС-а је упутио два своја члана да тамо днректно организују и руководе тим радовима. Затим су обавештени сви окружни ort6oри УСАОС-а и дата им потребна упутства да формирају добровољачке радне јединице са потребннм алатом за рад. Да

би се дрво траиспортовало за Београл треба га од места где се врши сеча донети до железиичке пруге, која је од Рудлика удаљеиа 45 км. а од Црног Врха 20 км. За вучу се мора употребити и стока. Иако је прикуп.’вање стоке било доста отежано, Још теже је било набавити поткове за н»у. Сада се на Црном Врху пуном паром граде бараке за становање радника и изграђује жслезнпца од Бора према Цриом Врху. На Рудннку ради пет радннх бригада, које су свој рад поставиле на базу тжмичења. Омладинска радна јединица округа зајечарског, на. челу са Власчом Милошевнћем, која већ има за четири дана рзда осам истакнутих удариика, сигурно ће изградцти железничку пругу од Бо-ра према Црном Врху, како _је. она то сеои већ и ставила у аадатах.

Исто тако можемо рећи да ће омладшнске јединице осталих бкруга сигурно посећи и послати Београду онолико дрвета, колико је то потре&но дз би се задовољиле најнужније потребе. Када се почело са припремама за ову акцију могли су се чути иноги гласовл наших унутрашњих непријатеља о том« како ми нисмо у стању решитн njfTaite огрева н да га нећбмо решити, јер су пред нама велнке т&шкоће. То причају исти они непријатељи, који су говорнли да мн нисмо спосоони да оживи.ио привреду, изградимо држаоу итд. Мн сио знали да ће бити тешкоћа, имади смо их већ у почетку, али баш зато ћемо успети у o'во.ј акцији, јер је наша омладина свесна тога да се све те тешкоће и препреке морају пребродитн када је у питању снабдевање Београда огревом. Решавањем овог питања и овом акцијом наша омладина дала је одговор свим хушкачима; замаскираним непријатељнма наше нове држаае. Наша држава јача се и гради против њихове вол>е. Први транспорт дрва бнће најбољн одговор свим непријатељима, јер је наша ствара* лачка моћ, нашз великз љубав према новој држави много убојитије оружје од њиховог хушкања и ровараВа. Озои акнаша омладина испуњава задатке I Конгреса омладине Сроије, Ми ово чипимо, а учинићемо Још и више да у потпуностн будемо „армија рада“ како нам је друг Тито рекао на нашем 1 Конгресу. То, што омладина ша&ачког, ваљевског, чачанског, крагујевачхог и београдског округа са песмом одлази на рад на Рудник и што омладина зајечарског округа

другог дана рада на изградњи железнице надмашује постављену норну и даје ооам ударника а све радне једрнице хитају на Цр«и Врх, то нам говори да је наша омладина свесна да се само оваквим и још већим напорима гради наша нова држава. Ми се још морамо учити како да на. брз начин спроводнмо еве одлуке у дело, да остварујемо све задзтке, јер се пнтање изградше наше државе поставља и далеко.ј, будућности. Ми ћемо у овој акцији иного научитн. Пзвућићемо многа искуства. У ifcoj ће се оспособитн многи руководиоци за будуће овакве н сличне подухвате. Hauja омладина, читав наш УСАОС мора уч»р нити све. а што виик овзквих радова да од сеое. оно. што од ње тоажл »а-ша нова држава. фроат и ннтереси гаобеде. Л

Отпочепа је сеча дрва на Рудгожу

<S*Pt ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ!

ОРГАИ ,V .Т F Д 1111. Г. II О Г САБЕЗА АИТИ Ф А Ш ИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

Број 17

21 ЈАНУАР 1945

ЦША 10.— ДИНАРА

ГОД. II