Млади борац
ВОЈНО-ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
ПОБЕДОНОСНО НАСТУПАЊЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ У ПOЉСКOЈ
Отпочела је на.јвећа офанзива овога оата. Сто педесет дивизнјз Црвене в-ојске поегазило ie већ v првом налету немачке утврђене лнни.је и наступа незадшкиво на нело.ј дужини великог пољског фронта. Градови Радом, Кјелпе, Краков и поестоница Пољске Варшава већ се налазе у совјетским рукама. Оштрица офанвивног уда-ра упоављена је на срце Немачке на Берлнн. С обзиром на јачину снаге, које су покренуте и на простоо, v коме се бнтка одиграва, сви су изгледи да ће прелузета офанзива донети, ако не коначни пораз хнтлеровских банди, оно бао преношење линије фронта дубоко v саму Немачку. Источне области Немачке. ко!е cv сада непосредно угоожене . наоочито Шлезија, претстављају .један од на.јважниј-их басена немзчке. оатне индустриЈе. н улазак совјетске воЈске у њих довешће неиачку рзтну индустркју v бчајан положаЈ. Напти читавога света прате са одушевљењем и дивљењем побелоногнч х&д Црвене арми.је, видећи v њеним победзма з.члогу срећниЈег живота v слободи н равноправвости. Нова сов ; етска офанзива. која се тако иуњевнто оазвила, отпочела ie пообијањем немачких положаЈа западно од Сачдомиоа на ширинн ол 60 и дубини од 40 xv. Само два доцније Јављено Је о великом nop6 n, 'v немачкнх лињија јужно од Варшаве, на ширинн од 120 и дубини ол 60 км. Овим изненадним продорима разби Јена ie јединствена линиЈа немачког фронта и отпочело бозо нзступање на читавој његовој дужини ол Карпата до Балтика. Заједно са овим вестима о велнким успесима Црвене армије у Пољској дошла ie и вест о потпуном поесецању немачког клина v Арденима. Овај велики успех савезничких армија да.је нов изглед ■ч.итавој ратној ситуапиЈи на аападном Фронту и отвара перспективе за Једну успсшну офаизиву. НSМАЧКИ ПОКУШАХИ ПМSТИВОФАНЗИ*Е ПРЕТВОРЕНИ У ТЕШКЕ ПОРАЗЕ ШРчУаеристича!} мохенат садашње ратситуацнје чине'очајннчки налори немачке команде, да било по коЈу цену изазове неки обрт у фаталном току ратних догаћаЈа и изиђе, бзр на извесним секторима фровта из положаја сталне дефанзиве и отступања. На западу ова Је тежfbs добила израза у Рундштетовој арденскоЈ противофанзиви н покушају поновног освајања Стразбурга, а на истоку у очајнг;чко.ј одбрани мађарске престонице и настојању да се. уз аигажовање кру тпних моторизованих снага, пробије руски обруч око опкољеног будим-пештанског гарнизона. И на нашем сремском фронту било је извесних покушаЈа, али су сжи имали више локални карактер и одмах cv ликвидирани. Ово авантуристичко расположење немачке врховне команде, која неми-липе троши последње .резерве у људству и материјалу, услозљено је, с једне стране чињеницом да се битка већ пренела у онај најужи „животни простор” Радха, а с друге стране потребом да се било каквим успехом сузбије талас безнадежног песимизма коЈи све шире захвата немачке масе. Али место успеха дошли cv порази. Руске трупе v МађарскоЈ настављаду своде нагпредовање. а у ПољскрЈ отпочињу готово истозремено два снажна офанзЧгвна покрета према источним гранииама Ра.јха. ЦРВЕНА АРМИЈА ПОБЕДОНОСНО ЗАВРШАВА ЈЕДНУ ОД НАЈВЕћИХ БИТАКА ОВОГ РАТА У току децембра н у npao.i половини овог месеца вођена ,ie у области БудимnemiejH северозападио и западно од ње изванредно жегтока и крвава битка највећих размера. Према замисли немачке коианде. Будимпешта ,ie имала да буде ieдан од стубова одбранбемог фронта који штити југоисточну границу Рајха и прилазе граду Бечу. Совдетима ,ie. мећутим, успело ла једном шпооко замишљеном обухватном onepauHioM. потпуно опколе грал, затворивши унутра воло дак немачки и мађарски гарвизон. После одбијања предаде и убијања совјетскиу парламентапа отпочеле су огорчене уличне борбе. Са очајничком решеношћу ос\ - ћеника на смот. не водећи ни мало рачуна о пнвилном ставовништву и историским вредностима града, Немци пветварају сваку дачу кућу v тврћаву и минира iv полмукло сваки надуштени об.јект, Упркос саему Upвена apMHia незадоживо продире v град и већи његов лео већ се натази v њеним рукама. У овим борбама нарочито долзза дб изражаја лична храброст н вештина
i сваког поједнлог војника н затим нео■ спорна надмоћност совјетске артиљерије и авијацнде. Брзим продирањем у центар града Совјети прибијају Немие уз Дунав н прете да разбију опкољану групацију У већи брб.ј олвојених „џепова". Да би извукла свод опкољени гарнизон, који ,ie осуђен ни потпуно уништење, немачка команда ,ie покушала, концентришући велике оклопне снаге на јелно.м релативно уском простору да, са северозапада пробиде совјетски обруч и продре поново у град. Надирући друмом Естерго-м —Будимпешта немачко офазивно чело доспело је било на 40 километара од града. Међутим бочним нападом и фронталним противударима Совјетима је пошло за руко-м да поново одбаце Немце, Немачки губици у овнм операцијама достижу рекордну висину, нзрочито у. тенковима. У.исто време трупе маршала Малиновског отпочеле су са фронталним нападом на Комарно. полазну базу неуспеле немачке офанзиае, н озбиљно га угрозиле. Даље на северу совјетске трупе су после ого-рченнх борби заузеле важиу раскрснипу Лученец. Вглика битка ла Будимпешту прешла је своју кулминациону тачку и ближи се кра Ју. Већ ла-нас о њој се може говорити као о великом тоиумфу Црвене армиie чија се надмоћ манифестовала у свнм виловима: и у стратегиском плаиу воћства. и у борбеном моралу војника по.јелинца, и v квалитету оружЈа и опреме. По природи операциЈа. по жеститш борбе и по свом преломном значају битка за Будимпешту најпре се можг упоредити са великом стаљинградском бигком. И као што је битка за Стаљинград обележила почетак велике офанзнве „за ослобођење родине“. тако ће битка за Будимпешту обележиги почетак оллучног Ј5 т риша на саму фашистичку јазбину. САНЏАК ЈЕ ОСЛО&ОЂЕН Пооле вншедневних жестоких бојева јединице Народно-ослободилачке војске прннудиле су Немце на брзо .повланење из Сакџака и осло&одиле Бродарево-, ПриЈепрље и низ других места. Брзина и енерги!а. са којом cv изведене ове опеоације чишћења. нису дозволиле Немпима разарање саобраћзјиих објеката и важан мост на Лиму осТао ie поштеђен. Наше јединице врше притисак на правац Хан Пијесак —Рогатица и Зеница —Жепче, угрожавајући немачки саобраћај. У Срему ниЈе било већих операција. Немачки покушаји наоилног извиђања сломили су се о жесток отпор, Пада у очи велика акгив-ност наших јединипа у позадини немачког Фооита, а наоочито v Славокији и СловеначкоЈ. Најважннје комчшикаиије у овим крајевима стално су угрожене н Немци трпе у честим окршајима велике губитке у људству и материјалу. У Доленском cv очишћена важна непријатељска упоришта Жужемберк, АЈдовен, и Липоеец. ПРЕСЕЦАЊЕ НЕМАЧКОГ КЛННА У АРДЕНИМА Много слављена Рунлштетова аоденска офанзива претвооила се v тежак немачки пораз. За овакав обрт ситуати.је нарочите заслуге има савезничка авијанија. Koia непрекидно жеетоко бомбаоду|'е све немачке комуникације v поостору продооа. НзпадаЈући на избочнну нсмачког фоонта са севеоа н ivra, савезничке тоупе cv vспеле да гтоесеку немачхи клин и опколе (аке неприЈгтгељске снаге. губкии'у овим бообама нззаносдно cv ви♦ок.и. Пова анеоичка аомија објављује да ie од 16 депембпа заообила 16 643 непоијатељска вогаика, уништила 222 тенка. а заплсии.та 14, ла ie уништила 627 ’mctcoнкх возила, а запленила 114. БпоЈ нзп'бљених тепкова поетгтавља за Немие чктаве оклогте дивизиЈе. Тп»ћа аомпТа даооби.та ie такпће ггоеко 12.000 ■немачккх лека потпкии. ?а некотттко стотина квадоатних километаоа, koi> сада мооа ла палтусти. за неколико поАелтгичких тактора иа Ге.бе.тгпве rovfie. Ртгатгптет ie жт> тв-пвао лоагопене стоатегигке пезеове, koiV rv биле намењене непогоелво|' олбоаии Ра'хз. Нетгопела немачка оФанзтгеа у Аодетгима олложита ie. можла. иамепаваhv савезпитгатг оФап а иву на запалч, а.ти ie зато ггвооила нове поедуслове ea њен угпех. H--vr р-мачки офанвивтги noKvmai гевеоно ол Стпа->бlгпга ниlе покозао нттхзкве звзчајише пезултате. СИГУАЦИЈА У ГРЧКОЈ И попет поимипта. Koie ie постнгну-го бонтанског генеоалз СкобиЈа н ЕЛАС-а снтуацнја у Грчкој стоји н даљс у i
НД РУДНИКУ ЈЕ ПОЧЕЛА СЕЧА ДРВА
Ма ла, некад лепа варошица Рудник, коју су Немци у свом рушилачком бесу скоро потпуно уништили година 1941, ожизела је. Вишв стотина ол*ладинаца из разнцх крајева дошло је ту да потпомогнв народне власти у једном важном задатку снабдевању Београда огревом. Око 10-ог овог месеца почеле су да пристижу групе омладинаиа, Требало је решити многе прсблеме. На Руднику је ретка читава куl=.а, Поред пута, на коме лежи бивша варошица, стоје само опаљени, поцрнели остатци зидова и димњаци. Али исто онако, са истим оним ударништвом са којим је омладина извршивала тешке задатке у току народноослсбодилачке борбе, савладане су и овде све н-еприлике. Сељаци који из околине долазе на Рудник с очитом гледају на омладинце. Рудник је био замро, кажу они, и ево сад први пут после толико времена се опет буди. Рушевик*е fca наравно стајати још, али онај елан омладинаца, оно одушевљење, она спремност да се порушено изградн, да са народу помогне, то је }емство брз-е изградње и бољег живота у Рудник више не изгледа као олустели бивши Сад поново живот струји кроз њега. Улица је‘ожив*ела на сва стране чују се омладинске песме. Омладина из многих крајева моралз је дуго да пешачи, по снегу и блату, по мразу, десетинв километара, али се на свим лицима чита ванредно расположење. Одзив омладине из целв Срби{е био je велики. Крагујепачки округ дао је до 12-ог овог месеца 200 омладинаца, али из разних срезова крагујевачког округа стално пристижу нове и нове групе. Ваљевски округ дао је 114 омладинаца, шабачки 153, чачански 72, м.ладеновачки округ је заступљен са 300 а Б«еоград са 200 омладинатлз. Поподне 1 2-or, омладкнц« су саслушали говср члама Главчог одбора УСАОС-а друга Боре Дреновца о значају акције сече са привредиог и полити-чког гледишта, о разлици изме>,у рада кога су ce они сада латили и мрског причудног рада из времена окупације, о великом повврењу којв народ и његова власт нмају у омладину и њену конструктивност. На крају је друг Дреновац нагласио потребу нарочитог поклањања пажње културно-васпитном раду за цело време грајања с^че. Потреба да акција сече да што брже резултатв изискивала је да се организовање рада постази на војничку основу. Омладинци су (без Младеновчана и Београђана који још нису били стигли) формирали две
етаку коајњ-е ззтегнутости. И наиееник Дамасклиоо и поетседник владе Плаотирас нспољавају у својим нзјавама велику нетопељнвост у односу на ЕАМ н ЕЛАС Говорећи о закљученом поимир|у генеоал Пластиоас ie оекао: ..Поимнрје закључено измећу генеоала Скобија и поетставннка ЕЛАС-а неће утидати на политику гочке владе, Koia he да настави спровоћење политике Koiv ie одредила, а то је васпостављање закона и оеда у целој земл*и. Одговаоајући на интерпелације по.тединнх чланова Доњег лома, поетседштк Чеочил ie обећао ла he ускооо дати опсежну изјаву о гочкстм питању. АГРАРНА реформа у пољској Поема констатацијама стоазшх новинаоа, који су обишли теоитоошу ослобоћене Полмпсе, националпа влала v Лублшту мживз подошку нзЈга.иоих наоттдттх сло,ie*a како v cßo.io.i политиои безкомпоомткног оата против (})ашизм-з, тако н у
радне брцгаде, свака од по два батал»онл. Пошто још нису били стигДи омладинци из свих округа образовано је привремено руководство с-ече које ke касније, добити дефинитиван облик. Радне чете (којих је до 12-ог било десет), батаљони и бригаде треба да са истим оним самопрегором, дисциплином и упорнсшћу као и њихови другови на фронту, обаве овај важан посао. ПОЧЕО ЈЕ РАД Сутрадан 13-ог отпочео је рад. И пре тога су, раније пристигли омладинцц (Крагујевчани и Чачани), исекли много стабала и много је кола ве>. свукло плодове омлединског рада низ шумске лутеве до главног друма за Миланодац, Али тога јутра колона о/цладинацз која пошла- уз снежно брдо ка шумовитим висовима бројала Je око шест стотина. Са сзих страна се чула песма. Колона се је журно пела уз брдо да се што пре дожвати шуме, да што пре отпочне рад, Једва су чвкали омладинци да окушају тестере, секире, клинове и маљеве. Кроз шуму се чуло цијукањв твствре, Wfпа секире, тупи удари Мало заткм столетна, огромна стабла била су Послв сложног узвика омладинаца који су гурали насечено стабло, накривљивалв су се џиновске букве и уз снажан шум падвле. Рзздрагани омладинци су клицали. Одмах затим су мерили дрво, Једни га секдл на метар, други кресали гранв. ГледаЈ колико смо- ми оборили! Наша Је веКа! дрвикивали су ги с поносом. Наша }е највеКа! викали су гано они из треће петорке, Тако је спонтано отпочело такмичењв. Сви су се поносили своЈим радом. ПогледаЈ нас, тако се ради! кажв Једна петорка Лепеничана и зове фоторвпортера да их слика на послу. Шума јв*оживела. Талас радоснв актквности разлио ce кроз њу. Тестерисање, ударци секира н испреплетанн са в-еселим повицима и добацивањима говорв о томе да рад није тегоба, мука-, нужда, да рад може бити радост, задовољство, задовољство коЈе ce рађа од стварања, као што га је описивао Горки. Ради се на око 1000 метара надморскв висин-е. Ваздух је свеж и нист. Ислод ce налази село Рудник, онда удолина, па опет ввИци брда једни »оа другкх, одељени долинама потонулим у магле, Руднички крајШумадија... срце Срби Јв... Ту родољубива омладина наставља дело оних генерациЈа коЈ-е су дизале први и други устанак, бори се и ради за добро свога народз.
свошм напорнма за обнову н демок&агизаиију земље. Нарочито је на nosoљан одјек ваишла владнна оддука о *rcaDHoi осфооми. У бивџхој Пољсхој, десет хиљадз велинопоседличких пооодида држало Је 80% обоадиве повошнне. Са*а ће та земља поећи у оуке ових, којн ј« сгваоно обраћују, То he встовоемеао зрачити н Koai политичке свемоћн једне однароћене аристокоаиије, која во-ои главну коивнцу за антисловевску и антидембковт ску полнтику стаое Пољске. И док национална лублннсзса в.тзда. ж>могн\тз од читавог наоода. иле сжгтоао једним јасно обележеним путен, клтгка о*акционаоних емигоаната н бнвшнх n>жавшгка упорно и даље сплеткашн. Л»шена доугнх аогумензта оаа ие тгоеза внше ни од от>ског извотан>а тућих взјава. Баш ових двна неколнко страш« вовннаоа било ie понтгчћено да оштоо ттооTecrvie због злонзмеоног извртагва н>ихв> pirx шжказа о поилнкама у оолобо&еаој Пољско^
Точилом сткжу прва цеовнкцв
2
МЛАДИБОРАЦ
БројЈ?