Млади борац

ПOВOДOМ ОСМОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ НИКОЛАЈА OСТРOВСКOГ

ГЂхив-ггог iteceua се навршило осам годнва од слирти омиљеног писца наше омладине Никодаја Островског. Везач тешком болешћу за постељу он ,i-e умро на бојном пољу као војник који даје отаџбини све, до последњег даха. Чо®ек, који је још за жквота постао леГендарг«. тешко је патио од сазнања да је болест истогла пухџку из шегових оуку. »Мене много боли кад помислим да у последњнм борбама поотив фашизма ја нећу моћи да заузмем своје место у бо.Јаом ланцу. писао Је Киколај Остоовски доугу Стаљину. Стоова болест ме је спутала, али ја ћу са утолико већом страшћу задавати непријатељу ударце другим оружЈем, овим којнм ме ,ie наоружала паотиЈа Лењииа Стаљина, која Је од мене, скоро ■■‘нвпиеменог младог радника, ствовила совЈетског писца.” Ту заклетву Је писап-борац испунио ло краја. И када ie 1941 године избио рат са Немачком. када су милиони младића кренулн у борбу за Совјетску Отацбину, поред свакога од њих је ишао v бојне подвиге Осгоовски Корчагиа. Стогине хиљада младих људи, ко.да нису чули звиждање метака, говорили cv сама себи; „Бићемо као Пзвле Корчагин". Бити сл-ичан КорчагиНу значи не боЈати се тешкоћа, кстКснути из срца страх. бити постојан н веран свом народу, борити се одушевљено и страшо и победити. А ако се гине. онла то мора бити тако да би умирући могао рећи: „сав живот и све снате cv биле жртвоване ономе што ie наЈлепше v свету бопби за оолобоћење човечанства.” (Н. Островски, ~Како се кадир чеЈшк“>. Омиљенн хероЈ омладине Павле Корчагнн постао ie на фронту симбол племеннтостн, храбрости и витештва. Када би људи запалали v најтеже ситузци]е, када ии-.је било -никога с ким би се могло посаветовати и када се ниЈе могла нтеоткуда очекивзти помоћ, они су поступалн онако, кзко би v томе случаЈу поступио њихов љубимац Павле Корчагин. Ккукге Островског cv биле.с hzđjo.m веЈском у тешким данима отступаља. Затим ,ie Островски заједво с bojckdm прешао пут од Стаљинграда до Немачке и зајелно с во.Јскскм ступио на непријатељску територију. „За Једну жељу. за Једну мисао живимо ми сада: да дејству.Јући храбро. корчагински, што пре дотучемо неприЈатеља v његовој јазбини," кажу борпи из једнннце капетана Григор.јача v пнсму упућевом музе.Ју писпа. Многобројиа пи-ома и документи, »о-ји се са фронта шаљу музеју стану Островског, сведоче да ликови, које је створио пиоац, дају нашим борцима надахнућа за подвиге. Пешаци и тенкисти, авиштичари и артиљерци, п.ионирда н противоклопн« стрелци, саопnrrasa.iv боој уништених !' маиа и додају: Ја сам на фронту читао „Како се калио челик“. Када су се водиле борбе за Новоросићск. Једна група наших бораца 6rfла ie отсечена од главнине аоми.Је. Ти људн, који су привремено изгубили веsv са комгндом. hhcv п-бти eeov v

победу. На свом сектору фронта ко(И cv звали „мала земља". они су се пожотвовано борили за гоад- На периферига трада ,ie стајала кућица Оња се видела са осматрачниџе. Скоро сви борцн cv ишлн да ie виде. Овде ie живео Островски Корчагин. Ta.i глас проће кроз ровове, лопре tio батерија и артиљерискн осмапрачи cv вршили своје поорачуне тако да не буде разроена кућа Остоовског. „400 прнмерака дела Островског, коie смо примнли данас, претстављају лолунско наоружање упућено Фоонту, пише помоћннк старешипе Политуправе Комоомола I белоруског фронта, потпуковник Носачов. Јача ти п-остаје рука кад видиш Николаја Остоовског како корача за.једно са нама на Берлин.” Ево писма наредника Виктооа Степанова. Оно ,ie написано у журби, рукопис ie понегде нечитак; није ни чудо, оно Је било ткано поед самом борбом. „Мга се сећамо Павла Корчагина и то нам даје много бодростн н смелости, пролази умор и расте мржња према непршатељу ’. Двадесет другог децембра 1936 год.ине смрт је савладала Николаја Остоовског, али цикада веће умретн ликови, које је сш отворио, ввкада неће умрети слава п.исца хероЈа. И сада. када наша воЈска напредује кооз непоијзтелкку терит!ОРиЈу приближу.Јући се Беолину, сада. када се 6oi бије на немачкод зеиљи, када цео совјетски народ напоеже све своје снаге v циљу постизања коначче победе, сала одјеKvie јаче него ика-да прзив бесмотног Китоолаја Огтровског: Само напоед само у пове линиie! „Комсо.молска Правда"

Л. Плескачевски

ПЕСМА

Мвјка ми js с пвсмом осмех поклонила, Беба ми је с песмом колеаку њихала. С песмом сам роћ&н, с песмом сам растао, Пасму сам кроз буре, олује пронео. Ишео сам кроз ноћи, борио с каменом, Песма је ко свећа горела преда м-ном. Не, горки ме удес није уплашко, У песму, ко у панцир, сам боле снрио. О, песма је Са мном на јуриш ходила, Песма је мене ка победи водила. Песма борбе то Је бог и сунце моје. Звездано небо песничке риме моје. Та борба је мене песником створила, И песма је мене борцем начинила.

АХМЕД ЕРИКЕЕВ

(Превод са руског]

ПРОЗОРИ

(И3 ДНЕВНИКА) Другарицамв ислод нас су јуче заковали лрозоре, •идео их Кригер окупљене на њима и данас мо-рамо добро дв пазимо да и нас ко не види, да их и нама нв закују. А прозори су нам све што имамо, сав живот, сва рвдост! Кроз њих нам допире светлост и ваздух, сунце и •втар, мирис расцветалих липа и цвркут ласта које лепршају час над самом земљом, час виссжо на плавом небу. Тако je пријатно одморити оми звленилом дедињских башта, загледати се не ништа у залазак суицл, у замагљену даљину. Тако је весело, пратити оком како облаци плове п-о слободном небу, насмејани, бели и као развијена једра. Ho-fcy нам кроз светлв звезде, Ми волимо неше прозоре, а онм xohe да нам их закују. Ми ик волимо зато што су нам једи-на спона са животом из кога смо искључени, зато што кроз њих гледамо како напољу сија сунце а они би и то да нам отму. Волимо их, јер преко њих разговарамо са друговима, који су одвојени по другим собама, јер кроз њих видимо драга лица наших другарица, а они 6м да то спрече ,јер нас се и затворених боје. Боје се наше солидарности, нашег јединства. Крај тих смо прозора сатима посматрали како у

зкмско вече пахуљице, безброј+но много пахуљица, 6рзо падају безшумно поред електричне ск-' јалице доле на бетон. Мислили смо на другове који се

мрзну по бачнјам-а и пећинама. шумама и клисурама М.рзну ce, али су спободни, и чврсто држе своју судбину у својим рукама. Хладно им је и гладни су, али њима припада живот и радост и ово тихо зимско вечв

ce својим безбројним пахуљицлма, А ми погледамо долв у тај сребрии пејсаж и прво што видимо су стопе у снегу где је прошао шваба на стрежи. Како су те стопе поквариле цео утисак. Као да je намерно тапкао да нам поквжв да ]e ту, да нама saтвореницима нв припада ово свечано вечв, ова тишнна и сјај и да ми немамо права да им ce ралујвмо. Ми смо искључени из живота и друштва, звр за нас не сме бити животнв радости? А зашто, зашто нам je одузимају и ко су они? Они су поробљивачи, виша раса »Херен Фолк«, Они хоke цео иаш народ да прегворе у робље као што смо ми. И ето, сада да нам отсеку послвдњи додир са спо/>ним светом, сунцем ,нвбом, са ластама, руменим облацима на западу, прохладним поввтарцем и лавежом паса у ведрој Зашто? Зар иЛ je мало што су нас затворили и држв мас као животиње у кавезии понижавају, издиру се на нас и шамарају нвс? Хтели би у сво : ој злоби да нам одузму све и да нвс измуче до кра;а Ми их звто ■ ■ ■*!) чм о и наша мржња не-Ке остати јалова. Могу нам зс 'оаати и замазати прозоре, али мн iseMO искидати окове, изгревати боју н претрпети сва понижавања и батине које следују и поново разговарати >жа прсте« са осталим друговима и другарицама. Они могу да нам закују прозорв, дв нас затварају и убијају, али не могу да униште нашу вољу за животом, жељу за сунцем, нашу љубав за слободом наш отпор.

Александар Журжуо

О ПРОПАГИРАЊУ ПРИРОДНИХ НАУКА МЕЂУ ОМЛАДИНОМ

У ширењу ириродно-научних знаља међу широким народним масама, а поглавито међу омладином, налази се сигурран начин, помоћу ко-га ће се народ избавити од старих преживелик схватањз нз доба таме и некултурности. По речима Лек>ина, без позназања природних наука, немогући су успешан развитак културне револуције и победа материјалистичког погледа на свет. Захваљујућн свакодневном старању партије и владе у нашој су земљи створени сјајни услови за васпитаванзе омладине, њеног културног подизања и формирања материјалистичкоћ схв-атања света. У целом свету познати совјетски научник, академик И. П, Павлов са одушевљењеи је говорио о том старању назвавпји га широкогрудим. Наша је омладина увек тежила науцн и знањима. У годинама рата та је тежња порзсла још више. Стичући знања из књига, на предавањима и дискусијама, младићи и девојке усавршавају своје практично искуство, старају се да дају још више' продукције фронту. За време рата млади родољуби су дали нашој производњи мноштво проналазака, усавршавања и техничких пр.нлагођавања. Да бисмо ц даље развијали стваралачку иницијативу код омладине, неопходно је потребно помоћи јој да стекне свестрана знања н потпуно задоволдгтн њену радозналост. Ето зашто сада нарочито важаа значај у раду комсомолскнх организација (аобија научно-просветна н техничка пропаганда. Дужност комсомолских арганизација ,је свим снагама шнрити међу омладином природно-научна, техничка, агрономска н опште-културна знања, учвршћавати у свести младића и девојака материјалистизко схватање света и понишавати њихов општи ндејни ниво. Тамо где су комсомолске организације правилно схвагиле задатке научно-просветне пропаганде, иста је постала моћно средство васпитавања. . омладине. Слабљење научно-ггросветне цропаганде доводи до тога, да извеснн део омладнне потпада под утипај старих иреживелих схватања, сујеберних претстава и бапских тумачења различигих појава у природи. Дешава се и то да некн младићи и девојке посећују бабе гатаре, тумаче снова н томе сличне шарлатане. Ко-м-сомолски руководиоци често у таквим случајевима само слежу раменИма, уместо да озбиљно оргаиизују природно-научну пропаганду. Искуство, које cv дала предавања са природно-научним темама, прказује да омладнна гаш велико интересовање за њнх. Например, омладина често пита, како је постало суние. да ли ће се продужити хлађење земље, да ли се дешавају судзри небеских тела, да ли има живота на Марсу, шта су то спавање и снови, шта је то хнпноза. Наша омладина хоће све да зна и све је интересује. Ту оправланУ жеђ за науком ми морам-о по сваку цену ла задовољимо св.им сретствима и на све начине. Дко комсомолске организдинје учвосте своје везе са ооганима народнбт образовања. са интелигенпијом. намчно-Про-

светиа 'пропаганда постаће живом в an* тересантном н стеКи ће широку популарност. Одржаваће се предавања, дискусије и вечери научних зднимљивости. На њима he узети живо учешће професорН и предавачи са уциверзитета, инжењери н учитељи, лекари и зоолози све културне снаге града н села. Научцо-просветна пропагднда међу eмладином позвана је да да материјалистичко објашњење прирнадних појава, пл прикаже успехе науке, технике и културе. За таква предавања и реферате иогу се набројати десетине тема: о устројству ва-сионе, пореклу сунца и земље, ,о оснозним астрономским појавама, о постаику и развитку живота на земљи, пореклу животиња и човека, грађи човечјег теда, о увроцкма болести и борби са њима, о оореклу биљака, научним основама земљорадње. Организатоои предавања треба да зиају да од добро спроведеног предавања зависи даљи успех научно-просветног рада међу омладином, Предавања морају бити популарна и уједно на нивоу са-. времене науке. Високи квалитет ЈЈредавања привући ће широке масе омладнне. Само треба, на време обавестнти младиће и девојие, где ће се одржавати предавања н ко he га држатн. То се може учлннти и преко месне штампе и усмено, например, као у предузећнма за време пОдневне паузе. .При томе треба озбиљнв промислити, кахо би се што бољи дао наслов пр*давања у зидним плакатнма, на улазницама, или у самом говору агитатора. Држи се например предавање „О организацији васконе". Наслов може бити простији и разумљивији: „Како је нзграђеа свет у коме живимо". Такав наслов звучи интересантније,. прнмамљивије. А осим тога треба исцрпно рашчлд? нити предавање, нпр.: Хако су људи раније замншљалн и земљу? Зашто су људн већ пре хнљаду гојшна почели посмаграги и изучавати небеска тела? Колико је далеко до сунца и звезда?' Колико су великз иебеска тела у порs? ђењу са земљом? Да ли звезде падају сз неба? Чиме се може доказатн правилност ва-t учиог схватања светз којн нас окружује?, Ако такво предавање буде пропраћеао пројекцијама и филмовима ното-метреба обавестити омладину. После предавања било би добро скупити жеље слушалзца за будући рад, и исто тако предложити неколико питања, о којима би се размншљао за време радиог одмора. оо-. казати какве књите треба прочитати, да би се што боље разумело што је прsдавано. Предавања и дискусије научно-повуч ларног карактера имају. за циљ да помажу идејно-политичком васпнтавању o-i младине, савлађивању остатака некултурности и сујевер.ја, васпитавању свесннх, убеђених присталица прави.тдог азгледа на свет. „Комсомолска Прввда"

R*>s !Т

МЛАДИ БОРАЦ

7