Млади борац

ЗАСЕДАЊЕ ПЛЕНУМА ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА УСАОЈ-а

Пред Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије поставили су се задаци ширег и свестранијег рада са тифашистичком омладином. Услед све веГ.ег развоја омладинског покрета указала се потреба за новим организационим облицима рада. Зато је Централни одбор УСАОЈ-а одлучио да у оквиру једног заседања, а на основу опширних реферата, донесе закључак о даљем раду. 2 марта отпочело је заседање на коме су, поред пленума од 30 чланова, присустзовали потпретседник Нзционалног комитета Едвард Чардељ и генерал-лајтнант Сретен ЖујовиЧ, повереник за саобраЈпај Националног комитета. Члан Централног одбора, друг Стане КавчиК, отворио је заседање, поздравио госте и чланове пленума, а затим прочитао дневни ред седнице. Чланови Централног одоора УСАОЈ-а одржали су реферате: 1. Наши глзвни политички задаци, реферат Стане Кавчи^а. 2. Наше везе са омладинским покретом у свету, реферат Славка Комара. 3. Проблеми деловања одбора УСАОЈ-а, реферат Рата Дугоњи^а. 4. УчеиЖе и задаци омладине у обнови земље, реферат Гроздане Бјелик 5. Задаци младих бораца Југословенске армије, реферат Милијана Неоричића. 6. Задаци рада са школском омладином (пионири, средњошколци, студенти), реферзт Стане ТомашевиК 7. Задаци рада са радничком омладином, реферат Стане КзвчиГ>а. 8. Реферат о омладинској штампи и агитацији и пропаганди уопште, реферат Бране ПеровиК 9. Спорт и предвојничка обука омладине, реферат Габријела ГашперчиЈла. 10. Извештај секретаријата о раду и предлози, реферат Рата Дугоњи^а. Првог дана седнице, после реферата Стане КевчиЈ=.а, говорио је потпретседник Националног комитета Едвард Кардељ. После подне, у дискусији узео је учеиЖа и генерал-лајтнант Сретен ЖујовиК Позодом реферата Стане Славка Комара и Рата развила се жива дискусија, у којој су учествовали претставници појединих федералних јединица. Другог дана заседања настављена је дискусија поводом реферата Рата у којој се истакла потреба за новим формама рада и учеиЖем омладине у свим гранама живота наших народа. После дискусије друг Милијан одржао је свој реферат о задацима младих борзца Југословенске армије. Поподневном заседању присуствовали су повереник за индустрију Нзционалног комитета, Андрија Хебранг и генерал-лајтнант Сретен повереник за Националног комитета. Другарица Гроздана БјелиК одржала је реферат о учешћу и задацима омладине у обнови земље, у коме је нзгласила да досадашњи рад није био сталан ни систематски и да омладинске организације често нису биле довољно повезане са народним властима. Другарица је нагласила да потпуни успех ове акције зависи од што тешње сарадње омладинских организација са органима народне власти. Омладина је и до сада масовно учествовала у обнови земље, али данас тај задатак треба да буде једна од основних дужности омладине на ослобођеним деловима наше земље. У дискусији поводом реферата изнети су многобројни примери радног херојства и иницијативе а исто тако су наглашене на ко-је омладина наилази при раду. Генераллајтнант Сретен ЖУIOВИЈ 5 . дао је завршну реч поводом овог реферата. Последњи реферат другог дана заседања прочитала је другарица Стана Томаше^иЈ 1 .. У реферату о проблему школства, она се освр-

нула на питање омладинских организација у средњим школама, затим на питање пионирске организације и оживљавања студентског покрета. Последњег дана заседања присуствовао је поред чланова пленума и др. Благоје Нешковић, секретар Јединственог народно-ослободилачког фронта Србије. Заседање је отпочело дискусијом поводом реферата о школству. У току дискусије истакнут је исправан однос УСАОЈ-а према школи и просветним властима. Исто тако наглашена је потреба пионирских организација, које треба да узму највиднијег учеиЖа у взспитавзњу наших најмлађих. Један од задатака, који се поставља пред нашу студентску омладину, је обнова студентске организације, најмоћнијег ослонца омладинског покрета пре рата. На крају усвојени су предлози да се 2 мзја о. г. широм читаве земље одрже писнирски слетови а да се преко лета организују на иору летовалишта за незбринуту децу и децу борацз Југословенске армиЈе. Пр-.хваћен Је предлог о забрани књига и играчака, коЈе штетно утичу на развој и васпитање омладине. Члан Централног одборз, Стане подвукао Је у свом реферату потребу окупљања радничке омладине у оквиру УСАОЈ-а. Радом у омладинским организациЈама наша радничка омладина боље 6и одговорила великим задацима на обнови земље, а исто тако би побољшала и своЈ социјални положај. ДискусиЈа поводом овог реферата била Је врлс жива и у њој се истакзо нарочито Друг Милутин БалтиК из Хрватске; он је у свом говору изнео однос омладине и синдиката и нагласио потребу стручног и културног образозања радничке омладине. Друг БалтиЈ=. тражи оевизију социЈалног законодавства у погледу на радничку омладину а нарочито у погледу на младе научнике. Др. Благоје Нешковић завршио је дискусиЈу истичуКи потребу културног и стручног образовања омладине, па и на рачун рздног времена и предузеКа у коме раде. Другарица Брана ПеровиК дала је, у свом теферату о омладинској штампи и пропаганди и агитацији уопште, оцену омладинске штампе у читавоЈ земљи, а затим истакла проблеме и организационе форме агитације и пропаганде међу омладинским масама. Другови Миро КреачиК из Хрватске и Џевад МициК из Босне изнели су током дискусије врло интересантна запажањз и предлоге. Предлог за масовно скупљање података о хероЈима у народно-ослободилачкоЈ борби Једногласно Је прихваКен. У реферату о спорту и предвојничкој обуци омладине, кога је одржао ГабриЈел ГашперчиК, истакнут Је став УСАОЈ-а према бившим спортским организацијама. Као задатак УСАОЈ-а, у вези са оживљавањем спорта и физкултуре и спровођењем предвоЈничке обуке међу широким омладинским масама, постављена Је акциЈа за обнову спорта и за његову популаризацију. Последња тачка дневног реда био Је реферат друга Рата Дугоњи+на о досадашњем раду и предлозима за рад. У рефеоату су предложене многе новине у погледу организационих облика рада. Чланови пленума Једнодушно су прихватили све измене. На крају је решено да секретаријат Центрзлног одбора изради закључке са овог састанка, коЈи Г.е бити уп)Фени свим организацијама УСАОЈ-а. На завршетку заседања пленума Централног одбора УСАОЈ-а, претседник УЈедињеног савеза антифашистичке омладине Југославије, Славко КоАлар одржао је говор, у коме је поздравио присутне и истакао да Г.е УСАОЈ у свом даљем раду и успешним резултатима заиста оправдати поверење које му је указзно додељивање/* Ордена народног ослобођења. Са заседања Централног одбора УСАО]-а

ЈУГОСЛОВЕНСКА АРМИЈА

Одлуком повереника Народне одбране, маршала Тита, Народно-ослободилачка војска Југославије претвара се у Југословенску армију. Дан ове Рдлуке, 1 1 945 год. претставља један од најзначајнијих датума у историји наших народа. Није овде у питању обичан законодавни акт, обична променз назива, сумарни резултат једног величанственог историског процеса, у коме је голоруки народ, предвођен једном челичном партијом и једним генијалним организзтором и успео да у четворогодишњој борби на живот и смрт, са до зуба нзоружаним окупатором, створи од малих партизанских одреда велику модерну армију. Та армија је једна од нзјтековина народне борбе, јер су њоа/. зајемчене све остале тековине. Она је најпоузданији чувар народне слободе и нзрсдних права. Она је то зато што није установљена ~одозго“ да чува интересе ~оних горе", већ је у самом свом ззмегку слободарска, изникла из народа да брани народ. Она је то зато што оличавз у себи прв услов н 1родне слободе: равноправност и братство наших народа. Она је то зато што је у стању да победоносно заврши рат против окупатора и да се с успехом супротстави сваком новом покушају агресије. Убојна, оперативна способност наше армије постаје из дана у дан све Недостатке / опреми који се још и извесну неукост нових бораца надогнзђује силан борбени полет каквим се одликује ретко којз во’ска. Још ондз, када смо били само мзло нелокорено острвце усред поплгве фашистичког насиља, које је захватило готово целу Евоопу, наша војска је везивала велики бро немачких и квислиншких трупа и тиме знатно

олакшавала савезнички положај на истоку и ЈУ Г У* Данас наша млада армија самосталио држи важан, југоисточни део савезничког срронта према Немачкој, учествујупи најактивније у заједничким напорима за коначно ликвидирање немачког фашизма. У овом тренутку глзвни бојеви на нашвм ратишту воде се у Босни, на два одвојвиа сектора. Први сектор је у североисточној Босни ,у простору Брчко —Јања— 1 -Бјељина, гдв се веЈ=» дуже време воде жестоке борбе за ликвидирање јаких немачких положаја на двсној обали Саве. У озим борбама врло активно учешКе узи/ла наша азијација, нападасвакодневно непријатељске линије снавдевања, разне војне и објекте. Други сектор налази се у простору Сарајвва и дуж читаве комуникације Сарајево Брод. Главнина немачких трупа у Босни, онв које се под непрекидном борбсм повлаче из Херцеговине према Сарзјезу, и оне које св већ налазе у њему, отсечене су од свога звлеђа јер се око ком\/никеције за њихозо повлачење, око пруге и пута Сарајево Брод, воде упорне офанзивне и дефанзивнв борбе у којима су наше трупе успеле већ да озладају извесним доминантним тачкама. Немци чине очзјне напоре да прокрче себи пут за повлачење. Уз очајне напоре они су успели поново да овлздају путем Зеница — Жепчв, али су истозремено испустили из руку чита* низ упоришта северно одзтле, у простору Жепче —Мзглај. Северно од Сарајева, код Високог, дигнут је у ваздух један немачки блиндирани воз, док су јужно од Сарајева, гонеЈпи непријатеља долином Неретве нашв трупе ослободиле Коњиц, последње немачко упориште у Херцеговини.

Наша артилерија на положају у Срему

ДВОСТРУКИ ОБРУЧ ОКО НЕМАЧКИХ ТРУПА У ОБЛАСТИ ДАНЦИГА И ПОМЕРАНИЈЕ

У силном офанзивном замаху, преваљујуКи по више десетина километара дневно, трупе Другог украјинског фронта, под командом маршала Рокосовског заузеле су град Кезлин и избиле, северно од њега на обалу Балтичког мора. Само 30 км. западније, прешавши за четири дана преко 150 километара, трупе маршала Жукова избиле су такогјв нз Бзлтик. Бројне немачке дивизије намењене одбрани Данцига и источне Помераније нашле су се на тај начин опкољене двоструким обручем совјетских трупа. После овог напредовања Црвена армија удаљена је само 40 кило метара од великог немачког пристаништа Штетина. У критичним часовима, пред нову савезничку офанзиву, која Ке г.огодити животне центре Немачке, Хитлер више не може да располаже читавом једном армијом. Она је изгубила везу са позадином, изгубилз своју оперативну слободу и преостаје јој једино безнадежни отпор до потпуног уништења. Истовремено, у Источној Пруској, Црвенз армија завршава једну од највеКих обухватних операција овога рата, која се по својим дидлензијама најпре да упоредити са славном стаљинградском битком. Опкољене немачке дивизије састављене су добрим делом од СС-трупа, добро су опремљене и расползжу врло јаком моторизацијом. У Грауденцу и- Бреслави наставља се уништавање опкољених гарнизона, који се и даље очајнички бране. Први пут после дужег времена вођене су над источном Немачком ваздушне битке веКих размера. Немачке ваздухопловне јединице, пребачене са запада, које су покушале да изведу неколико офанзивних акцијз већега обима, претрпеле су тежак пораз. За четири дана совјетски ловци су оборили преко 270 немачких апарата. Овај пораз принудио је Немце да се поново ограниче на дефанзиву и појединачне акције.

САВЕЗНИЧКЕ ТРУПЕ ПРОДИРУ У НАЈБОГАТИЈУ ИНДУСТРИСКУ ОБЛАСТ НЕМАЧКЕ

Савезнички офанзивни напори на западу донели су последњих дана неколико значајних успеха. Ови успеси су олакшани руским угрожавањем са истока које је принудило немач,ку команду да две тре Кине трупа са заладл пребаци на источни фронт. Дефинитивно су срушене немачке наде у такозвану Зигфридову линију, пошто су савезничке трупе успалв јда је пређу на знатној ширини и то баш на ! најосетљивијем месту немачког фронта, на сектору према Келну. Прва и девета америн-Iка армија, које су извршиле овај продор, надиру даље углавном у три правца. Срвдњм крак ја избио на Рајну југозападно од Диселдорфа, други допире на шест киломвтара од Келна а је, по ззузимању Крефелда, стигао такође у непосредну близину Рајне. Немачке трупе на фронту дезете арми/в ужурбано напуштају своје положаје и пребацују се преко Рајне. Последњих дана саввзници заробљавају на западном фронту просечно по седам хиљада немачких војника. МоКну подршку сувоземним операцијама даје савезничко ваздухопловство бомбардујуКи немачке животне центре на Рајни и све комуникације са фронтом. Сталним нападима на и онако осакаКени немачки саобраКај и немачке градове у које се слило близу десет милиона избеглица са истока, савезничко ваздухопловство видно доприноси потпуном растројавању немачке привредив и војне машине. КРИЗЛ ВЛАДЕ У РУМУНИЈИ После оставке генерала Радеска, чијл св влада тешко компромитовзла пуцањем на двмонстранте, потајним прикривањем фашиста и ј другим реакционарним мерама, краљ Михаило отпочео је консултовање личности из национално-демократског фронта, којима треба да буде поверена нова влада. У Јашију и другнм местима Румуније одржани су велики зборови на којима је тражено образовање једне }вкв национално-демократске владе, која одмал предузети суђење ратним злочинцима и р»* дикално чишКење јјпарата и читввог јавног живота од г\рофашистичких влвмеиата. 2

МЛАЛИ БОРАИ

Број 36