Млади борац

Наши хероји СТЕВА СТОЈИЋ „БОЖА”

И почело је ... Неравна бор€а у Бачинцима бнла је жестока и крвава алн славна. Тутшааи су мино-бацачи, трештали мнтраљезн, урликали Неднћеви добровољци и Дражинн четници «а истим повикои: „Живео крал>“, avUi Космајци ни за стону не отступнше. Еожа је тукао својом „збро]овком" и смејао сс. „Чујеш АН овај разговор митрал>еза? Кад чегницн туку брзом паљбом. јер они не штеде муницију, шваба нм je доста послао, шихов митраљез прети; држте га .. , држте га ... држте га. А мој, јер друшкане, морам да штедим муннцију, одговара појединачиом паљбом: „од свам... од овам .. Па ипак иако је штедео муаицију, Божа је снгурно гађао. Деморалисан тешким губицима непризатељ се колебао. Контрајуриш партнзана био је снловит, непријатељ је паннчио оежао. Муннције је понестало а непријатељ нас у стопу прати. Код Велике Иванче космајски одред прима борбу са великим снагама четника Калабика. Посто]ала ]е озбиљна опасност да се борба претвори у катастрофу. Док се едред, под непрекидном ватром непрНЈатеља, повлачно, Божа је са својом „збројовком" штнтио отступницу. Издржао је до посл-едњег метка и кад је непријатељски стрељачкн cfpoj избио на десет метара, нспред шега, зграбио је cboj митраљез н потрчао да стиГне другове. „Живог га хватај“, драли су се четници и осули бесну паљбу. „Ајд. ако можеш“ окренуо се и безобразно искезивши се одговорно им је Божа. Заиста нит су га ухватилн, нит убнлн. Право је чудо како је умакао. Пред великим притиском УДрУжених снага четника, добровољаца и жандара одред се повла чио са Косиаја дубље у унутрашњост земље, у планннске пределе Шумадије. Кад је требало пробијати напред, Божа је бис на челу. А кад је требало штитити отступкицу oij је бно rro следњи. На Букуљи, Венчацу, Руднику кдикне Божина „збројовка“ и сеје пустош и смрт у непријатељским редовима. У Пркосави у саму зору на Св. Нкколу четници нас изненађују и цападају. Била је густа магла и четници оу туклч насумце ни маАо ие штедећи муницију. Као ито смо очекивали иза тога је следио јуриш. ЛежсКи на положају и ки смо отваралн ватру. Божа је не обааируКн се на курнтуме тукао из стојеКег става. „Иду, иду, баш као гуске у маглу“ смешио се задовољно. „Лезн“ упозоравали сма га. и онда иаједанпут „збројовка је умукла. Божина деснл рука је иемоКно клонула. Метак га је иогодио у шаку скора му еасвим одневши мали прст.. Једва смо ra натерали да nohe у иревијалиште. Пустивши четнике сасвим близу поустајалн смо и сложно „ура“ проломгило се кроз магловито децембарско јутро. Бежали су. Испоставило се да су били пијани јер смо у џеповима четничких лешина -пронашли флаше са ракијом. Кад сам после борбе свратио у превијалипгте нашао сам Божу како седи в смеши се. „Ништа. Само кад није погодило v пост којим притвскам окидач". Иако рањен он

остаје у одреду. „Највише на свету мрзим кукавнце“ говорио Mn'je често. СеКам се једанпут је требало суднти једном вишеструком дезертеру. Божа није хтео ни да га погледа. Шкрнпао је зубима н презриво пљунуо: „Скот“ промрмљао је и отишао. У пролеКе 1944 године, када се космзјски одргд вратио нз ШумадиЈе у Космај, Божа јенај пре помоКнкк политкомесара чете а мало затим помоКник soлнткомесара батаљона. Космајскн одред се вратио нз Шумадкје ирнлично осакаћен. Било ]« много губитада али још више оних јјоји нису били кадри да издрже до краја. „Мало нас је остало, али мн сма квасац опГОтег народцог устанка" говорио је Божа. Редови еу попуњавани ноеим борцима. Одред се удвостручно, утростручио спремајуКи се за нове борбе. формиранн су нови батаљони, а поред тога космајски одред одваја комплетан батаљон за новоформирану Другу шумадијску бригаду. Баш некако у то време Божа је постао политкомесар одреда. Био je то скоро кевороватан успех, Божа митраљезац, млади двадесетпетогодишњи сељак из Баније за непуну годину дана нзбио је на чело једног од најславнијих партизанских одреда наше зеиље, одреда који је оперисао у срцу „Неди Кеве Србије" ка домаку Београда, одреда коме је кратко време пре шега стајао на челу неумрли Ђорђе Јоваиовик или како су га сви звали Ђока „јарац". На чеду с* Божом одред маршује из победе у победу. ~Ошини“ био је његов омиљени војни поклнч и он 6и се на челу својих Космајаца као олуја стуштио на нвпријатеља. Друговац, Селевац, Дубона, Дучина н Сопот су места где су издајници осетили ударну снагу обновљеног одреда. „Сада ми нападамо, сада ми тражнмо непријатеља", смејуКн се задовољно говорио је Божа. И догодило се је да су четници почели избегавати борбу. По нејјолико дана одрсд је врстарио од села до села, а четника ии од корова. Тих дана стигла је прва пошиљка вружја од Савезннка. Радовали смо се сви, али Божива радост је била безгранична, слнчиа радости детета кад добије нове играчке. Прилазио је сзакам митраљезу. дуго га загледао, гладио и миловао уздишуКк; „Ех, д» смо вас неком сре Ком пре нмали. Сад ако хоћс нека ударе са днвивијама, ci ариијама". ОстаКе ми дугс, дуго у сеКању иеваборавна тнха августовска кок пуна звезда, ноК иред његову сирт. Нисам склом прсдрасудана, не верујем у нпстичну моК „судбине", «ли тв ноКи он је био уанемирен баш као да је предосеКао. Или можда зато што се у таквим ноКима човек и неХотице тнемири, неодољиво жудеКн за тнтимиим исповестнма, за разго Iром у коме приЈатељу повер, ва мисли, које је дотле крио ду joko на дну срца. Те ноКи наш логор се смсстио у малом шумарку испод сеоског пута. Уморни борци су веКином спавали, а тек тамо и тамо чуо сс тихн шапат. Божа и ја смо лешкарили на трави и тихо раз-

говарали. Он ннје никад био мекан, чак могло би се рећи био је помало и суров, а те ноћи дуго ми је прнчао о себи, о животу који ће доћи, а неколико пута споменуо је и девојку. „А сутра ко зна докле ћемо доћн?“ рекао је устајући јер су га позвали у штаб. Да, сутра је одред имао тежак задатак. Требало је упасти у грочански срез, који је био осишак, легло Рвих могућих издајника. Био је то рнс.кантан потхват, јер је грочански срез био опасан свнм важним пругама и друмовима, којима је неиријатељ за врло кратко време ногао добити појачања. А и саме четничке посаде по селима иису биле слабе. Напад је почео у саму зору. Посада у Дражњу је после краће борбе савладана. „ Греба га тући по ушима, вашљивог гада" беснео је Божа. „Погледај га само! Сељак, мученик а бори се против својих ослободилаца. А кад га заробиш, цмидрн: мобили сан сам“. Пред нама је била група заробљеника, мобилнсаних сељака од стране четника. Насто;ао сам некако да Божу удаљнм од њих, jep онако озло;еђен најрадије 6и их покосио својом машинком. Занста и свима нама је било дозлогрднло. Дешавало се да смо једне те исте сељаке по неколико пута заробљавали и пуштали. На Мађар ској равни код Камен-Дола отпочела је нова борба. Четницима су стигли у помоћ добровољци. Нисмо чекали да они отпочну иапад. „Други батаљон јуриш“ стигла је кратка заповест штаба одреда. „Напред другови! Јуриш Космајци" и Други батаљон је кроз облаке прашине што су је, са исушене земље у августовском подневу, подизале гранате мино-бацача, кренуо на јуриш. У вреви борбе изгубио сам из внда Божу. А кад су још и послсдње распршене групице непријатеља бежале јаругама, чуо сам неки глас поред себе; „Божа је погинуо". Ошинуло је то право по срцу, сва радост победе, сви заплењени митраљези иагледали су ништавни. Пали су многн добра н драги другови, али борци свикли на умирање не пл?чу за њима. А тога дана и очи старог космајског вука „Шуце“ биле су нуне суза. Једанпут је велнки совјетски песиик Ма;аковски у поемн а смртн Лењин» написао стиховс: „Можда очн без суза вкше гозоре, ал такве оча ја нисам вкдео“. Занста такв« очи нн ја тад нисам видео. Как® је погннуо чуо сам тек носле. Кад је Другц батаљон пошао на јуриш он је био у штабу одреда. Нвстрпљив, он је кренуо да се прнкључи друговима у јуришу. У једној руци је носио своју машннку а у друroj грозднћ грожђа штв му га је дала једна другарица. Миран као да га се борба иије ништа тицала, ишао )е пвлако капред једући гроздић. Доспевши до нашег стрељачког строја нојурио је напред са својим омиљеним 3'звмком: „Ошини“l Метах га је погодио у главу изазвавшн врло мало крварење. Био је на месту мртав. Обрисали смо му крв са лица и погнуте главе ћутали. А он је лежао као да спава. И мртав je био леп.

Родо Андраћ

ПРЕДАВАЊЕ 3AСTABE Н АЈБОЉЕМ БАТАЉОНУ СРБИЈЕ

Чује as комаида: „>днрЈ«о“! С а®раBб.иЈ*ваи д®лазе штабовк брнгаде 2 дивизије. Завладала је тишина. .Другови борци в руквводиоцк! Данас lil оилмдахжи батаљон добнја аастаау као најбољн батаљон Србије. Ово кије свечаност cawo 111 батаљона, већ свсчаност целе ндис брагаде. Ноеити једно овакво одликогањз из борбе у борбу вслика Je ствар. i реба да се днчимо шта смо добили једно свакво одликовање од нашвг УСАОЈ-а“. После мајора Арделића, пред постројену јединнцу азлазн иолитком дивизије који је, изражавајућа похвалу и захвалност батаљону, зажелео да се добијена заставац зајсдно са застааа« ма Црвене армије залепрша »ад Здгребом н Берлином. 1 ада feacraje свечан моменат. Борци уабуђено гледају како се развија застава и лепрша на пролећњем поветарцу. Десетина под ратном опремом, на челу са командантом батаљона Симом Ђукановићем, прилази развијенсј заставн, коју нм комесар дивизије Мирко Јовановић пружа са речима: „Друже команданте, у име УСАОЈ-а предајем тк застаау са жељом да је часно н достојно иосите“. Десетина прнма заставу н носи је међу борце, којк је кличућн дочекују. Сада се три заставе лепршају изнад њвховвд глава. Сем заставе IV батаљ. коју је добио на дивизијском так* мичењу, бригадне заставе, залепршала је над Главама бораца в застава УСАОЈ-а. Сви су joj од срца желели да се победоносно залепрша над територијом Рајха а борцн су се у себи на то заклињали. Омладински Ш батаљон је формиран од Црнотраваца, пе» челбара и пролетера који су, носећи широм земље идеје братства и јединства и борећи се за њнх, похазалн своју борбеност и своје јунаштво.

Васа Трзфуновпћ

Наш тобџнја

ЈОВАНКА

Налазнмо се укопанн у рововима пред Н. Тамо далеко на хоризонту асаред нас, кае мале печурке, једаа прнметне у снегу, внде се мале кућице нзмеђу којнх се. надаже као претећн див црквени тораш-непрнјатељска осмлтрачннца а мнтрадЈеско гнездо. Кае контраст о*ом диенои сунчаном јануар>скс . дану цео предео г{шн од салне apmajepajcKe, ивтра*еске нг :шчане ватре. Добнвагн појача»е у »удству и теакоаима, аепријатељ је кренуо у офанзису, нештеДЈШИЦе убацујућн у борбу све своје распаложиве резерге, catio да 6а дробио ааше положаје, Бнлв су то гешке борбе. Са једног малог узвлшеЈва један наш г«ираљезац ае zt не» прнјатељској пешадијн ока да номолч, а каш> ае да Sf ' на» пред. Непријател квицектрише аатру бддача и узангс, з Да би укуткао иаш иитраљез. И заиста од једне гранатг нада сиртно рав>ен иаш митраљезац, Долази наре(>е»е з* покрет. Међутим ss роаова не нзлаза иико, јер ае знамо шт« је с» ндшпм иатраЈ&есцем, а стари ио писани партазански закоа гласн: „Нс остављај рашеког другз непријатељу". Одједцом џв рова нскаче једгн борац к у трку, погиут скоро до земље. прелазн брнсани простор s приблнжава се рову мнтраљесца с ажмероч да га цзвучс. Алн баш пред самик ровом пада к он рањен. He двоумећи се, искаче н болничарка Јованка Буругџпја и у брзом трку покзтпава да се дочепа узвишења. Непријатељ кониснтрмше ва н>у пушчану паљбу. Ока трчн даље. Ено, ствгла је до другова, превија ит. Сад се треба позућа. Још дза друга јој цркскачу у помоћ. Један је помагао лакше раљеном да се повуче н азнео је митрзљез, Другн је са Јованком преносио тешко ра»еног митраљесца. У том тренуткг једна кугла рани пожртвованЈ' другарицу Јовакку. Био сам у н>еној близики, и скочко сам и уместо ње почео да носим рањеног друга. Изиосимс и њу. Ни Јаука се није чуло, нако је била тешко рањена. У' итала је: „Како је другу?“ „Болте му је“, рекдх и одох да i- c. Отада ]’е протло неколико дана. У против-удару, снажном и изненадном, којн је својствеп само партизанима, Немцн су отерани од наших положаја, Затим још неколико дака и на листи одликованих за последње борбе, приликом поделе сдлкковања у нашој бригади, прочпт&но је н Јованкино нме.

Невен Апнћ

4

МЛАДИ БОРАЦ

Брвј 22