Млади борац

ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ

Народна влада федералне Србнје, коју је м основу гтравилника АВНОЈ-а и одлуке Народне скупштине образовао др. Благоје Нешковић, дала је декларацију о сто/ии задацима и будућем раду. Основнн рутевн владине политике одређени су самим њеним карактером; влада је плод [уначке борбе српског народа и осталих нврода Југославије протнв окупатора и шеговнх слугу, израз њихових напредних демократских стремљења. С тога ће њен одновни задатак битн одлучно настављаа>« борбе, залагање свих снага за потпуно ослвбођење наше земље од окупатора и нздајника и доношење „таквих мера које ће учврстити и даље проширити тековине народноослободилачке борбе у духу демократских тежњи нашега народа, које ће дати снаге нашим народима за најпртнуније организовање поАгоћи фронту и задовољење основних потреба широких народних слојева/' Остварење ових циљева захтева бесноштедну борбу против свих саботера, непријатељских агената и капитулантских елемената, против „сваког покушаја слаб*>еља- ратнкх напора, обнове и учвршћивања наше земље.“ На пољу унутрашње взградње постављају се као основни задаци; брза обнова привреде, свестрана помоћ економски слабијим друштвеним слојевима, дограђивање и јачање народне ваасти, Обнова привреде спроводиће се путе« даљег јачања државног сектора привреде, путем подршке задругама и синдикатима и помоћи приватној иницијатнви. Упоредо с тим стоји на дневном реду одлучни обрачун са црноберзијанцниа, шпекулантима и ратним богаташима који покушавају да бестидно искористе за своје себичне интересе привредне тешкоће са којима се земља бори и оскуднцу широких народних маса. У циљу појачања производне способностн народне привреде влада ће настојати да обезбеди што повољнији кредит ситиим нроизвођачима града и села и отпокеће одмах са расподелом и давањем се■» оскрј сиротињи оне земље, која ће потвасти „под аграрну реформу". Вдада ће посветити нарочиту пажшу ретавању актуелних социјалких проблеиа као што Ј'е организовање здравствене службе тако да она буде приступачна свима народним слојевима, помоћ инвалндима, породицама палих бораца и ратаих заробљеника, ревнзија и побољшање положаја државних службеника и пензионера. На пољу просветне политике спроводиће се одлучна борба против неписмености. За сељачку и радничку децу биће отворан већи број школа за стручно усавршавање ученика и културно подизање. У интересу даљег изграђивања и правилног функционисања државног апарата влада ће појачатн контролу над спровоћењем законских одлука АВНОЈ-а и Народне скупштине, пооштрити личну и службену одговорност и водити непомирњнву борбу „против остатака бирократи»ма, корупције, протекције, саботерства и сличиих појава у раду органа народне масти.“ Образовање народне владе Србије значи је-дно ново остварење оних националаих и политичких права која је српски иарод, заједно са осталим народима Југослави;е, извојевао кроз најтежу борбу у свој'ој историји и која су загарантована одлукаиа АВНОЈ-а. Програм који је влада изнела у сгојој декларацији значи одлучно продужавање оним путем који је обележен крвљу безбројних јунака великог ослободилачког рата и који једино и одговара демократским и слободарским тежњама и стремљењима српског народа. Зато тај програм и ни)'е само владин програм. То је програм чктавог српског народа, програм Јединственог фронта, програм сваког родољубивог сина ове земље. И иаше омладинске организације, наш УСАОС, иора стојати као један човек иза тога програма, мора заложити све своје снаге да помогне његово што брже и потлуније оствареше.

ЈУРИШ НА БЕРЛИН

ВОЈНО - ПОПИТИЧНИ ПРЕГЛЕД

Термин иуњевитог рата који су толико популарисали Хитлерови стратези могао би се с пуним правом применити на операције које сада воде савезничке војске у Немачкој. На истоку су трупе маршала Толбухина за свега неколико дана огорчених борби ослободиле престоницу Аустрије, Беч и читаво индустријско подручје источно и западно од њега. Овим продором, који је Црвеној армији широко отворио врата у Јужну Немачку коначно је сахрањен Хитлеров план да у брдовитом пределу Аустрије и Баварске створи последњи бастион отпора. Истовремено трупе маршала Малиновског, које после заузимања Братиславе, напредују у северозападном правцу, према Брну, отклањају сваку могућност успешног отпора у индустриском базену Моравске и Чешке, који после губитка Шлезије, источне Аустрије, Рура, Рајнске области и Вестфалије, претставља последњи важан центар немачког ратног снабдеваша. Док је немачки фронт на истоку још пршшчно повезан, тако да се напредовање Црвене арми)'е остварује у сталним жестоким борбама, немачки западни фронт се налази у фази распадања. Нагомилавањем трупа на истоку на штету западног ратишта, немачко вођство нема у виду постизавање стратегиског ефекта, већ чисто политичког, наиме потпиривање суревњиаости међу савезницима. Међутим, развој ситуације нам даје право да верујемо да ће и тај последњи политички трик нацистичког вођства остати безуспешан. Војну ситуацију на западу карактерише и даље велика покретљивост фронтова, која је условљена пуном оперативном слободом савезничке команде. Ликвидација немачке оружане силе врши се неслућеном брзином. Англо-америчке трупе настављају брзо напредовање и заузимају при томе скоро без отпора најважније животне центре Немачке.

Док се врши чишћеше' Рурског базена, канадске трупе су напредујући кроз северну Холандију избиле на обалу Северног Мора и тиме отсекле немачку. северозападну армиску групу. Југоисточно од простора операција британских трупа које чисте област Бремена и напредују према Хамбургу, америчке армије су, надирући кроз средњу Немачку према Берлину, избиле на широком фронту на Елбу и успеле да пређу на њену десну обалу, Спајањем савезничких армија у нростору Берлина биће изолована и цела немачка северна армиска група. Међутим, стварање овог новог оперативиог казана неће имати последице стратешког значаја, већ искључиво тактичког, пошто се у овом тренутку цела Немачка може сматрати као један велики оперативни казан. Даљим напредовањем англо-америчких трупа кроз Баварску и совјетских кроз Аустрију ући ће и јужни део немачког фронта у фазу тактичког распарчавања.

ПРОБОЈИ СРЕМСКОГ ФРОНТА Офанзивне операције наше армије за коначно разбијање и протеривање окупатора из наше земље, добиле су последњих дана изванредан замах. Први велики успеси опште офанзиве која се сада води, забележени су на босанском и личком сектору. У Босни је победоносно завршена велика битка за Сарајево. После два месеца огорчених борби за комуникацију Сарајево —Брод, којом је непријатељ покушавао да повуче главнину својих трупа из Санџака, Херцеговине и Босне, и савлађивања јаких непрнјатељских положаја на Иван-Седлу, Палама и Мокром наше трупе успеле су да склопе потпун обруч око Сарајева, где је затворен јак немачко-усташки гарнизон, и да на јуриш заузму сам град. Настављајући офанзиву према северу јединице наше армије

ослободиле су јако непријатељско упориште, важно рударско и индустриско средиште Зеницу, за коју се такође дуже време водила огорчена битка. Готово упоредо са овим великим ус*есима, 14-ог априла ове године објавио је Генералштаб Југословенске армије прве резултате велике, победоносне офанзиве која је после дужег затишја отпочела на сремском фронту. У једној од најзаиашнијих операција које су до сада вођене па нашем ратишту, форсирајући Саву, Дунав и Драву и ударајући истоеремено у чеону линију немачког фронта у Срему, наша армија је разбила најјаче и најупорније брањено немачко упориште у нашој земљи, напредовала преко 50 км. и ослободила градове Осјек, Вуковар, Винковце и Доњи Михољац. У овим борбама до ногу су потучене 41 и 11 немачка и 3 и 12 Павелићева дивизија, Гоњење разбијеног непријатеља наставља се са највећом енергијои. У свим овим операцијама, а нарочито приликом пробоја фронта у Срему наша армнја доказала је још једном своју високу борбену способност. Борбени полет наше младе армије, прокушана истрајност и висока свест наших војних руководилаца помогли су да се брзо савлада техника и тактика новог начина, ратовања, да се наше јединице, навикнуте на партизанско ратовање успешно прилагоде новим условима борбе и да у тим условима докажу своју надмоћ над добро издресираним Хитлеровим и Павелићевим бандама. У љутим борбама, савлађујући безбројне тешкоће, наша армија кида сваког дана комад по комад од крваве непријатељске канџе, која још увек притискује нашу земљу, и уништиће је до последњег остатка.

МОСКОВСКИМ УГОВОРОМ

ОБЕЛЕЖЕНИ СУ ПУТЕВИ БРАТСКЕ САРАДЊЕ НАШИХ НАРОДА СА НАРОДИМА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА

Данас, када неравна и беспоштедна борба наших народа против фашистичких поробљивача доноси сваким даном велике, историјске плодове на свим пољима друштвеног живота, нема догађаја који би нам јасније показао сву величину извојеване победе и речитије говорио о новом добу у које улазимо, од уговора о пријатељству и узајамној помоћи између нове Југославије и Совјетског Савеза, који је 11 о. м. потписан у Москви. Отуда она спонтана, неописива радост која је на вест о томе захватила најшире народне масе, допрла у сваку кућу и колибу, обузела сваког поштеног сина ове земље. Уговор који је маршал Тито у име наше земље склопио са братским Совјетским Савезом ]е најлепши симбол пуне победе радног народа наше отаџбине над свим његовим укутрашњим и спољним неприЈатељима, јер су сви они у жељи да га потпуно обесправе и поробе имали увек пред очима један циљ; одвојити га, удаљити га што више од великог словенског брата на истоку, од моћиог Совјетског Савеза, који је једини био у стању и био вољан да му пружи несебичну и трајну потпору у његовој борби за слободу. Великосрпска и друге назадне хегемонистичке клике које су владале у старој Југослави]и, бојећи се за сво)е себичне интересе. упркос једнодушне љубави и поверења свих наших народа према Совјетском Савезу, упркос основних политичких и привредних интереса наше земље, која је била окружена са свих страна грамзивим империјалистима и пљачкана од туђинског капитала, водили су отворено непријатељску политику према СССР-у и покушавали да полицијским терором, подлим клеветама и плаћеном лажљивом пропагандом ослабе здрав народни инстннкт и посеју што више предрасуда и заблуда. Ипак, дубоко укорењена, традиционална вера и љубав наших народа према Русији остала је непоколебана. Та вера била је најчвршћи ослонац у борби про-

тиву домаће реакције. Та вера дала нам је одлучност и снагу да 27 марта бацимо под ноге срамни пакт са хктлеровским разбојницима, који је значио бедну капитулациЈу пред распомамљеним германским империјализмом. Та вера дигла ]е на устанак против заво]евача голоруки народ и испуаавала непоколебивом чврстином наше борце у четворогодиш»ој крвавој, беспоштедној борби. Искуство из овога рата, снага, јунаштво и херојски самопрегор који је Црвена армија испољила у својој предводничкој борби са варварским фашистичким завојевачима, а нарочито братска, незамењива војцичка политичка и економска помоћ коју је Совјетски Савез указао нашим народима у најсудбоноснн]им часовима »ихове историје, још више су учврстили ту веру, претворили је у непоколебиво сазнање да само у ослону на овог на]већег и највернијег пријатеља, у нераскидир.ом савезу са њим можемо обезбедити своју слободу и изградити срећнији живот. Уговор који је склопљен у Москви показуЈе да Је нова Југославија одлучно закорачила тим путем. На међународном плану он значи даље унутрашње учвршћивање и Јачање антихитлеровске коалициЈе, дизање њене борбене способности и политичке ефикасности. За нашу аемљу он претставља високо признање њеним борбеним напорима и жртвама, ново дизање њеног међународног угледа. У послератном периоду изградње, коЈи ће у ЈедноЈ земљи, порушеноЈ и опљачканоЈ као што је наша, бити пун тешких и озбиљних проблема, уговор нам обезбеђуЈе драгоцену помођ и подршку Једне велике земље коЈа Је својим наглим успоном задивила читави свет. НаЈзад, оваЈ уговор коЈи изражава наЈискрениЈа и наЈдубља осећања наших народа, претставља камен темељац читав-е иаше спољне политике, која ће и убудуће ићи путем учвршћивања братства међу свим словенским народима и присне сарадње са свим истинским слободољубивим и мирољубивим снагама света. н. п.

СМРТ ФРAНКЛИНA РУЗВЕЛТA

У данима сламања последњег отиора хитлеровске Немачке, у данима триумфа слободољубизих снага света, блок слободољубивих народа претрпео је велики губитак. Дванаестог априла преминуо ја Франклин Рузвелт, претседник Сједињених Америчких Држава, један од вођа антихитлеровске коалиције. Данас, кад се догодила катастрофа у коју је фашизам бацио свет, може да св оценн Рузвелтова државничка мудрост н далековидост што је међу првин чиновнма

своје спољне политике успоставио дипаоматске односе са Совјетским Савезом в што је дазно пре рата правилно увидео опасности које од немачког и јапанског фашизма прете народима Сједињенид Држава и свим слободољубивнм народима свста.

На супрот жељама америчких реакцканара, настојао је Рузвелт да оствари што тешњу сарадњу Сједињених Америчких Држава са Совјетскнм Савезои н Веднком Британијом не само по пнтању заједничког вођења рата него и по пнтању изградње међународне организације за обезбеђење мира. Баш у тренутцииа коначне победе, у тренуцима кад хнтлеровцима остаје као последње сретство спасавања сејање раздора међу савезницима и када се као главни задатак пред савезнике поставља уништење фагаизма и фашистичких покушаја, да, благодарећк реакцијн у савезничким земљама која сада проповеда сажаљивост према крвницима, оставе жаришта из којих ће распирнвати супротности међу уједињении нацијама, —■ баш у том судбоносном прелазном перноду, у коме би његово учешће било од великог значаја, умире Рузведт. Али иза њега остаје његов рад, остаје његово учешће на Крнмској конференцијн, остаје Кримска конференција темељ будућег мира, као његов тестамент.

Врој 26

МЛАДИ БОРАIЈ

3