Млади борац

ФАШИСТИЧКИ ВАМПИРИ

У својој шовинистичкој кампањи против наше земље италијански „демократи" Мусолинијеве школе отишли су још један корак даље: од подлог клеветања кроз ступце плаћеие, реакционарне штампе, онн су прешли на своје омиљено сретство политичке борбе, на подмукле злочине и атентате: убацили су бомбу у зграду наше војке мисије у Риму. Овај злочин само је један нов доказ да ђаци нису заборавили учитеља и да су се разни Цингарели, Орланди и њима слични, одрекли Дучеа не зато што су искрено одбацили мрачне политнчке циљеве фашизма, већ једино зато да би у новим приликама н под новом фирмом могли и даље да их заступају. Они се службено одричу Мусолинијеве личности да би спасли Мусолннијево дело, да би сачували што већи део империјалистичке пљачке и са њом оне најдубље, најснажније корене фашизма. Тим људима никако не улази у главу да су данас прилике и односи ипак нешто другојачији негs што су бнли 1919 и 1920 године, када су Италћјанске трупе иззршиле насилну окупацију Гориде, Истре и Кварнерских острва где живи знатна већина словенског становништва и када је Мусолннијев мнљеник, песник-авантуриста Д‘Анунцио извео у Ријеци свој шарлатанскн пуч са преобученим италкјанским војнидима. У оно време биле су још нове слатке италијанске приче о демократији и поштовашу националннх права. Али за нама су данас преко 25 година италијанске владавине овим крајевима. За напаћени словенски живаљ биле су то године заиста пеутторедиЗог терора. Уништено је инквизитореким мучењем у злогласним фашистичким тамницама и поубијано на разне начине на десетине хиљада најсвеснијих и најбољих народних синова, укинуте су биле не само државне већ и прнватно издржавзне словенске школе, насилно су прекрштавана словенска презимена н имена, била је најстрожије забрањена н сама употреба словенског језика. Па ипак ни најсвирепије методе фашистичког угњетавања нису могле да сломе отпорну снагу поробљеног народа нити да угуше и помраче његову свест. Када су после распада старе Југославије нашк народи повели борбу на живот и смрт са фашистичким поробљивачнма народ Истре и Горице стао је смело и недвосмислено у исти борбени фронт са својом словенском браћом. Ни подла игра Рупникових агената, нн бесомучна католичка пропаганда, ни стално присуство ја-

ких италијанских и немачкнх гарнизона није могло да спречи избијање општег народног устанка из кога су поникле челичне бригаде нових бораца. Али не само то. Успомена на године омрзнуте фашистичхе владавине, привредни застој који је овим крајевима донело одвајање од природног економског залеђа и најзад правилна, истински демократска и слободарска по.тетика кародно-ослободилачког покрета учинили су да се и знагна већина италијгнског становништва правилно определн и да уз бок словенских бригада стану бригаде италијанских борада у саставу народно-ослободилачке војске. У заједничкој борби протнв фашистичке тираније изградила се братска солидарност и разумевање између словенског и италијанског становништва и дошла до изражаја јединствена воља да се изгради слободнији и човечнији живот у оквиру истински демократске Тктове Југославије. Најбољи одговор на бестидне провокације римских империјалиста су речи које им је са конференције италијанске антифашнстичке омладине Словеначког Приморја упутио један млади борац итали;анске бригаде Фонтанот, која се бори у склопу IX корпуса Југословенске армије: „Ми хоћемо да живимо у демократској федератквној Југославији, јер нам је у њој загарантован несметан развитак. Народи Југославије дају нам широке могућности развоја. Ми ћемо доследном борбом доказати да заслужујеко њихово поверење. Заједнички проливена крв чврсто нас је повезала у братство. и ни једна снага неће моћи да га разбије, а најмање сплеткарење импернјалистичких агената у Риму. Овн елементи треба да се спремају за дан када ће одговарати за своје злочине пред својим народом и пред читавим слободољубивим човечанством“. После четворогодишње самопрегорне борбе са немачкнм и италијанским фашнзмом и њиховим помагачима нашн народи налазе се у таквом положају да бар У погледу својнх основних животних права не мбрају трпетн ничијн диктат, а најмање диктат дојучерашњих Хитлерових савезника. Народ, који се није плашно да голорук подигне устанак усред фашистичке тврђаве онда када је фашизам био на врхунцу своје војничке моћи, неће се уплашити ки хистеричне дреке империјалистичких разбојника у демократском руху, а још иање ће га она натератн да се одрекне свога права на слободан живот. Н. П.

ИЗАБРАН ЈЕ ИЗВРШНИ ОДБОР МЕСНОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕЋА ЗА БЕОГРАД Месно синдккално веће за Београд одржало је 15 ов. м. пленарну седннцу. На седници је изабран Извршни одбор месног синдккалног већа. Пос,'е читан>а реферата о досадашњем раду н о задаЦима, који стоје пред месном синдикалном организацијом и после живе дискусије, једногласно је пркхваћена резолуција у којој се тражи што хитније доношење одлуке о повишеШу надница и нлата, озакоњење нацрта одлуке о радничким повереницима који је предложио Главни одбор јединствених синдиката радника и намештеника, прописивање и доношење строгих законских мера против шпекуланата и црноберзијанаца и хитан и свестан претрес станбеног питања у Београду. Са седнице су упућени телеграми Главном одбору јединствених синдиката Југославије и влади фгдералнс Србије.

ИСТРА ЗА ЈУГOСЛOВЕНBСКУ АРМИЈУ

Сакупљање хране у Пстри за нашу југословенску армију дало је нгочекиване резултате. Само за месец дана омладина Истре је сакупила ,51 вагон хране, лекове и 600.000 лира. Кампања је успела нарочито у Ријеци и Пуљу. Ово је велики допринос народа према својој војсци, особито кад се има на уму, да је Истра испресецана непријатељским упориштима и да непријатељ непрестано контролише народ.

НАГРАДЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ РАДОВЕ У ВОЈВОДИНИ

Главни народно-ослободилачки одбор Војводине донео је допунску одлуку о наградама за оне пољопривредне радове који ће се обављати у акорду (ђутуР е ). За мзвршене радове по 1 кат. Јутру (58 ари) добијаће радници следеће количине кукуруза у зрну: 1. Радови око шећерне репе: а) Прашење, проређивање са првим и другим копањем 700 кгр. кукуруза у зрну и храна или 815 кгр. кукуруза у зрну без хране. б) Вађење и товареше репе 550 кгр. и храна или 640 кгр. кукуруза без хране. 2. Радови око сунцокрета: а) Копање два пута 200 кгр. и храна или 225 кгр. без хране. б) Сечење сунцокрета 320 кгр, и храна или 360 кгр. без хране. 3. Конопље: сечење, везивање и стављање у купе 700 кгр. п храна или 800 кгр. без хране. 4. Радозн у винограду: 3 копања, 4 прскања, 3 везивања, плевљење и др. 1.700 кгр. кукуруза и храна или 1.900 кгр. без хране. Саопштење Министарства пољопривреде. Образоване су народне владе Хрватске, Македоније и Црне Горе

На изванредвом заседашу Президнјума ЗАВНОХ-а, које је одржано 'l4 априла у Сплиту, образована је у складу са правилникои АВНОЈ-а, прва иародна влада федералне Хрватске под претседништвом др. Владимира Бакарића, а у Скопљу је 16 априла, на заседашу Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македовшје образована демократска влада федералне Македоније под претседништвом Лазара Кулишевског. На Цетињу, на четвртом заседашу ЦАСНО-а, иандат за састав дрногорске федералне владе добио је Блажо Јовановић.

Стварање народних влада Хрватске, Македоније и Црне Горе, у тренуцима

када наша јуначка Југословенска арин]а и победоносна Црвенз ариија уништавају и последња упоршпта фашистичких завојевача у нашој земљи, претставља крупан корак ка унутрашњој ковсолидацији и ка учвршћавању братства н јединства наших народа. Оне долгше као реаултат тешких борби које су народн Хрватске, Македоније и Црне Горе, у заједници са осталнм народима Југославије и свии слободсљубивим народима света водили и још увек воде против фашистичкнх окупатора и њихових помагача. Као такве оне су нзраз демократских тежњи хрватског, македонског и црногорског народа за остварењем што потпуннјих нациоаалних права и за постизањем равноправностн свих народа наше земље.

НАШИ ПИОНИРИ У БУГАРСКОЈ

Ових дана се навршило три месеца од дана када је прва група наше деце кренула у братску Бугарску. Данас, по целој Бугарској, од Софије па до Варне, дуж обале Црног Мора и по најлепшим летовал-иштима борави 12.000 наше деце у дечјим домовима. Најлепше ваздушне бање, минерална купалишта и најчувенија бугарска летовалишта препуна су наше деце. Костенец-бања на Рили планини, Тревна санаторијум за грудоболне н многа друга места стављена су им на расположење. Чувена »Ружнна долина«, околина града Казанлка испод Старе Планине, где су боравили бугарски устаници, пружиле су уточишта југословенској деци. Пловдив, друга 6угарска престоница има у својој гимназији око 300 наше деце. Бургас и Русе такође, а дуж Црнога Мора начичкани су безбројни југословенски дечји домовн. У месту Светом Константину има 500 наше деце, која су смештена у две велике модерне виле уз само море. Свака област, сваки срез има свој помокни комитет који има задатак да се брине о нашој деци. Међутим, Бугари, чак и они који имају најмање, помажу и чине да боравак југословенске деце у Бугарској буде што удобнији и радоснији. Мало и снромашно село Гуљанци у северној Бугарској, где се налази наш дечји дом са 30 деце, учитељем и васпитачем, дало је све од себе да наша деца ни у чему не оскудевају. Мали бугарски сељачићн доносе мкого понуда и поклона нашим најмлађима и међу њима се развија велико и дубоко другарство н љубав. Наши пнонири нигде нису осетили толико љубавн и срдачности као у Бугарско]. Они се осећају као код својих кућа, као у сво_м селу и свом родном граду. Са бугарским пионирима они праве излете, заједннчки играју и певају и данн пролазе брзо, у радостн и изобиљу. Наши пионири певају партизанске песме својих старијих другова-бораца, уче од бугарске деце кроз песму како су се бугарски родољуби борили и многобројне приредбе по југословенским дечјим домовима продубљују и учвошћују пријатељство нашег и бугарског народа. Међ утим, наши пионири у Бугарској не заостају по гаколи од својнх другова у домовини. Они редовно иду у школу и труде се да буду добри ђаци. Свом дому и својим друговима они пишу писма, описузу свој живот и срдачност бугарских домаћина. И Тито, њихов велики друг и најдражи старатељ добија писма од њих, јер јујгословенски пионири не заборављају, ни кад су далеко од своје домовнне, да се о њима брине и стара друг Тито. Дешава се да се понеки пионир не понаша »пионирски«. И нема веће казне ако му се одузме »титовка« и скине петокрака са ње. Највећи понос наше деце је што су они »Титови пионири«. Из зидних новина, којих има у сваком југословенском дечјем дому, види се колико наши пионири мксле на своју домовину, колико је воле и из њнх бугарска деца читају и уче о борби храбрих ју,гословенских бораца за слободу. У једном бугарском граднћу игралп су нашп пионири са бугарским футбалску утак-

мицу; победили су напш. Идућу утакмнцу играће са измешаним тимовима. У граду Плевну, дом наше деце је поред саме станице. Једног дана стигао је у станицу транспорт бугарских рањеннка са Драве. Одмах су наши пионири замолили своје учитеље и васпитаче да помогну при транспорту рањеника, које је хитно требало пренети у болницу. Стотину наших пионира и пионирки пренело је заједно са својим васпитачима преко 200 рањеника у болницу. Кад су свршили транспорт, већ је била ноћ. Цео град причао је после о делу наших пионира, а звучници су указивали свима пример наше деце. Но нису само »плевенски пионирн« ти који служе као пример бугарској децћ. Широм целе Бугарске, по свим нашнм дечјим домовима, жнве новим животом, срећна међу бугарском браћом, наша опорављена деца. м. д. м.

ИЗ ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА

ОМААДИНА БОКЕ НА РАДУ

У току ударне недел>е дневно је у раду учествовало просечно 1348 омладвнада и омладинки. Дато је 53.004 радна сата. За то време је оправљено 135.108 квадратних метара земље, насепено и пренесено на одређено место 209 куб. метара дрва, сакупљено 298 тона гвожђа, насуто и поправљено 45 км. сеоског и 29 км. пољског пута, засијано 3.080 кгр. разног семења, пренето 3.300 кгр, сточне хране, окопано и уређено 94.435 лоза, предето на 1 км. даљине 443 комада железних шина тешкнх по 160 кгр. Сем овога затрпавани су ровови, оправљени омладински домови, преношено брашно, чишћене рушевине. Ударна чета села Сврчуга —Мокрнна за 1.088 радних сати обраднла је и засејала 70.000 квадратннх метара земље.

МАКЕДОНИЈА

Друга радна бригада од, 200 омладинаца и омладинкн из Прнлепа и Кавадара пошла је у Војводину да бере кукуруз. Тежак је био пут ових омладинаца. Они су ишли од Велеса до Скопља пешке, носећн свој пртљаг на леђима. На станипи у Скопљу их је поздравио друг Кемал Сејфула, секретар Главиог одбора НОМС-а. Позквајући омладину да свим снагама крене на посао, друг Сејфула је рекао: «Од вашег рада зависи да ли ће бити спашене хиљаде килограма кукуруза, коти ]в у овим тешким временима толико потребан нашем народу. Не само то, вашим радом ви ћете на делу доказати братство свима онима који роваре п желе да разруше братство македонског и српског народа.» Кочанска омладина која се на Конгрес} г обавезала да ће дати 1000 килограма пиринча за јуначку Лику, скупила је 2.000 кгр. пиринча. Омладина села Блаца скупила је 325 кгр. пиринча.

4

МЛАДИ БОРЛЦ

Број 26