Млади борац
ЕРДЕВИК ИЗ БОРБИ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ
Beh два дана страшно трешти по па- hi дашама Фрушке Горе. Две ноки сева ш и бљеска тешка артилерија и с муклим к< треском рије плодну земљу. б< Лепе су стрмпне Фрушке Горе, укра- р< авене виноградима и старом шумом. Не- к< *ада је пријатно било гледати искићене ci брегове и ићи кроз мрачне шуме. А да- п| хас смрт ћути и чека на сваком вису, љ Hsa зелених грмова, у лепим виноградн- гс иа и у тихим Гутљивим шумама. п Низ падине н брегове, засуте травом, д, »јурнле се ружне, жуте, црпе и црвене јаруге. На десно преко брежуљака, гу- т] беки се у шумама и опет извнрући из с , лид, утичу у светлу траку Дунава. А и sa лево, тамо све до Саве, грозно н унакажују ливаде и њиве бескрајне к «ремске равни. Три тамке пруге једна g *sa друге. А испред сваке штрче у внс с , ЗвоЈкђа нспреилетена бодљикавим жица- с ма. л То су троструко утврђени швапскн g ровови. На свакој коти, иза малих грмо- н за, у шипражју, на ивицама густих шу- g ма прикривени бункерн од дрвета и ка- и мена, шокрнвени и утврђени. А између g ровова к бункера канали за везу. Дале- g *о напред, у дубини од 500 м., свуда r дуж ровова минска поља. ГБиве, дру- s иови, раскаљани путеви, шуме, виногра- ј дн, све је то засејано смрћу. Неопрезнп { корак, погрешнн покрет и борац лети } »скиданих удова у ваздух. Мислили r су глупи фрицеви да су начиннли не- ( асвојива утврђеша, да нико неће моћи да мређе њихова минска поља, уништи бункере и отера их са Фрушке Горе. Стра- 1 i шно су се преварили. Неустрашиви су наши борци. Ннкаква - г 1 ванрека нису за њих минска поља и хиг О ( љаде мина по сремским њивама. оа два дана су минери извадили 16 вагона миаа у брдима Фрушке Горе. Ракочевић i Миодраг, борац из ! батаљона, извадио је сам 500 мина за два часа. Хтео је i да буде најбољи у бригади. Није се бојао он швапских мика. Играо је по »н-ма, скакао и ашовом их избацивао из i -рупа. Сутра ће их оц наместити шзаба- : ма. Некада је он само постављао мнне ж дизао у ваздух док је био у партизанигла, а сада je одличан минер и спасава своје другове. Пред зору је 1 омладинска чета Ш 6атаљона добила наређење команданта батаљока; - ликвидирати троструке педрнјатељске ровове и митраљеска гнезда. Два дана су јуришали батаљони на утврђене ровове, налетали на минска г.оља у удолини и скршсни унакрсном ватром, враћали се назад. Изгледало је аемогуће прећи размак између два брега, лроћи кроз чистину у удолипи и попети ■*e на внс где су швапски бункерн. А ■®вуда по пољу и ливади расуте мине, ареткле су смрћу за сваки корак, за сважи покрет. Ноћу се није могло проћи преко минских поља: закачи рука жнцу Koja спаја мине, нагази нога у мраку нагазну миhv, и с грохотом мина одлети и рука и нога борца. А по дану ужасно шарају швапски тешки митраљези, долећу мине из бацача и разорне гранате на брисани простор између два виса. Туда ћс данас да јуришају омладинпи I чете. Грозничаво ззкачињу десетц-
не бомби око паса, трпају нове у џепове, загледају с љубављу своје машинке. Читава чета бомбаши. Хиљаду бомби ће сручитн фашистима на главу, разбити им ровове и уништитн их. Сваком борцу око врата виси ремник руске стројнице. Ратко Чанак, командир чете, предводи бомбаше. Никада он не оставља своје другове. Млад је, има тек 20 година, али вешт и лукав. Данас ће он провести другове кроз минска поља и довести до самих ровова. Пошли су а да их швабе нису приметиле. Извукли су се из ровова и спустили низ косу. Обићи ће у лево брег и избити с бока на вис. Оданде се швабе не надају, јер их чувају минска поља и канали препуни воде и мина. А Ратко je баш кроз њих повео своју чету. Мора се пузати и гњурати кроз воду да не би с виса виделе швабе. А хладна је и прљава вода. Како би радосно полетели борци, али не смеју ни главу из воде напоље. Од њих зависи читав пробој линије. А јурнули 6и с машинкама истуреним напредг високи и снажни, с бомбама у мушким шакама и кликнули би побједно ура. Чвршће стежу зубе, гњурају главу још више у блато и опрезно испруже ногу напред. Не сме ни једна мкна да се нагааи, јер ће их издати. Само док ириђу ближе рововима, неће сакриватн главу. Дићи ће је више и поносно и храбро и сјуриће се на швапске ровове пркосећи челику и смрти. Пола дана су се вукли кроз блатњаве канале. Није се чуло ништа као да је поље било мртво. Али, не, било је живо. Сваког тренутка су могла нићи из њега млада тела са уздигнутим рукама пуним бомби. Приметнли су их Немци на 50 м. од њихових ровова, баш у самој удолини под брегом. Одвратно су се сјурили први, рафали »шараца« и тешких митраљеза у жуту земљу канала. Ништа се није покренуло у њему. Само би вода шикнула у вис кад бућну врела челична зрна. С муком су задржавали борци себе да не излете и појуре пут ватрених ждрела с бомбом у руци. Прибијени уз стрми зид канала, чекали су напрегнуто знак 3S јуршп. То је био напад читавог батаљона. Фрицеви су брзо о’ кренули оружје и лудачки тукли по бор-
цима у јуришу. Ни један није застао. Срушио би се неки на жуту, каљаву вемљу. А другови ra нису остављали. Најближи га диже, узима на леђа и носи натраг у заклон. А остали јуришају још бгшње, још крвавије. Командант батаљона Миодраг Миловић, Крагујевчанин је испред свих. Пада и он. Рашен је у груди. Видео је то Ратко из дубоког канала и излетео као звер. Страшно је крикнуо: Напред! и замахнуо првом бомбом пут ровова. Преузео је команду над читавим батаљоном и заменио палог команданта. Изненађени су били фрицеви храбрим налетом младих бомбаша и за тренут су ућутали њихови митраљези. А тог трена су се век испентрали омладинци до првих жица, просекли их и пролетели кроз њих. Ратко је први скочио ка ивицу рова и снажно треснуо бомб-у на унезверену гомилу шваба у рову. Растурила се маса тела око тешког митраљеза и лежали су изнакажени трупови шваба по дну рова. Сручили су се млади борци за првом бомбом у ровове, скакали на згпрепагаћене главе шваба са истуреним машинкама н трпали одједном читави рафал у њихова тела. А други су, зз Ратком, бацали са грудобрана испред рова бомбу за бомбом. И трешти у швапским рововима: потмули тутањ бомби пресецају праскави рафали машинки. Муњевито је извршен препад. Неколико часака је бесно трештало а потом је замрло у повреченим, искиданим рафалима аутомата. То су борци тражили сакривене швабе. Ни један није остао жив. А у рову разбацана тела у жутим и зеленим униформама са великим мрљама црвене крви и масне жуте земље, лица ужаснута, црна н изнакажена смрћу. Ровови су пали. Линија је била пробијена. Све до Шида терали су швабе у бегству.
В. Влатковнћ
СЕДНИЦА АКЦИОНОГ ОДБОРА КУЛТУРНОГ УДРУЖЕЊА
у суботу, 7 априла одржана је у Градskom одбору УСАОС-а седница акционог адбора Културног удружења београдске омладине. На седници су се начелно резвавади проблеми око припреме и органнзаци|е Културног удружења, као и по-стављање и разрађивање правила удружења, која ће се крајем месеца изнети аред оснивачку скупштину. Решено је да се пред оснивачку скупштину у циљу омасовљавања удружења приреде централље усмене новине на Коларчевом универзитету, као и једна емисија преко Радио Београда, а да се кроз дневну штампу и дистове упознају широки слојеви омладиие са циљем и сврхом удружења. Културао удружење ,на оснивачкој скупштини добиће и своје име, прихватити правила, изабрати управу, итд., а после тога he се одмах врећи иа рад.
Другарице с планине
А кад је дошао и тај дан и кад се као бол исувише ран сета провукла кроз празне лугове, а мајке тугу згрнуле у суре скутове, и оне су пошле. И као вучице постале девојке нежне, а плећа детињска и мишице снежне вушке су понеле и рањене другове ... А кад су бразде крви низ чела потекле и мртве кад су падале к‘о покошено цвеће, а руке им згрчене, као танке грине у пролеће, у небо стршале к‘о речи што су се ипак рекле, кротке су оне биле и страшне у смрти, као /ата белих побијених птица, са ватреним трагом што се не да стрти у мртвих очима и са мртвих лица. А ако затреба, још стотине девојака с ппанине ће сићи, и стопама маленим, што први пут друмове газе, оне be ићи на ватрено крштење, к'о у ватри да су никже, И уснама руменим, што стада су звале и на песме пастирске свикде, крикнуће опет: Напредl у борбеиом строју, »а планине своје и за младост својуl
ЈЕЛЕНА МАТИЋ
ШКОЛА САОБРАЋАЈНИХ ИНЖЕЊЕРА
Совјетски Савез не зову без разлога земљом железница. Железнички саобраћај игра необично важну улогу у животу земље. Челични путеви међусобно везују и најудаљеније крајеве. Нигде се не иорв толико путовати железницом као у Совјетском Савезу. Тако на пример, потребно је превалити преко десет хиљада килоиетара да би се стигло из Лењилграда у Владивосток. Стотине хиљада људи раде на железничком саобраћају. Мрежа пруга шири се из године у годину. Више хвљада километара пруге изграђено је у току садашњег рата. Упоредо с тим упорно се ради на обнављању пруга које су разорили Немци. После рата ће рад на изградњи узети огромне размере. Железничкв саобраћај има велику будућност. Зато }е сасвим разумљива жеља многих омладннаца да буду примљени у неку од многобројних висских школа у којима се спремају командири транспорта. Московском институту инжењера железничког саобраћаја, који носи име Јосифа Стаљнна, било је упућено 2.900 молби за прнјем, док је могло бити прнмљено самоббО, Од тога броја кандидата управа школе је изабрала најбоље оне који имају право да ступе у високе школе без пријемног испита. Те младиће, који заврше средњу школу с примерним успехом, зову у Совјетском Савезу „одликаши".
Наша слика показује будуће саобраћг;не инжењере на раду. Они раде са од-, • шевљењем, јер желе да сачувају назнв „одликаша“ и у вишој школи, како 6и кроз четирн године, колико траје курс стекли диплому саобраћајног инжењера.
ЛИК МЛАДОГ ЧОВЕКА У СОВЈЕТСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ
Комсомолске оргаиизације у Москвг одржавају литерарне састанке са теиама »Аик младог човека у совјетској аитератури«. Омладина расматра уметнвчка дела »Непокорени« од Б. i орбатова, »Дани и ноки« од К. Симонова, »Мартаприл« В. Кожевникова, »Син«, П. Ан ■ токолског, »3oja« М. Алигера, »Драгв моји дечаци« А. Касиља и друга. У диекусијама учеству])’ пнсцн и наставницн литературе. Одржано je већ 140 литерарних састанака. Поред тога организују се гнталачке конференције.
КОНГРЕС СТУДЕНАТА У БИРМИНГАМУ
У Би(Јмингаму је одржан конгрес свудената коме су присуствовали студент* из Велике Британије, Совјетског Савеза и ослобођених земаља и на коме су изразили неопходну потребу интернацнонализације студентске организациЈС. Објављено је да ће наредна конференција која ће образовати такво тело бнти одржана у новембру вероватно у Прагу или Паризу.
НАЈБOЉЕ УМЕТНИЧКЕ КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ
Завршен је други конкурс sa најбодзу уметничку књигу за децу, који je организовао комесаријат за иросвету СССР. Жирн је прегледао 119 рукописа писа 1 ца, педагога, песника, учесника Отадбинског рата. Прве награде од 35,000 рубаља добиле су књиге: „Капетан В. Каверина, „Син пука" В. Папајева, „Прича о Лењину" И. Коронова, „Како је човек постао џин", део И, М. Иљипа и Е. Сегала. Друге награде од 20.000 рубаља додељене су збирци песама за малу децу „Пролеће" од А. Крипка и песме „Чимбали" од Куленова превод М. Исаковског. Награђене књиге биће илустроване. (ТАСС).
Број 25
МЛАДИ БОРАЦ
9