Млади борац
ПОБЕДА ЈЕ ИЗВОЈЕВАНА
Сваке вечери узастопце толовске салве објављују нам да је ослобођен неки наш град. Пробуде се већ заспали пионири, неки пођу са манифестантима, неки не, али углавном сви знају и радују се, јер је Сарауево, које су Немци тако дуго и жестоко бранили, ослобођено, јер је Трст, који су италијански фашисти приграбили после прошлога рата, ослободила Југословенска армија, јер је цела Истра сада наша и биће наша, јер топовске салве најављуЈу ослобођеше многих наших градова и села. Али ове две-три вечери оне су некако продорниде, поред ослобођења наших градова, главних градова федералне Словеначке и Хрватске, Љубљане и Загреба, оне најављују ослобођење читавог света капитулацију Немач«е. Га вест као магнет привукла је све пионире, по.мешала их у еомиле манифестаната. РадујуКи ★
се капитулацији Немачке, радујући се ослобођењу наших братских градова, радују се пионири слободи коју су њихови старији другови извојевали, радују се животу који долази у слободи. Нема више обесних Немаца да убијају њихове родитеље и другове, да их воде у логоре, да пале њихове домове, да им школе претварају у своје касарне. Дошла је слобода. Домове и шкоЛе ћемо поправити и изградити, земљу ћемо обновити и унапредити, створићемо срећнију будућност како друг Тито каже пионирима: »Ми хоћемо да вам створимо такву домовину, такву земљу у којој ћете бизи срећни и весели, у kojoj ћете осетити плодове оног за што смо се ми, старији, борили«.
Прва прнредба
Дилетантска група пионира из Сталаћа је давала своју прву приредбу. На програму је бно позоришни комад »Код лекара«, рецитације »Тито—Сталјин«. Пионирски хор отпевао је »Мн чета смо бомбаша« и »О-младина земље ове«. Hajsehe одушевљеше изазвао је пионир Божидар Матик, који јс рецитовао »И ја волим Тита«. Новац са приредбе поделили су својим сиромашним друговнма. Добривоје Антик
Пионири
Пионири, пионирке, гкупиио се сви у строј са Титовом младом војсиом да идемо ии у бо/. Сваког дана расте снага и све нас је већи број на рад, на рад, пионири, да бијемо љути бој. На учење, пионири, полазимо сви у строј са књигама у рукама за незнањем хајд у бој. ВЕСЕЛА ЦВЕТКОВИЋ уч. II раз. гимназије из Беле Паланке
НАЈВРЕДНИЈИ ПИОНИРИ ЧАЧАНСКОГ ОКРУГА
У чачанском округу назревноснији су пионири љубићског среза. Они редовно одржавају своје седнице, на којима дају предлоге за будући рад До сада су формирани одреди у 22 школе и сви они спремају се за пионирски слет. До сада су очистили доста нзива од шашине, прериљали шест башта, свака од њи.х велика ]е по 2—3 ара. Ове баште засејали су сами. Поред великих количина старог материјала сакупили су недавно 5 кгр. семена од багрема. У селу Катрзи цео пионирски одред ишао je по шумама и рушио гнезда чавки и других штеточина.
Културни рад такође је разви]ен. Гри одреда издају редовно своје зидне новине. Пионири села Јанчића и Рожаца основали су фонд из кога he помагати своје сиромашне другове и рањене борце. Како пионири треба да буду најбољи ђаци то су почели да се такмиче у томе ко he дати највише позитивних одговора. У одреду нз Рожаца победиле су пионирке у лепом читашу и учењу песама напамет, а пионири су победили у рачуну. Исто тако они не занемарују ни спорт. Недавно су се такмичилн у трчању, скоку у вис и даљину и бацању камена. Из окружног штаба пионира
Далматински пнонирн
Пионирски одреди Крушевца добили су заставе
Првога маја, још од раног јутра почели су да долазе крушевачки пионири пред свој дом., »Добићемо данас ознаке«, говорили су пионири-руководиоци. А дечаци и девојчице, који још до сада нису постали пионири са поносом су истицали: »Ми ћемо данас да се пријавимо у пионире«. Начелник градског штаба пионира, п.поручник Цураковић, донео је заставе за оба одреда пионира. После смотре одреда друг Цураковић предао их је начелницима штабова одреда. а они су их предали најбољим ударницима рекавши им да заставе добро чувају и да у раду оправдаЈу име заставника. Затим су пиокири паложили згвет народу и другу Титу. Када је почело етављање ознака пионири су били пресрећни. Руководиоци са ознакама ишли су кроз град поред својнх јединица и заЈедно са осталом омладином и народом прослављали Први мај. Д. Ј. „Наш дом биће лепши од омладинског" Пионири из Бољевца добили •су просторије за свој дом. Одмах су се дали на посао да га што боље уреде. Једни су кречили, други рибали, а трећи брисали прозоре и чистили око дома. »Наш дом биће лепши од омладинског дома« поноеито каже пионир Бранко Милојковић и жури са кантом скоро већом од њега да донесе воду за рпбање. ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЛЕЊИНА
Волођа је увек устајао у одрсђеио време причала ми је »егова старија сестра Ана ИлиНшчна. У пола девет је морао да буде у гимназији. Волођа се будио тачно у 7 часова. Нзега није никад нико будио. Он се одмах облачио, јер није себи дозвољавао лешкарење у кревету. Облачио се брзо, као што ie радио и све остало. Само у кошуљи, да не би упрљао блузу, он ]е прао зубе, темељно се умивао и одмах затим намештао кревет. Ред који је постојао у породици, захтевао je да деца сама свршавају своје послове. Девојчице су имале дужност да се брину о томе да одеha све деце буде увек ушивена и окрпљена, А постеље су сви морали намештати сами. Пошто би се умио и обукао, Волођа би одмах почео да понавља научене лекције, које је увек спремао претходног дана увече. У међувремену је мајка припремала доручак. Сви чламови породице окупљали су се око стола за ручавање. Они нису пробирали, већ су јели све што 6и им било понуђено. Јело се није смело остављати на та-
ширу. На то је нарочито пазио Волођа, који je увек имао одличан апетит. Он се смејао онима којн су млитаво јели. Погле, једе као да гура пуна кола сена уз брдо! Зато ћеш битн слаба и болесна ■— говорио je он CBo3o] сестри Ани, која je ујутру слабо јела. Затим је мајка завијала у хартију ужину за њега и осталу децу. Волођа је пажљиво стављао ужину у торбу. Он је био врло срећан када je добијао јабуку као додатак. Пошто би попио чај, он би мирно седео десетак минута, jep му мајка није дозвољавала да одмах изађе напоље да не би прехладио грло. Тачно у осам и десст Волођа се брзо облачио, закопчавазући по пропису сва дугмад на оделу и одлазио. Када би се вратио из школе, он 6и се задржао сат или два напољу, ако је време било лепо. Он се врло радо играо клиса и лопте, а нарочито »козака и разбојника«. Увек су га бирали за вођу. Он ~ије штедео себе бранећи своје другове. Волођа је био праведан у игри и ннкада није допуштао туче. Пошто је
био снажан, сви слаби]И дечаци су били под његовом заштитом. Волођа се старао да нико никог не вређа. Он ни]е подносио туче, никада није у њима учествовао и увек је прекидао игру чим би отпочела свађа. - То није игра говорио је он. То је свињарија и ја нећу у њој учествовати. Деца су га волела и слушала. Она су га бирала за судију у свим спорним питањима. Његова решења су била праведна. Понекад се дешавало да је он сам себе критиковао, доказујући деци да је неправедно поступио као вођа у игри. То је одушевљавало децу и допринело томе да је Волођа стекао међу њима велики углед. На ручку се окупљала цела породица. Сви су весело ручали, причајуђи о догађајима који су се десили у току дана. Мајка и отац су стрпљиво и пажљиво слушали децу, интересујући се за све њихове послове. MajTa је захтевала да деца једног дана говоре међу собом руски, другог дана француски, трећег немачки. То је много олакшавало учење језика, које је
Волођа знао савршено. Осим тога, он је касније савладао талијански и пољски језик. Одмах после ручка, он би почео да спрема лекциЈе, радеки пажљиво и са вољом. Још од нижих разреда гимназије необично је заволео грчки и латински језик. Учење тих језика обично није ишло од руке ученнцима, док их je он лако савлађивао. Он је учио из свих предмета више него што би му задали у школи; читао je књиге, писао изводе, препричавао прочитане ствари, решавао задатке. Он је стално био одличан ђак и као такав био је увек награђиван при преласку из разреда у разред. Пс положеној матури добио је као најбољи ученик златну медаљу. Код куће је имао свој сто за којим је учио, а касније су му набавили и посебан орман. Све његове ствари су биле чисте. Књиге су му биле укоричене и увијене у хартију, а свеске уредне. Једног дана, вадећи перо из мастионице, попрскао је свеску мастилом. То га је много узбудило. Он је пажљиво извукао убрљани лист из свеске, ушио други и одмах преписао све три
стране. Када је учио, Волођа је био сконцентрисан; ништа га друго није интересовало. Пошто би спремио задатке, он је стављао књнге и свеске у торбу, а све остало у фијоку од стола, или у сбоју библиотеку Koja се налазила на полицама ор.мана. После учења он се весело играо са сестром Ољом. Тачно у осам часова увече цела породица је пила чај и вечерала, а у пола девет Волођа je ишао да се умије пре него што ke ики да спава и, пошто би пожелео свима »лаку нок«, легао би и одмах заспао. Волођа је био понекад несташан, али je био послушан. Речи оца и мајке биле су за њега закон. Он је савесно извршивао све оно што су му они говорили. Био je нежан и пажљив. Сви су га у породици 'волели. Волођа је ускоро скрснуо на себе пажшу целе околине својом великом обдареношћу, вољом, марљивошћу у учењу и жељом да све зна и што је моrvhe више чита и учи.
Влад. Бонч - Бруевич
Пионирска Правда.
8
Уреднлштво и администрација: Београд, Краљеви ha Томислава 11 тел.: 44-204 и 44-246, Штампарнја »Млади Борац«, Београд. Милош а Великог 14
МЛАДИ БОРАЦ
Број 29