Млади борац
„На њиховим гробовима место ружа омладина ће дрварску фабрику, изградити нов Дрвар, нов Бихаћ”
Пред нама je Дрина. До недавно, она је била граница. За њу, за њену десну обалу, за видик који се мрачио на Сувобору, Медзеднику и губио у Посавини у срцима борада Прве и Друге пролетерске, буктала је чежња слободе и разгарала се у цламене јурише. Тада су се у њене валове утапали руменц млазеви њихове крви ~, А сада Дрина спаја слободну Босну са слободном Србијом. Трагови битке још су свежи. Попаљене куће и кровови смрсканн артилеријом. На њивама и зеленим ливадама, као исцеђени чиреви, рупе од топовских граната. Види се Зворник, Некада се туриста одушевљавао његовим црвеним крововииа, уоквиреним зелеиилом и минаретом чији се шиљак забада у небо. За њсга, тамо преко Дрине била је Босна са својим касабама, коју је романтичарска лаж претстављала као земљу севдаха, на чијим су ћепенцима седели самозадовољни људи са фесом, чибуком и кафом. Ми нисмо видели такву Босну. Ми смо гледали Босну у чијим се планинама рађала слобода и наша срећа. Ми смо гледали народ који је патио,. људе кој'и су све дали за слободу наших народа. Ми смо с пијететом прелазили Дрину и улазећи у Зворник гледали не caiio његове порушене и попаљене куће, већ људе, жене и децу-пионире, тражећи на њиховим лицима трагове толиких офанзива. Босански пе)'саж .., Рат је изменио његово лице. Гледајте: поред друма који се распреда ка Власеници и на Романи)'и, згрчени костури попаљених немачких камиона и тенкова. Порушени мостови. Дрињача, у чијем смо зеленом огледалу тражили и сада трагове крви од усташких жртава. Свуда около попаљене куће на чијим згариштима ђика коров. На друму од Зворника до Соколца групице жена и дечака са торбама и џачићима купљеног жита. 12 кила кукуруза. Три дана идем, па добро је када сам и толико нашао. Усташе ми убиле оца, а Немци и четници отерали сву стоку. Море, када с.мо слободни па нек и гладу)'емо прича 14-годишњи дечак из Соколца који је 24 часа висио на конопцу иза стене, кри)'ући се •од усташа. Свуда згаришта и само згаришта и њиее неузоране, зарасле коровом. Човек би хтео да више ништа не види. Шест жена вуку плуг, а старац за плугом подвикује; ајд, ајд! Ајд! То више ннје усамљен случај. Идући ка Власеници од укупног броја орача две трећине људи су вукли плуг место стоке. Ми више нисмо ништа видели. Пред нашим очима клатиле су се од умора жене и девојчице вукући плуг ... Када смо се испели на Романију било нам је лакше. Не зато што нисмо видели ораче и згаришта, већ зато што смо видели освету за све! За попаљена села, за кацу на Дрињачи, за црне мараме мајки
и сестара, за гладну децу, за ораче... Гробља шаапских стрвина! Спљескани камиони, тенкови, луксузни аутомобили, кола .. . Sj'ane и рђају шлемови са кукастим крстом и Павелићевим „У“. Хрпе кутија од пождераних конзерви. То је њихов идеал. За њега су палили и убијали. Одвратан задах швапских лешева и коња натапа шуме романијске. Свуда до Црвених стена, до Сарајева, То је правда! Неће дуго проћи а ветар he развејати смрад, земља ће сакрити њихове отпатке, опет ће смолом замирисати шуме романиј'ске. На згариштима нићи ће нова села, а по пољима људи неће вући плуг. То је правда! * На 1 Конгресу омладине Босне и Херцеговине, непобедиво племе причало је о босанској епопеји, о омладини која је сломила седам офанзива. Дуга је листа њиховог херојства. Пред босанском стварношћу немоћно је перо. Делегат IV дивизије прича: „Када је требало уништити непријатељско упориште утврђено бункерима, два ударна клина за пробој и опкољавање чине омладинци добровољци. Непријатељ даје жесток отпор. Клин бива скоро потпуно уништен. Шездесет их је мртвих. „Мора се напред" каже командант, а кроз строј пролази шапат, Траже се добровољци! Скојевци рапред! Ударни клинови се поново формирају и непријатељ бива уништен“. Омладинка Мила Бјелић, одликована Орденом за храброст и Партизанском звездом трећег степена у једној борби после погибије водника и десетара узима команду над водом, убија седам Немаца, превија шест рањеника и износи их са положаја. А Осман Османчевић, пушкомитраљезац, само у једној борби убио је 30 Немаца. У Херцеговцни је од ослобођења до данас 'формирано 8 радних бригада са 15.000 омладинаца и омладинки. Они су на изградњи наше порушене земље дали 250.000 радних дана. Не само да се у бригадама искивало братство Срба и Хрвата, већ су се и на Љубушком пољу омладински батаљони, обрађујући хрватска поља, а хрватски омладинци српска поља, братимили међу собом. Млада муслиманка Бесима Калазовић из Цазинске крајине, прича о патњама муслиманског живља у старој Југославији, о клању муслиманске деце и силовању девојака од стране великосрпских плаћеника, Дражиних четника. „А данас, када смо добили сви права каже млада муслиманка које )'едан човек може имати, женска муслиманска омладина сврстава се у редове нашег У)'едињеног савеза. 500 муслиманских омладинки било је на среском збору у Цазину. Моје другарице активно помажу нашу власт. Омладинка Џахида открива 9 зеленаша и пријављује их властима, а после и сама одлази у војску".
„Преко нашег Бирча каже сеоски омладинац Петко Блазачић прешло је7 офанзива. То није омело нашу борбу. И када је непријатељ био у селима, ми смо држали конференције, и. ако су нас четници тукли митраљезима и бацали бомбе. Једном су четници опколили пионирску конференцију. Они нису могли да побегну, већ су се сви попели на дрвеће и сакрили у гране. А ујутру скупљали се са песмом; „Друже Тито, љубичице бела“. Двадесет пет омладинских радних чета има непокорени Бирч. Оне су саградиле 450 порушених кућа и направиле 50 км. пута нашим јединицама, које су надирале ка Сарајеву“. 12-годишњи курир 27 дквизије Ибро Хасанбегић, коме само петокрака штрчи изнад катедре прича просто и убедљиво: „Ми смо испратили дивизи)'у „Принц Еугена“ из наше земље. Уништићемо и последњег непријатеља. Чуваћемо мучно стечену слободу и братство тврђе од челика“. Стана Врачар, сељанка из Крајине од I до II Конгреса омладине Југославије дала је 265 радних дана за нашу војску, „Од II Конгреса прича она нисам могла да дам толико радних дана, јер сам изабрана у народну власт. Па ипак, чим има нека већа акција ја тражим да ме ослободе дежурства и идем на рад“. Њена радна. бригада саградила је 470 кућа, а у седмој офанзиви спасла 370 рањеника и апотеку. „Радна бригада изГацка прича делегат Садит Чампар четири дана и четирн ноћи чистила је снег без престанка да прођу наши рањеници. Двз дана и две ноћи преносили су рањенике без одмора из Грацка на Чемерну. Тада се смрзло неколико другова", Јакица Дукић, пионир из Власенице, говори о пионирима: „1942 године у Шековићима 100 партизана нападнути су од
600 четника. Наши су се морали повући. А ноћу су им наши пионири украли један тешки бацач, један митраљез и много мунидије. Ми смо мрзели четнике исто као и Немце“. Бранко Вукобрат, делегат из Босанског Грахова, набраја невиђене херојизме омладинских радних бригада дрварског округа. Милион и петстотина хиљада радних дана дале су 7 омладинских бригада дрварског округа, Три омладинске радне бригаде у току Светске омладинске недеље пустиле су у саобраћај пругу Дрвар —Стрмица.. „Наш крај рекао је Борко Вукобрат засејан је костима најбољих синова наше земље. На њиховим гробовима омладина ће подићи цвеће. Али то неће бити руже, већ дрварска изграђен нов Дрвар, нов Бихаћ“. Козарска радна бригада „Зоја Комсодејанскаја“ у претконгресном такмичењу дала је 360.000 радних даиа. Извела је 39 крупних бригадних акција. „Радили смо крвавих ногу по снегу" рекла ј делегат Даница Тица. Мевиђени херојизам показао је Командир чете Пекез Душан из Јање, Који у претконгресном такмичењу убио 114 непријатељских војника, А у борби при прелазу Пиве с пиштољем убио је 40 непријатељских војника. Његове груди краси Орден за храброст. Пред делегатима је само рекао: „Борио сам се не жалећи живот, и од сада ћу се борити да оправдам ово што носим на грудима". Јуре Марек, омладински руководилац; 53 дивизије, донео је поздрав умрЛог омладинца, који је рањен пред смрт рекао последње речи: „Поздравите омладински Конгрес Босне и Херцеговине и реците му да у име моје пошаљу поздрав другу Титу с ким сам ја играо Козарачко коло“.
Добрица ЋосјЉ
Делегати на Конгресу антифашистичке омладине Босне и Херцеговнве
НА АЛИЛОВИЦИ
Омладина Топлице отпочела j е 19 априла сечу балвана на Алиловици (Копаоник). Омладински батаљон састављен од 200 омладинаца целог топличког округа дао је 1895 радних дана, насекао балване за 26.507 шлипера и оборио 3347 букава. Овакви резултати постигнути у времену од 19 до 30 априла, када je сеча завршена, омогућени су такмичешем које се спроводило између чета, водова, четворки, појединаца и читавих срезова. Прво место заузели су омладинци јастребачког среза, који су се у току рада показали као најбољи. Они cj' дали и на]бољу четворку у целом батаљону. Са 402 радна дана они су оборили 639 букава и на-
секли 6.491 балван за шлипере. Најбоља ударна четворка овог батаљона у току целог рада била je четворка Властимира Су-
димца, 19-годишњег омладинца из Пребрезе. Ова четворка је радила чак и онда кад се услед рђавог времена није радило. За
42 радна дана она je оборила 157 букава и насекла балвана за 1023 шлипера, Овим резултатом постављена је највећа норма, Исто тако треба истаћи двојку Добросава Шутановца н Вуксана Миловановића, која је за 18 радних дана оборила 37 букава и насекла балваназаЗЗб шлипера. По повратку са завршеног рада извршено je, у оквиру првомајске прославе, додељивање награда ударницима, Сва четири омладинца из четворке Властимира Судимца награђени су књигама док је сам Власта као наЈбољи ударник добио џепни сат од претседника Окружног одбора УСАОС-а друга Велимира Матића. Н.
Омладина Топлице ради на изградњи пруге
Окружни народно-осло.бодилачки одбор преузео је на. себе завршетак изградње важне железничке линије Куршумлија —Приштина, која је почела да се гради још пре почетка рата.. Омладина Топлице понудила се да сама одмах пбчне са првад} радовима како би се пруга тего пре оспособила за еаобраћај V недељу 15 априла отпутовала је група од 20(3 рмладинаца Из свих места округа топличког на радилиште које се налази 14 км. од Куршумлије. Омладинци ће радити на сечи шлипера којн су потребни за изградњу пруге. Са радом се почело одмах.
Број 30
МЛАДИ БОРАЦ
5