Млади борац

Омладина Бугарске за стварање јединствене антифашистичке организације

Последња 3 месеца међу бугарском антифашистичком омладином започео }е широки покрет за стварање јединствене организације антифашистичке омладине. Искуство је већ доста јасно показало да иостојање 4 одвојене антнфашистичке омладинске органнзације разједињава снаге омладине, кочи њен рад и извршење општих задатака. Често се стварају неспоразуми и спорови међз' појсдиним организацијама и то одузима велики део омладинске енергије и падсње. Ове спорове искоришћава]у још преосталн фашистички елементи, увлаче се у организације бугарске омладнне и врше свој противнародни рад. Постојање 4 организације не само да )е штетно, већ и неоправдано: зар све оне данас немају заједнички задатак антифашистичке задатке Отечественог фронта, и зашто онда да се не уједине у један моћни и општи савез и да удруженим снагама раде ка остварењу тнх задатака? Зашто се у Бугарској не изгради један такав јединствгки омладински савез, као што је то В’ћ учињоко у Југославији, Грчко) (ЕПОН) и Албанији (БРАШ)? Какав став по том питању заузимају у Бугроској 4 омладинске организације? Р. 1С: би бугарска омлаДиИа мо'•\а ефикасио да заштити своје тгнтсресе ц да помогне ; спешном решавању ис*отнских мка, који су основа програа Отечестзеног фронта, она треба да стзори јсдну 'вдинстзену антифашистичку о -ладинску организацију«. (Рефертт "итка Чернополева на Петој кокференцкји РМС-а : »Вугарској омладини је неопходна јелгистаека, масовна, антифашистичка, сорбсМ?.) друштвеко-културна и напредна организација«. (Из резолуције Пете конференције РМС-а). »Заоко«; »Само један општк омладински сдвез, изграђен по принципима накредне демократије и пуног поверења и гоштовања може да гарантује бугарској омладини потпуно и свестрано развиће«. (Резолуција конференције. »Звено«). ССМ; »Изградимо јединствену антифашистичку омладинску организацију«! (Жечо Јанев, члан ЦК ССМ). »Младешка нскра« бр. 6. ЗМС; »Овде треба да се одвоји мишљење широке чла.чске масе ЗМС-а од мишљења шеног централног руководства. (Централно руководство још од самог почетка се 3'порно противило идеји за Јединствену организацију). Док већина чланова ЗМС-а прихвата ову идеју, Централно руководство се од самог почетка упорно у њој противило. На све могуће начине се оно мучило да докаже да јединствена организација не одговара нашим условика и да је идеја за њеио изграђивање погрешна. На мнсге места по селимг организације РМС-а и ЗМС-а ујединиле су се у јединствене организације, а Централно руководство ЗМС-а слало је своје људе да ово уједињење растуре и поново успоставе одвојено ЗМС. Прави разлог за такав став Централног руководства ЗМС показао се нарочито јасно после конференцијс ЗМС-а 8 априла о. г. Ова конференциЈа, после аваничног дела, заседавала ]е при затвореним вратима, недозволивши ни једном претставнику других омладинских организација да прнсуству]е. Зашто је била неопходна ова конспиративност? Руководиоци конференције желели су да сакрију демонстративне акламације и устајање на ноге у част познатог Гемеа (Г. М. Димитров, бивши вођа Земљорадничке партије, који је због своје противотечествемофронтовске и противнародне делатности био смењен пре 4 месеца од руководства партије и кога је О. Ф. жигосао као издајника и непријатеља Отечественог Фоонта и Бугарске), његово величање »Фиоера«, непријатељске нападе против органа отечественофронтовске власти (на пр. на првом м’сту милиције), осуда старих радника Земљорадничког савеза, који стоје доследно на отечественофронтовским позицијама итд.

Постаје сасвим јасно да руководиоци ЗМС-а иду петама Гемеа и воде Једну антиотечественофронтовску политику, која се одржава надом за своју некакву власт.... (»Крију своје право лице« »Работическо дело« бр. 1 74 од 1 1 априла т. г.). Ето правих разлога. Руководство ЗМС-а је против јединствене организације, јер би она ујединила снаге омладине и тиме допринела већем јачању Отечественог фронта, а они следујући секташкој политици Гемеа, не желе јачање Отечественог фронта, већ напротив, старају се да га разруше. Протнв овог руководства започела је у Бугарско] велика кампања од стране других организација, а пре свега од РМС-а, Изграђивање јединствене организације, наравно да не може да се оствари одједном: ово изграђивање ће се стварати широким радом међу омладином с једне стране, а с друге стране путем борбе против оних елемсната ксји врше разЈедишавајућу делатност и спречавају уједнњеше омладине. У многи.м местима, нарочито у селн.ма омладина је приступила сливању својих организација у јединствену организациЈЗ’. С друге стране, по гимназијама се изграђује Јединствена ученичка антифашисгнчка организација. На трећем месту хрганизација за децу и дечаке »Септембријче« која је до сада била у саставу РМС-а. постаје сада општа отечественофронтовска организација за деиу и дечаке под руководством омладинских комисија Отечественог фронта. 1 о су озбиљни корапи на путу изграђивања јединствене организације антифашистичке омладине у Бз'гарској. (Из билтена Централног одбора УСАОЈ-а).

Народна средњошколска омладина

Београдски средњошколци окупили су се у недељу 20 маја у даорани Коларчеве задужбине да би заједнички расмотрили и претресли проблеме у вези са новом школом и изнели своја гледишта. По прочитаним рефератима о задацима средњошколске омладине и ствара»у организације народне средшошколске омладине развила се жива дискусија у којој су узели учешћа делегати свих београдских средњих школа. Нарочито су се многи дискутанти задржали на питању професора који покушавају да унесу раздор међу омладином и да своја предаваша претворе у часове реакционарне пропаганде, Радни однос ђака и наставника и дисциплина морају у школи бити правилно постаВљени и многи делегати су осудили погрешно схваташе слободе код појединих ђака тражећи да се из школе отстране сви професори и ђаци који рметају правилан рад и однос на стварању толико потребног кадра образованих. У погледу учења тражено је формирање радних група и ванредних часова како би се ученицима олакшао рад услед недостатка уџбеника и другог школског материјала. По питању грађанских школа тражено је шихово укидање. У дискусији о културно-просветном раду нарочито је истакнута потреба покреташа средњошколског листа који ће бити средиште рада и културно-просветног уздизаша београдских средњошколаца. Тешко економско стање у коме се налазе многи ученици захтева најхитпије формирањс ђачких фондова, кухиња и интерната како би се и најширим о.младинским масама омогућио правилан рад и разво]. На крају је донета резолуци;а у којој су формулисани сеи задаци који стоје пред нашом средњошколском омладиисм и предлози ко]е је конфереииија усвојила, и изабран је Градски одбор народне срсдњошколске омладинс у који С)’ ушли пајпознатији београдски средњошколци. ПОСЛЕДЊИ ДАНИ СА ЛОЛОМ РИБАРОМ

Новембра месеца 1943 године одређена Је прва мисија којд треба да претставља нашу војску код савезничких армија. Као претставници су одређени: Лола Рибар, Влатко Велебит и ја. Дошао сам из БугоЈна, испраћен од својих ратних другова у ЈаЈЦе, где сам се нашао са Лолом и Влатком. Питам их знаЈУ ли дан поласка; кажу можда кроз пет дана, а у сваком случаЈу морамо бити спремни. Да бисмо били Једнообразно обучени сашили смо од војничких шин>ела, које су нам поклонили борци, једнаке унифор.ме. Разговарамо о одласку, загледамо један другога у новој униформн. Знамо да Је код свих избегличких војски у Африци једнака униформа енглеска. Ми ћемо се једини разликовати од осталих. Пре одласка желимо да видимо оближња места где смо се тукли са Немцима. Немци су скоро вршили јаке нападе од Ван»а Луке - ми смо их одбили. Да бисмо спречили упад тенкова у ЈаЈце порушили смо велики мсст на Врбасу. Пошли смо на колима да виДимо бојиште. Јашем са Лолом упореДо, пробамо чији коњ боље каса. Дошли СМО до моста. Даље се не може, сЈахујеМО и разглсдамо рушевине. Пробамо чи;и пиштољ боље бије: мета нам је једно дрво, чији врх вири један педаљ из воде. ВраћаЈући се сећамо се разних дожквљаја из партизанске борбе. Били смо заЈедно на Поповом Долу, Ме КОЈ Гр УДИ и’ Голобрђу 1942 године, када је 1 пролетерска дошла у Херцеговину да помогне учвршћењу херцеговачких ударних батаљона. Дошли смо пред само Јајце. Показујем Лоли на брдо.

Дани пролазе, али авиона нема. Време рђаво па не могу да се спусте. Друг Тито нас ]е позвао ради давања последњих инструкција пре одласка, Решавамо да идемо до луке Подгоре аутомобилом, а одатле барком за одакле бисмо продужили авионом за Малту и даље за Александрију. У штабу VIII корпуса, који се налази у Ливну сазнајемо да су нам Немци пресекли пут спајајући се од Сплита и Имотског. ОстаЈе нам опет чекаше. Аола ]е жељан, као и ми. да што пре пођемо. Стално примеКуЈе да бнсмо већ били тамо да нисмо чекали авнон него да смо пошли рани]е са Владом Деди]ером, за кога радио Лондон ]авља да је стигао у Африку ради операии]е главе. Лола ппта друга Црног« да ли зна када Ке доћи авиони. Друг Црни одго вара да Ке се обавестити и ј, а Ке иач' Јавити. Су 7 традан јавља нам дд не.ма !12гледа да авиони скоро стигну. СазиаЈ У.о да се на ливањском асродоому иал-з:г јсдан лаки авнон којим јс код нас поебегао начелипк штаба хрватског ва-духопловства пуковиггк Ппоп. Алгг са гмг.г не можемо прслетсти Јадран пошто н« бисмо имали чи.мс да се бренимо гко би нас нски немачки авион напао. Обаве-

штавају нас да нам је пребегао још јеДан бомбардер који се такође налази на ливањском аеродрому. У међувремену су стигли чланови енглеске во]не мисије из Јајца. Мајор Дикен нас обавештава да авиони долазе сутра на Гламочко поље, одакле кемо полетети, Рано ујутру одлазимо у Г ла.моч. Магла )е прекрила поље са кога треба да полетимо. Од]едном чујемо хуку мотора. Магл.а се спустила на саму зем *>у и авионн круже чигав сат па се онда враћају натраг. Опет чекање, Дани пролазе! Најзад решавамо да учинимо предлог преко друга >/Црног« како бисмо одлетели нашим бомбардером. Пошто нам Је то одобрено, вршимо послсдн>е припреме за одлазак. На трупу и крилима апарата фарбају се наше ознаке. Све је утврђено, треба само полетети. За полазак )е одређен 27 новембар Одлетећемо са гламочког аеродрома да бисмо преварили непријатељску обавештајну службу. 2/-ог новембра рано ујутру креће.мо из Ливна камионом за Гламоч где ће долетети авион. Чекамо авион и одјсдном видимо како нам се све више приближава. Јасно се виде петокраке звсзде. Го ће бити први авион који ће из Хитлерове европске тврђазе полетели на тле ослобођено од савезника. Народ из села дуж Гламочког поља јури ка авиону да види свој авион на свом пољу. Окружени децом којз разгледаЈу авион ,ми убацујемо ствари и опраштамо се са друговима који остају. Улазимо један по један у авион. Претпоследши Је Аола. Тада су нам се очи последњи пут среле. Стао сам још једном пред огромни бомбардер посматра-

]ући рад мотора. Када сам ставно ногу на степеннце видео сам да народ нагло бежи од авиона вичући: немачкн авион! Лола је искочио из авионк, а ја сам стигао до репа када су прве бомбе експлодирале. Осетио сам млаз крви како ми бије низ леђа. Окренуо сам се да внднм шта је са осталима. Лола лежи непомичан, утроба му је разнета. Поред н>ега лежи енглески ма]ор Фанедл, један енглески капстан и политком ваздухопловне базе друг Мирко. Немац митраљнра стално. Претрчим око двадесет корака и паднем код једног жбунића. Са муком скидам капут а затим се полако пребацујем још сто корака. Немац не престаЈе са митраљирањем и после 45 минута успе да запали наш авион, чији мотор!# све снажније раде... Сељаци су ми помогли да стигнем до прве куће. Када јс немачки авион одлетео, Велсбит је почео да нас тражи. Лолу је нашао мртвог, а и за мене су му рекли да сам мртав. Нека је слава великом борцу за данашњу слободу - Ивану Лоли Рибару. Генерал-мајор Мнлоје С. Мнлојгвнћ 1

народни херОЈ

Народни хероји Лола Рибар и Милоје Милојевнћ

4

МЛА Д И БОР А 11

Број 31