Монахиња Јефимија

ПОХВАЛИ КНЕЗУ ЛАЗАРУ. КАО КЋИ СРП СКОГ ЋЕСАРА ВОИХНЕ, И ЖЕНА ДЕСПОТА УГЉЕШЕ МРЊАВЧЕВИЋА, КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО У ПОМЕНУТОЈ БИТЦИ НА МАРИЦИ, НЕСРЕЋНА УДОВИЦА ИЗБЕГЛА ЈЕ ИЗ СВОЈЕ ПОРОБЉЕНЕ ОБЛАСТИ НА ДВОР СРПСКОГ ВЛАДАРА, КНЕЗА ЛАЗАРА, ГДЕ ЈЕ НАШЛА ПРИЈАТЕЉСКО УТОЧИШТЕ. АЛИ ЗЛА КОБ ИШЛА ЈЕ У КОРАК ЗА ЊОМ. ТУРЦИ СУ НАВАЛИЛИ И НА ЛАЗАРЕВУ ДРЖАВУ, И ПО ПОГИБНЈИ ЊЕГОВОЈ НА КОСОВУ, ОНА СЕ, ЗАЈЕДНО СА ЛАЗАРЕВОМ УДОВИЦОМ, МИЛИЦОМ, ПОВУКЛА У МАНАСТИР ЉУБОСТИЊУ, ГДЕ ЈЕ КАО МОНАХИЊА ПРОВЕЛА ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ СВОГА ЖИВОТА. КАД ГОД ЈЕ, ПАК, ЦАРИЦА МИЛИЦА, ПО ДРЖАВНИМ ПОТРЕБАМА, ОДЛАЗИЛА ИЗ МАНАСТИРА, ДА ВОДИ ДИПЛОМАТСКЕ ПРЕГОВОРЕ С ТУРЦИМА, НАЛАЗИЛА СЕ У ЊЕНОЈ ПРАТЊИ И МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА, КОЈУ ОВА КАО „СТУБ НЕКИ И ПОМОЋ ДРЖАШЕ°, ПОШТО

„ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА", БР. 5. СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ, 1922, СРПСКА ПЛАШТАНИЦА МОНАХИЊЕ ЈЕФИМИЈЕ У МАНАСТИРУ ПУТНИ (Б УКOВ И Н A) СТАРННАР, ОРГАН АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА У БЕОГРАДУ, Ш СЕРИЈА, КЊ. И, ЗА 1923. БЕОГРАД, 1925. СТАРИНЕ ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА, ИСТОРИСКО ДРУШТВО У НОВОМ САДУ, КЊ. 111 БЕОГРАД, ГЕЦА КОН, 1931.