Моја одбрана

79

"Банке, Не бих ни онда говорио о Министру Финансија г. Куманудију, да је гувернер г. Вајферт рекао, да то тражи Министар Финансија, али да се стим сложио и Управни Одбор, и да то износи као свој предлог. Онда би то имало своју законску форму, јер Управни Одбор предлаже збору такву одредбу. ,

Изјављујем, да сам после одржаног свога говора напустио збор акционара Народне Банке, и да нисам знао, шта је се даље и како по том питању говорило на збору.

У току овога претреса сведоци су утврдили, да је баш г. Кумануди и тражио, као што је и сам г. Вајферт рекао, да се донесе додатак чл. .63. пројектованог статута Народне Банке. Дакле урадио је нешто, што је ненадлежно, неправално и противзаконо, а што представља доследност ранијег противзаконог поступка г. Куманудија и код чл. 9. пројектованог статута Народне Банке.

Прилажем закон о Народној Банци и статут Народне Банке, Тргов. Глаеник Бр. 183 од 23. Авг. 1999. год. Политику Бр. 5147 од 23. Авг. 1922. тод., и оверен препис изјаве Удружења Банака.

П

Кад је на поменутом збору Народне Банке пао захтев Министра Финансије г. Куманудија, да уђе у статут одредба, да директори и чиновници банака не могу бити бирани за чланове Управног Одбора Народне Банке, сваки је од директора банака прозрео тенденцију г. Куманудија. То у осталом није било тешко ни другима увидити. У питању је такозвана „Банкократија“, коју треба гонити. Г. Кумануди је противник банака. Он то не крије. Цео свет опет то зна.

О томе је много писано, па нека нам је допуштено, да извесна писања изнесемо:

У „Политици“ Бр. 5149 од 25. Августа 1022. год. вели се поред осталога у чланку „Новчана криза“: ..... »а да и не говоримо о читавој систематској борби Министарства Финансије против наших великих кредитних установа,“ Исти лист у Бр. 5162 од 7. 1Х. 1922. а у изв>штају са конференције у Министарству Финансија вели, да ће банке и у овој прилици лојално сарађивати са Н. Банком и Мин. Финансија