Моја одбрана
14
то, како иде државним финансијама. Г. Кумануди вели, да их он није писао, и тужи ме због тога. Лепо. Ја коригирам лојално у том правцу свој говор, који сам држао на збору Народне Банке, јер де факто нисам ни мислио, да баш он лично пише, и пушта те нотице. Али молим, да се процени, да ли сам могао и веровати, судећи по тим нотицама, да су оне могле потећи од г. Куманудија, који као најодлучнији противник наше тако зване банкократије хоће и Обзнаном да је гониг Зар ја нисам могао стећи такво уверење по тим нотицама у новинама, кад на пр. „Демократија“ у Бр. 853 од 16 Маја ове године почиње „Политичку смотру“ речима:, Банкарске ајкуле, које су у најтежим часовима наше финансиске кризе пир пировале, почеле су ових дана, да осећају тешку песницу закона“» Зар нисам могао добити импресују, да је ту посреди г. Кумануди, чије су везе са „Демократијом“ као демократе познатег Зар нисам могао стећи такво мишљење, кад је директор „Демократије“ и сарадник Београдског дневника — био чиновник Министарства Финансија гг. Др. Радоје М. Јовановић, коме је на челу стајао г. Кумануди као Министар»
У осталом од куда код г. Куманудија та осетљивост по томе питању» Зар је женантно писати у „Демократији“ или Београдском Дневникуг Зар је то увреда
Нотице, које су изашле у Демократији и у Београдском Дневнику видим, да нису биле непријатне г, Куманудију, јер да је то био случај, он би предузео мере, да се више не појављују, или би се од тога оградио. То међутим није учињено од његове стране.
Све то иде у прилог, да је сваки, па и ја, могао по тим писменим фактима стећи уверање, да те нотице, ако их баш г. Кумануди није писао, имају везе с њим, и претпоставити чак, да и од њега потичу. Ово у толико пре, што је познато, да он мрзи банкократију, и да хоће обзнаном да је гони. Па када је на збору Народне Банке јот: потекао од њега, како је то г. Вајферт рекао, ненадлежан, незаконити захтев уперен против банкарског реда, онда под тим целокупним утиском, под том увредом, која се и мени као директору банке наносила, ја сам такав поступак и назвао срамним, критикујући г. Куманудија.