Моја одбрана

Ш

На збору Народне Банка рекао сам између осталога, да се г. Кумануди прославио својим незнањем и неспособношту, и да је упропастио наше трговце, земљу и наш динар. То је. био резиме свега онога, што знам не само ја, већ и цела јавност, која се није устручавала, да то пише -и пре, но што сам ја рекао. То је израз посматрања и констатација појединих чињиница, које су се појавиле са негативним резултатом за време министровања и рада г. Куманудија. То је у ствари изведени закључак критике рада г. Куманудија. Да би одиста доказао и утврдио, да се само такав закључак може извести, нека ми је допуштено, да изнесем податке, којима располажем.

1., Упропашћен динар.

Када је г. Кумануди дошао за Министра Финансија, а то је било по указу од 27. јануара 1921. год. оштампаном у Службеним Новинама 29. јануара 1921. год. Бр. 20. који прилажем, Министарство Финансија је дуговало Народној Банци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на дан 31. јануара 1921. год. Дин. 3,383,291.955.21 рачунајући ту и дуг државни за размену круна у динаре и по рачуну размене. На дан 8. Јуна 1922. год., дакле три дана пред збор Народне Банке, на коме сам говорао, Министарство Финансија је дуговало укупно по разним рачунима Народној Банци Дин. 4,498.257.590.12. Прилажем Службене Новине Бр. 38 од 19. Фебруара 1921. и Бр. 130 ол 16. Јуна 1922. год. у којима су извештаји Народне Банке. Значи, да је се г. Кумануди задуживао постепено код Народне Банке са Дин. 1,114.965.634.91. Такав његов поступак је био кобан по вредност динара, јер задужујући се тако, Народна Банка је пуштала у оптицај све већи контигент новчаница, Дакле наступила је инфлација, која је веома ослабила вредност динару. То је опште правило свуда. Где год се штампају новчанице без подлоге и без потребе народне привреде, и стално пуштају у оптицај, вредност њихова мора бити све мања. |

Када сам у својим чланцима, оштампаним у „Правди“ Бр. 252, 258, 255 од 15., 16. и 18. Септембра 1921. год. које при-