Моја одбрана

чињен у незнатној мери. За то време земља није могла доћи до здравих девиза, како се очекивало пред јесен, што је имало утицаја на пад динара, а сем тога и пловни парк није био запослен. — „На место да се извозна трговина пусти потпуно слободна од извозних царина, и без икаква ограничења, и нова уредба о извозној трговини предвиђа, да сваки извозник уступи држави 30%' од добивених страних девиза од извоза“. — „Извозна трговина као и свака друга трговина захтева стабилност вредности нашег динара, међутим тога није било ни прошле године, јер није никакво радикално срество употробљено за поправљање и стабилизирање курса нашег националног новца“.

Г. Миливоје Костић у приложеном Трговачком Гласнику Бр. 180 од 10 Августа 1921. год. у чланку „За поправку динара“ вели измећу осталога: „Нигде се у свету толико мало не цени функција извозног трговца, коју он врши у економском и финансијском животу своје државе, као што је то случај код нас“... „МИзвозник се мора једном речју речено» пробијати кроз Сцилу и Харибду, да би нешто домаћих производа избацио у свет и отуда донео новаца“....

Приложени Трговински Гласник Бр. 130. од 13. Јуна 1999. г. вели у чланку „Наш извоз“: „Без икаквог ближег обавештења о потреби наша влада затражила је пре извесног времена, и добила од Народне Скупштине закон, по којем може заводити извозне забране. У закону је истина речено, да влада мора добити, одобрење Народне Скупштине за такву једну меру. Али није речено и то, кад се мора добити такво одобрење. И тако је владама остављено на вољу, да траже одобрење, кад буду хтеле, дакле може се тражити и накнадно одобрење. То се никако није смело дозволити у нашој земљи, где Министри некажњено врше посведневно најразноврсније експерименте по свима пословима извозне и и увозне трговине, па и такве, који су се већ више пута показивали као штетни и илузорни“...

Дакле што се тиче извозне трговине г. Кумануди је учинио ове грешке:

а., што је мењао извозну тарифу пред јесењом кампањом и у самој кампањи прошле године, јер: се висина из-