Моја одбрана
21
возне царинске стопе мора узети у рачун, при одређивању цена, које извозници треба да плаћају произвођачима;
6. што је остао при извозним царинама, које отежавају извоз, и што је завео прохибитивне извозне царине;
в., што је забрањен извоз овса, а свака забрана извоза рђаво дејствује на продукцију у земљи. Који се артикал више мање стално забрањује за извоз, тај се и не сеје; смањује се дакле продукција.
г., што је предвиђено у уредби, да сваки извозник мора дати држави 30%/о од добивених девиза од извоза. Од какве је то штете по извознике цитираћу овај пасус из мога чланка у приложеној „Правди“ Бр. 256 од 19. Септембра 1921. год.: „Завођење ограничења трговине девизама на начин, како је то објављено, преставља огромну опасност по извозну трговину. Ако сваки извозник за своју извезену робу буде морао добивене стране левизе предавати држави односно Народној Банци, то значи да се предаје на милост и немилост државе, пошто ће продавати те девизе, јер ће тенденција државе бити да обара вредност страних девиза. Извозници ће бити услед тога у неизвесности, јер не знају, шта ће добити за своје девизе. То ће пак дејствовати, да се извоз умањи, или не врши. А шта ћемо онда» Одакле ћемо добављати стране девизе 2 Пошто ће онда бити динарг Зар се таквом несрећном методом не иде на то, да нам динар буде, што и аустријска крунаг Зар се тако лечи динарг Зар од таквог наопаког рада очекивати поправку динара» Ми савршено не разумемо овакву идеју Министарства Финансија, која је некада била у пракси, и показала се штетна. Нама изгледа, да већа пометеност влада У том Министарству, него ли игде. На место да прими к знању изнете узроке паду динара, и начин, како да се поправи, па да одмах приступи тим мерама, оно избегава то. Оно се лаћа нечега, што никакве веза нема са снажењем динара. Оно хоће да омете извозну трговину, коју треба свим срествима фаворизирати. Да је било хладног реалног посматрања и расуђивања у Министарству Финансија, извозна тарифа не би требало да постоји, већ, да се пусти слободан извоз свега, што производимо, без икакве царине, и да се ставе сва саобраћајна срества на расположење извозу, колико му је т) потребно. Сем тога и сваке друге олакшице требало би да се