Моја одбрана

љен је преставник Министарства Трговине, да упозна Министарство Финансија, како се просто упропашћује извозна трговина због несталне вредности динара, и због безуспешних и излишних експеримената о регулисању трговине девизама и валутама, на место да се предузимају радикалне мере за стабилизирање и поправку динара.“ За ово су сведоци: Г.Г. Милан Радосављевић и Душан Пантић, инспектори Министарства Трговине и Индустрије, Стева Карамата, директор Подуновског Трговачког Друштва, и Миливоје Костић, извозник из Београда. :

е., Што је услед напред наведених тешкоћа отежао царинску менипулацију при извозу.

Ни увозна трговина није била у добром положују. На против политика, коју је водио г. Кумануди била је таква, да су увозници имали штета осетних, неки су и преполовили капитале, а неки их изгубили,

У погледу увозне трговине грешке су г. Кумадија у овоме:

а., што је било објављено, да ће се увозна тарифа мењати, односно повећати увозне царинске стопе, па се наш трговачки свет преварио, и повукао робе више, но што би иначе учинио, пре донашања измена у општој царинској тарифи. Роба није била плаћена, и продавана је, а динар је све више падао. Штета очигледна по трговце. Тај се посао ради увек у тајности, а не објовљује се, да ће се радити. О овоме сам писао и у приложеној „Правди“ Бр. 252 од 15. Септ. 1991. године у чланку „Наш динар“. О томе се говорину приложеном извештају Извозне Банке о раду о 1921. год. на страни 6.

6., што је забранио увоз луксузне робе, па потом опет допустио увоз. Значи лутање.

в., што је уредбом о регулисању трговине дивизама и валутама отежао куповину девиза, потребних увозницима, и тиме у даним моментима нанесена је штета трговцима.

г., што никаква радикална срества није употребио за стабилизирање динара, а кад тога нема, онда је трговина у неизвесности, излаже се евентуалним штетама и огромним губитцима. Стални тако рећи пад динара одиста упропашћује оне, који су робу купили на кредит, па је продали, а нису