Моја одбрана

44

које сам ја употребио на збору Народне Банке. критикујући рад г. Куманудија, ни из далека не илуструју стање, какво смо доживели. Они су били кратак резиме онога, што су други пре тога писали. Али није требало да прође ни два месеца, од дана, када сам говорио на збору Народне Банке, а цела се наша јавност побунила због рђаве финансиске политике г. Куманудија, збор скупоће, која је невероватне размере узела. Паше новине су отвориле своје ступце и стручњацима и свима, да сваки каже, како да се спасемо из очајне ситуације. Целу јавиост, цео народ, обузео је страх и очајање од стања, које је рђавом финансиском политиком створено. Отворено се прети револуцијом. Позива се влада, да буде на окупу, саветује се Краљу, де не напушта земљу, тражи се сазив Народне Скупштине. Једном речју створено је тако психично стање, како се осећа само пред рат.

Речи, које су пале у нашој журналистици, имају много већег значаја и замашаја, и погађају г. Куманудија далеко више и јаче од оних, које сам му ја добацио на збору Народне Банке. Али г Кумануди на све то, и без обзира на очајну ситуацију, где се прети и револуцијом, прави један гест достојан себе, напушта Београд, и иде у агитацију!

Сматрам, да је потребно, да цитирам поједине наше новине, које без обзира на политичку боју, износе јавно и отворено своје мишљење, не зазирући ни од чега, јер је стање очајно у земљи и народу. Оне су одиста биле рефлекс душе и јада народног, и осуде оних, који су земљу до тога довели.

„Радикал“ у броју 245 од 11. Августа 1922. год., који се прилаже, у чланку „Поправка динара“ вели: „Сад су трговачки кругови просто запрепашћени. Сасвим је природно ово и овакво њихово расположење и држање. У питању је често опстанак људима, који су до јуче били богати. Како је стање неиздржљиво и безизлазно, показују владини органи: ни они више нису у стању, да пропалу ствар бране, него пристају уз општи јаук и запомагање...,.“ .... „Него.... да се махнемо мало несретника, који су на штету своје отаџбине и на своју личну срамоту, место услуга и заслуга, успели унети у своју земљу само неред и чак расуло, па да још једанпут видимо у једном кратком прегледу: у чему се зло састоји, и шта би могло и морало једино донети стварну истинску поправку