Моја одбрана

45.

динара.“ „Згранут свет види последице, али не појима узроке. Исто тако, свет види, како се у земљи силно ради у свима правцима. Народ вредно ради, и привређује. Земља нам је богата свим благом. Како онда и зашто, да оваква земља, место да се крепи и диже, пада ево све ниже и ниже» Јер непрекидно падање вредности нашег новца народнога изазива у нас непрекидно повећање скупоће у опште. Ничији приходи, нарочито широких слојева народних, не расту нити могу расти сразмерно скупоћи. Тако и за то, у исто време падање вредности нашега народног новца преставља се као права поплава скупоће и извор пашње и страдања најширих слојева народних.“ Говорећи даље о буџету, вели: „Шепртљанство и нерад г. Министра Финансија прешли су све границе могућег.“ „Као што се види, небрига и нерад владин, нарочито небрига и нерад г. Министра Финансија, били су главни узрок, што се у овакву недоглед отегло донашање буџета.“ „Наш Министар Финансија није се у опште сетио да помене потребу штедње. Кад г. Министар Финансија тако мало, или управо нимало, види, онда како се може мислити и веровати, да ће овај и овакав шеф финансија државних, какав је г. Кумануди, моћи учинити ишта озбиљно и стварно за оздрављење и сре бнвање наших финансија државних у опште» А знаци нехата и небриге и нерада од стране господина Министра, с обзиром на буџет, још нису овим окончани! Као што се зна, овај буџет није радио г. Министар Финансија него већина финансиског одбора. При томе су се, не разлике, него супротности у толикој мери обелоданиле између њих, да је г. Кумануди претио чак оставком. Оставка до душе није дошла. Шеф наших држсавних финансија прешпоставио је, чини се, свему оно начело: У циганке црн образ, али пуна торба. Али.... кад сада узмемо у обзир то: како се наш шеф државних финансија мало озбиљно држи ма каквих било начела и одређених мерила у државном финансирању, није тешко разумети: зашто се у овој министарској трсци не може гледати човек дорастао тешким задацима времена,“

„Балкан“ у Бр. 222 од 16 Августа 1922. год., који се прилаже, у чланку „Ми смо пред катастрофом“, који има карактер једног манифеста, вели: „Ми смо пред катастрофом. Наша је отаџбина у великој опасности. Никад није била