Моја одбрана

Луна "ћеловић БЕОГРАД

|ика Сејоме

"рђаво, оно јеу ониза дгакудненвим рјучајевима наступа огорчења и губљења вере у државу, за коју са свију страна чу-

јете. Незадовољство је свуда и код свакога, и они, који добро познају нашу политичку прошлост кажу, да никада у овој земљи ни једна влада није имала овако општу и једнодушну опозицију и својих противника и својих пријатеља. И најзад, и ово је заиста незапамћени случај, незадовољство је џ у самој влади. Има Министара, који су исто тако одлучно и енергично незадовољни радом владе, и поступцима извесних својих другова у влади, као и противници са крајње опозиције. ИМ зло је заиста велико. У сваком случају, оно никада није било овако опште и дубоко.“ „Скупоћа је далеко пребацила и најцрња очекивања, она која смо једва сами себи смели да признајемо“. „Скупоћа није само у градовима, где је достигла Последње границе издржељивог, и После којих, одмах има да наступи слом“.

Цитирајући све ове листове, ја указујем на факат, да су и после мога говора на збору Народне Банке пале тешке, али тачне речи, које не иду никако у прилог г. Куманудија. На против, те су речи оптужба рада г. Куманудија. Међутим сам напред изнео, да су листови писали против г. Куманудија и пре мога говора на збору Народне Банке тако, да тај мој говор као критика није био у ствари ништа друго до резиме и констатација свега, што је против г. Куманудија изнешено. Но свакако ово последње писање наше журнолистике далеко јаче оцртава сву беду, сву несрећу, сву неман, што је земљу задесило, но оне речи, које сам ја употребио. Зло је заиста велико и наступило, јер се не да живети под овом скупоћом, која је резултат пада динара, дакле рђаве финансиске политике, зашта мора носити пуну одговорност г. Кумануди. Очајање, које је обухватило целу земљу, цео народ, преставља врло тешку и опасну психичку ситуацију, да није никако чудо, што су поменути листови тако изразито указали на највећу опасност. И сам под утицајем свога рада, и размишљања о свему, што је било изнето у јавности, а на молбу редакције „Трговинског Гласника“ написао сам један чланак „Зашто динар пада“ у приложеном бр. 187. од 22 Августа 1922. год. Износећи главније узроке паду динара, ја сам «сматрао за потребно, да на крају свога чланка упутим свима