Моја одбрана

52

читаоцима један апел, да би их истргао из очајања и тешке психичке ситуације, овим речима: „Не треба губити веру у народ, не треба губити веру у државу, не треба потцењивати наш национални новац. Ако се до сада грешило, не мора у будуће. Ништа се човеку није отело. Све се то може у сразмерно кратком времену поправити. Будимо сви једнодушни у осуди досадашњег рада, али и тражимо једнодушно, да се данашња очајна ситуација поправи, и рецимо начин, на који се то може учинити. Наћи ће се људи, који ће располагати свим потребним особинама, да земљу и народ изведу на селамет. Бивало је и тежих психичких момената, које је малена Краљевина Србија преживљавала, па се нашло људи, да земља и народ изађу из таквих ситуација добро и са. чашћу. Не треба у овој тешкој атмосфери, у којој се налази наша велика и моћна Краљевина, губити присутност духа. Ваља трезвено ценити прилике. Ваља разумно мислити, и озбиљно радити. Не пренаглити. Имајмо вере у себе саме! Кад смо умели, да извојујемо своју слободу, да се ујединимо са својом браћом, да створимо велику Краљевину, умећемо и имаћемо снаге и моћи и памети, да се одржимо, и да се економски и финансиски помогнемо и подигнемо. Не очајавајти, већ радити!“,

Ми Политички морал г. Куманудија.“

И ако г. Куманудију у приватном, грађанском животу не спорим осећај у погледу морала, изгледа, да му се то мора оспорити у политичком моралу, јер у томе јако оскудева. Ја сам на збору Народне Банке нешто поменуо о томе, и у предњем излагању моје одбране, ја сам ту ствари објаснио. Али, како је то питање о поличком моралу врло важна ствар за објашњење мога спора са њим, то сам позван, да пружим прилике, да се и оно расветли.

=) Пре но што сам прочитао пред судом ову главу своје одбране, писане 1922. године. замолио сам суд, да се сведоци испитају. Суд није уважио моју молбу. Штампам и ову главу ради потпуности "своје одбране. У осталом ова критика политичког морала г. Куманудија није нова. Све је се то знало, и делом писало и раније. Само је овде неколико примера груписано -