Моја одбрана

53

Мислим, да ће то најбоље бити, ако се изведе у примерима. · Да отпочнемо. | а

1., Навео сам, да је г. Кумануди мени рекао у присуству г. Д-ра Николе Костренчића, да су београдске банке заузеле бољшевички став према влади, и да ће употребити обзнану против њих. То је било онда, када се правио уну"трашњи зајам, и када су београдске банке предложиле преставницима свих банака из земље, да би требало саветовати Министру Финансија, да не зајми од народа, већ да му узме путем пореза. Али г. Куманудију није ништа сметало, да ипак апелује на банке, да гарантују зајам.

Мислим, да у том акту нема доследности. Кад некоме претиш, шта га молиш. Али политички морал г. Куманудија то допушта.

9, Када је донето решење Министарског Савета по предлогу Министра Финансија, да се да монопол рада са девизама Народној Банци, и њезиним · филијалама, онда је наступило очајно стање код оних, који су били потребити за девизама, и изражавано је негодовање тако велико, да га је чуо и осетио г. Кумануди. Услед тога, он и ако противник банака, није се устручавао, да позива неке од банака, да га помогну, и да и њима да могућности за рад са девизама. Банке су изашле на сусрет великодушно. Зашто позива на сарадњу оне, које гони» Да ли је у складу то са политичким моралом»

Али није то све.

Поводом овога питања одиграле су се још и ове две «ствари:

а.. Г, Кумануди је био изјавио г. Др. Стојадиновићу, директору Енглеске Трговинске Банке, да ће одступити као Министар, ако га банке не помогну. Удружењу Банака је ово било познато, и на конференцији, где је било заступљено 39 банака усвојено је решење Управног Одбора Удружења, да није било опортуно водити отворену опозицију против рада г. Министра Финансија, јер се баш на шо и циљало, да се банке изазову и својом опозицијом дискалификују. Ово се види из извештаја Удружења Банака стр. 24.

Банке дакле нису хтеле, да му даду прилике, да одсту-