Моја одбрана

БЕОГРАЛСКОМ АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ.

Пресуда Првостепеног Суда за варош Београд од 15. Маја 1923. год., донета по мојој кривици због дела из 5 104 првог одељка казненог закона није на закону основана, и за то противу ње изјављујем незадовољство.

Пре, но што пређем на потребна излагања, мени је част умолити Апелациони Суд, да изволи примити к знању, да је моја одбрана, прочитана пред Првостепеним Судом за варош Београд, а која је по том писмено предата, саставни део овога незадовољства, које изјављујем.

Сем тога част ми је умолити Апелациони Суд, да изволи прочитати ту моју одбрану, јер ће онда добити правилно гледиште о целокупној ситуацији, под којом сам ја увређен, и изазван противзаконитом, ненадлежном и неправилном радњом г. Куманудија, као тадашњег Министра Фининсија, на збору акционара Народне Банке од 11. Јуна прошле године, упо-

требио изразе, за које ме је тужио.

Да пређем на ствар.

1., У својој одбрани пред првостепеним судом, ја сам утврдио, да је Комесар и преставник Министра финансија г. Адолф Јаковљевић, генерални инспектор Мин. Финансија на поменутом збору окционара Народне Банке, а приликом дискусије о чл. 9. у вези са чл. 10 и 11. пројектованога статута банчина, изјавио „по нарочитом овлаштењу г. Министра Финансија, да г. Министар Финансија не може одустати од редакције ових чланова, како је предложено.“

То се утврђује записником рада на поменутом збору акционара Народне Банке, оштампаном уз извештај Народне Банке за 1922. годину стр. 62. Тај сам извештај приложио уз своју одбрану.

Сем тога то је утврђено и сведоцима, на које сам