Моја одбрана

МОЈА ОДБРАНА

писана 1922 год., а прочитана на претресу у првостепеном суду за варош Београд на дан 25. маја 1923 године.

1

На збору акционара Народне Банке, одржаном на дан 11. Јуна 1922. године, решавало се поред осталога и о донашању новог статута банчина. Кад је био на претресу чл. 9, пројектованог статута, онда је доста акционара било противно "томе члану тако, да је импресија била, да ће збор такав члан одбацити, и друкчију редакцију дати. Тада је устао г. Адолф „Јаковљевић, генерални инспектор Министарства Финансија, који је био комесар Министра Финансија на збору, и изјавио, даг. Министар Финансија не допушта, да се пројектован члан статута мења. Изненађен оваквим противзаконим поступком представника г. Министра Финансија, ја сам одговорио, да ни по закону о акц. друштвима нити пак по закону о Народној Банци Министар Финансија нема права, да се меша у рад збора, и да одобрава или не, закључке зборске о статуту банчином. Сведоци су за то г. г. Адолф Јаковљевић, генерални инспектор Министарства Финансија, Коста Главинић, комесар Народне Банке, Никола Станаревић, дириктор Месарске Банке, Исак Машијах, Тих. Поповић, адвокат, а то се утврђује и записником зборским на стр. 62, који се налази у приложеном извештају Народне Банке за 1922 годину.

Кад је у току рада на статуту банчином дошао ред на члан. 53. пројектованог статута, онда је цео збор био изненађен, јер је томе штампаноме члану додато накнадно усмено, да директори и чиновници банака не могу бити бирани за чланове Управног Одбора Народне Банке.

Чим је прочитан тај члан статута, јавио сам се зареч, и умолио гувернера г. Вајферта, који је збором председавао, да објасни збору акционара, да ли је то предлог Управног