Моја педесетогодишњица књижевнога и културнога рада на унапређењу српске пољске привреде : 1861-1911

++

— заузимањем царског дворског саветника г. д-ра Авг. Пленера — из Шенбруна.

Основао сам тада модерни, али малени пчеланик у Новом Саду на мом опитном пољу.

Књаз Михајло чује за мене и мој отпочети рад, што га је заинтересовало, па нареди секретару Дим. Јоксићу, да му набави моју књижицу „Плуг“ и „Сељака“ за обе прошле године, што му се све допадне, и одмах ме затим позове у Београд „да ме лично упозна“, а уједно и затражи, да му донесем и чахура од напред наведених свилобуба, што сам и учинио. После извесног разговора, Књаз изјави жељу, да му направим нацрт за обновљење Земљоделске школе у Топчидеру, „по новијим начелима“, као што се Књаз изволео изразити. Ја сам то учинио, али је томе обновлењу био противан тадашњи Министар Финансија Коста Цукић, услед чега је Књаз од те намере „привремено“ одустао.

За специјално изучавање напреднијег, уметничког површарсшва и цвећарства, отишао сам у Ерфурт, као најчувенијем месту у Европи по тима гранама привреде. За време мога бавлења у месту, изабран сам био и за члана Оцењивачког Суда на изложби цвећа и поврћа, која је баш у оно доба била у Готи приређена,

и И

:: У