Моја педесетогодишњица књижевнога и културнога рада на унапређењу српске пољске привреде : 1861-1911

1889. Написао сам књигу

Наука о земљоделству П. део: Ливадарство, са 48 слика у слогу. Од Министарства Финансија награђено дело.

Ове сам године први пуш стављен у пензију као управитељ Ратарске школе, коју сам пре седам година основао. Велим дрви пут, зато, што сам од ове, па до 1897. године три пуша стављан у пензију и враћан натраг за управитеља, што је зависило нешто од личног, нешто од партијског расположења или нерасположења дотичних Министара Народне Привреде према мени, који су се из разних политичких партија у томе времену мењали, алџ су у исто доба и велику улогу играле и мучки организоване пи удејствоване личне интриге мојих противника, о чему је знао још из ранијеи Краљ Милан, па ми је, кад ме је 1883. године још одликовао орденом св. Саве, рекао: „Ви, г. Радићу, пимаше много противника, али Ви Продужите Ваш користан рад пи не осврћите се на њих, него имајше на уму ону изреку: да гори увек на бољега мрзи!“...

Од последњег пензионисања па на даље, указивали су ми понеки Министри „милост“ хвала им —, постављајући ме од времена на време за хонорарног професора на истој школи, па сам и у том, баш незавидљивом положају,

ипак некима сметао... ——5—__

— 24 —

си