Моја педесетогодишњица књижевнога и културнога рада на унапређењу српске пољске привреде : 1861-1911

коме правцу“, као што је то у дипломи написано, а по испиту Књаз је пришао к' мени и тапшући ме по рамену, рекао ми је: „Браво, мој млади Србине! (на што су и осталих 8 чланова узвикнули: „Браво!“) Чесиштам иш Вама и Вашим сународницима, у чију средину, овако млад радник, на племенитом пољу пољске привреде одлазите. Нека Вам је срешан пут и рад!

Одмах после испита, а на позив самога Књаза, одем на његово имање у Фрауенберг у Ческој, у циљу практичног проучавања привредне организације, где ме је бесплатно издржавао за цело време мога тамошњег бављења, за које сам време и друге његове спахилуке похађао. Од њега, а по његовој препоруци, одем у истом циљу, на спахилук грофа Туна, којом приликом походим и тада чувену ратарницу у Кадену, а одатле на спахилук Ерцхерцога Албрехта у пожунској жупанији, одакле се при крају месеца јануара 1861. године вратим кући у Суботицу, где ми је отац за пароха био премештен, и ту, у највећој скромности, онако, како сам онда умео п знао, али са пуно воље и отважности, отпочнем мој књижевни рад и напишем

1861. године моје малено и нејако књижевно првенче:

Плуг од постанка његовог до данас,

с додатком: „Зашто се код нас слабо новији

=

|.

а.

[55]