Моја педесетогодишњица књижевнога и културнога рада...

мији на приплод. И за свој живинарник понео сам неколико грла. Из Париза сам отишао преко Белгије у Холандају, да видим и упознам њихове, са млечности чувене краве, па сам сврнуо и у Харлем, да видим тамошње чувено цвећарство, а одатле у Едам да се упознам са израдом „холандског“ сира, одакле сам, опет по жељи Књажевој, отишао у Фрнсланд, а наиме у Емден, да видим њихово гускарство и оданде Му понесем 2 гуске и једног гусана беше то као најлепши лабудови; изабрао сам их из једног јата од преко 2000 грла у селу Симонсволде код Емдена; гуске беше по 12, а гусан 13Va килограма тежак. И ову је живину Књаз такођер послао у Топчидер на приплод. Кад сам Књазу, по повратку, ову живину предао, био је лепотом и крупноћом донешених грла, како кокошака, тако и гусака, врло пријатно изненађен, па ми рече: „Оваку живнну вредно је размножити и у народ растурипш. А иlта ће, г. Радићу, Moju Шумадинци рећи, кад ову жавину виде ?“ Том приликом изјавио је жељу да пређем у Србију и са извесним лицима „порадимо заједничка на унапређењу српске земљорадње", давши ми својеручно своју уоквирену слику у боји с речима; „Ево Вам, г. Радићу, oeo у место ордена, а у знак Мога празнања“. * Путујући, већином поштом, кроз бба Фрисланда, упознао сам и њихове чувене овце.

13