Мојим младим друговима : Искрен савет

11. Писмо

Београд, 30.-VIII.- 1924. Хоћу у овом мом писму, драги моји другови, да вам пишем о једном, по моме мишљењу, врло важном предмету који вам је, истина, познат, али о коме никад није довољно говорити, како би његов судбоносан значај по наш народ и нашу државу боље схватили, правилније судили и најбоље радили. Хоћу да вам доставим моје мисли и моје схватање о нашој народној и државној заједници, о постанку и развићу њеном до данашњег стања, како би добили правилан појам о њој и њеном великом значају. Већ су први испитачи опазили, вели Д-р Јов. Цвијић, да су заједничке основне црте Срба-Хрвата-Словенаца и Бугара. Констатовало се, да се неосетно разликују језици којима се говори од Љубљане до Солуна и од Соче до Црног Мора. Србо-Хрвати говоре језиком који је толико једнолик, да једног Србина из Призрена може без икакве тешкоће разумети један Хрват с Истре.