Мојим младим друговима : Искрен савет

45

ма и освестио се, да му једини спас лежи у искреној братској слози и јединству. Попуцали су окови који су нас вековима притискивали и отргло је се из самртног загрљаја наших крвних душмана, па је наш народ дочекао давно жељени час, да се види са својим браћом у једној његовој сопственој држави слободан и братски загрљен. Да ли би мудро радили када би продужили да и даље живимо по рецепту кога нам је столећима наметао наш непријатељ? Да ли би незнатност верске разлике и даље требала да нас двоји у разне непријатељске таборе и да нас дели на правоверне и вером инфериорне? Да ли би тај факат био довољан и разуман разлог за наше неспоразуме и несугласице, или ми имамо дужност да све те незнатне узроке отклонимо у име битних интереса и драгоценијих идеала нашег и сувише намученог народа? Очевидно да старе неваљале путеве морамо одмах напустити и то дефинитивно и за увек. Ако би другојаче радили значило би да немамо здраво суђење, да не разликујемо главно од споредности, да не видимо