Мојим младим друговима : Искрен савет

47

вата и Срба‘ који су један народ са два имена“. На једном другом месту вели: „Ја сматрам Хрвате и Србе за два племена једног те истог народа раздвојени самом повјешћу". Чим је Србија образована Срби из Аустро-Угарске, а за тим и сви просвећени Југославени, увидеше у њој земљу „националне мисије“, „балкански Пијемонат“. На тај начин средиште југославенских земаља требале су бити, и по хрватском мишлењу, слободне јужнословенске земље Србија и Црна Гора. Прво је требало ослободити оно што је под Турском, па онда ступити у контакт са другом половином народа која је била под Аустро-Угарском. Али тај рад Рачког, Штросмајера и ДаничиРа био је политичким приликама обустављен за неко време. На сваки начин да је ово обустављање проузровано радом Аустро-Угарске. При свем том, поред свих искушења којима је била изложена духовна заједница Срба и Хрвата, ипак се је она одржала. Ова моћ понова је избила 1896 год. у удруженој српско-хрватској омладини, која је ишла свом циљу поузданим и чврстим корацима. Из и-