Мој живот и рад

Али оно има једну велику добру страну: оно постоји и функционише како ■ — тако. Нема сумње, ми морамо радити на томе да се овај друштвени строј, тако несавршен, мало по мало претопи у други један строј, бескрајно савршенији.ј, Али не идимо одвећ брзо, иначе ће све стати и неисказни ужаси ће доћи, и не само отерати привилегисане са њихових положаја већ увећати садашњу беду сиротих.

Има капиталиста и капиталистг. Говори се о неделима и чак о злочинима капитализма и капиталиста. Ја мислим да треба правити разлику између неколико врста капиталиста. Капиталистн којн то постану тиме што су усавршили методе производње јесу фактори социалног прогреса. Нећемо их никад имати одвише. Капиталисти који то постану тргујући новцем јесу једно зло нужно, али мислим привремено. Они могу чак и не бити зло, ако њихов новац иде на производњу. ,На супрот томе, капиталист који само набацује на туђи рад тежину своје ренте од које живи беспосличећи и у луксузу, или капиталист који употребљава свој новац само тако што компликује расподелу производа спекулацијом или некорисним посредништвом између произвођача и потрошача: ти су рђави капиталисти. Не видим им ки корисности ни извине. Сматрам да су осуђени на пропаст, чим већина људи буде._ успела разумети да у овом свету нема места за социалне паразите. За мене, ништа није одвратније од живота у беспосличењу. Нико нема права да беспосличи. У цивилизацији нема места за беспосличара.