Мој живот и рад

који ће бити корисни купцима, а не само артикле који ће донети ф а бриканту велику зараду. Кад човек хоће много да заради, обично нађе најбољи пут да изгуби иоваца. А кад човек ради да би испукио оно што ематра својим задатком онда { се сам новац јединствено брани.\

Рад треба упростити. Мој напор се увек вршио у смислу упрошћавања. 'У толиким стваоима се оскудева,Гпроизводи од највеће потребе су сами тако скупи да и не говоримо о оном делу луксуза на који, ио моме мишљењу, свако треба да има право а то је зато што је сзе што производимо много сложеније него што би требалод Наше одело, наша храна, наш намештај, све би то могло бити много простије и у исто време много лепше. У сивту има сиротињв двлом зато што сг одввћ много људи и много снага расипају фабрикујући нвкориснв ствари, или првносвћи твжинр_ која нг служи ничвму. Права простота значи производити оно што чини највеће услуге и оно што је у исто време>'" најзгодкије за употребу; Пођите од једног артикла који нде добро, па после се старајте -да из њега избаците све делове који не служс ни аа, шта. . Ово правило се примењује на све, на ципелу, ка одело, на кућу, на део машине, на железницу, на пароброд, на аероплан. Земљораднички послови су код нас одвећ сложени. Све ми се чини да наши сељацњ,_у опште говорећи, на стварно корисне послове употребе ртприлике. једну двадесетину свога рада, Последња мануфактура у Европи једва ако је горе инстали-