Мој живот и рад

152

количину акдија. После тога, под утиском овог поверења публике, они су поново расписивали једну нову партију облигација. Кад су приходи подбацивали или су их спекуланти вештачки оборили, они су откупљивали јевтине акдије, у намери да ускоро поново спреме једно пењање акција и продаду их по скупљој цени. Тешко ћете наћи у Сједињеиим Државама једну железничку пругу која није банкротирала један или више пута услед наизменичног издавања облигација којим су рентиери теретили и преоптеретили предузеће, све док се није сурвало. Затим су ти исти финансиери искористили банкротство и распродају и поново су се обогаћивали на рачун зајмодаваца које су сами преварили, у очекивању прилике да наново отпочну исте операције. Природни савезници финансиера, то су адвокати и судије, људи од закона. Махинације које су извођене у железничким предузећима нису могле проћи без савета правника. Правници као и финансиери немају појма о индустрији, а још мање знају како се служи јавном добру. Они мисле да је Једно предузеће добро вођено кад је у складу са законским прописима. Банкари су, дакле, одузели финансиску управу железница од администратора н предали су је правницима, стављајући у дужност овима да се увере да ли закон није повређен, али закон се може изопачити, и тако су се у железницама развили велики правни одсеци. Уместо да иду путем здраве памети и да се руководе потребама прилика, компаније су се управљале према саветима правника. У свима детаљима система гамизала је реглементација. Затим је дошла навала државних распнса и савезннх прописа, који су под својом масом угуши-