Мој живот и рад

једној прузи друге компаније, свршили су исти посао (оиравка и баластажа) колико 40 радника друге компаније. За пет дана наши су људи израдили два телеграфска дирека више него конкурентска група. У одсеку за набавке раније је било 6 чиновника. Данас један чиновник свршава посао. Администрацију у Детронту водили су 123 чиновника. Других 60 радили су у Спрингфилд, и 130 у Џаксону. Данас овај посао раде 164 чиновника. Почели смо да оправљамо линијур обновили смо баласт скоро потпуно, и један велики део пруге био је измењен. Лбкомотиве и возни материал поправљени су у нашим радионицама, с малим трошком. Увидели смо да су раније.куповане ствари рђаве, и непогодне за употребу. Сада штедимо купујући боље ствари, и водећи рачуна да се- ништа не расипа. Наши чиновници, изгледа нам, сарађују са најбољом вољом ка уштедама. Добро пазе да не бацају у ђубре оно што би још могло да послужи, и кад једног ложача питамо како иде његова машина он нам даје податке о постигнутим уштедама. Све поправке се врше на рачун прихода. То је наш начин. Хоћемо да нам возови јуре и стижу према распореду. Тако и чине. Време потребно за пренос робе смањено је за две трећнне. Кад опазимо један вагон на резервној прузи, то за нас није само вагон, већ знак да има нешто да се поправи. Нужно је да нас неко обавести зашто тај вагон ту стоји.

Чему треба да служе железнмце? Некада је требало осам или девет дана да се један терет пренесе у Филаделфију или у Њу-Јорк. Данас је довољно три и по дана.

155