Мој живот и рад

179

да их имају: најзад их баце на ђубре не добивши од њих никакву услугу. Човечанство је на путу да изиђе из периода фриволне производње и нндустрија се стара да се прилагоди стварним друштвеним потребама. Све се више уздижемо изнад обожавања материалних богастава које је тако дуго трајало. Ннје данас никаква слава бити богат. Сувишне ствари које трпамо, не чине нам никакву част. Сва наша слава долази од нашег рада. Има две врсте глупака у свету. Први је милнонер који мисли да, нагомилавајући новац, добија све већу стварну снагу, други је бедни револуционар који сматра да ће, одузимајући богаство једној класи да би га дао другој, излечити сва зла од којих лати друштво. И један и други се варају. То је исто као кад би покушали да монополишу све шахове и све домине у нади да за себе задрже знање ових игара. У ствари неколицина највећих богаташа нашега времена, ма колико много зарађивали, нису ни за марјаш увећали богаства човечанства. Кад бисмо сви производили, чак врло умерено, било би доста за све, и сви бисмо имали довољно. Стварна оскудица у стварима потребним за живот (не говоримо о привидној оскудици која долази отуда што неко нема пара у џепу), свака стварна оскудица долази само од недовољне производње. А недовољна производња сама најчешће произлази од нашег незнања шта да производимо и како да про.изводимо. Шта треба веровати ? Ево веровања од којих треба поћи: ДгГ земља производи, или је способна да про;изводи, све што је потребно да сзаки задовољи своје