Мој живот и рад

15

сам V мој музеј, да прави друштво моторним колицима на којима сам почео радити тридесет година-/ пре тога датума и која су почела да иду како ваља у*пролеће 1893. годинеј

Родио сам се 30. јула 1863. год. у (Мичиган); где је мој отац радио земљу. Моји родитељи нису били богати, али нису били ни сиромашни. Међу сељацима у Мичигану, ми смо важили као људи доброг стања. Кућа у којој сам се родио још постоји и припада заједно са земљиштем мога покојног оца моме садашњем имању. Још као врло млад, имао сам укуса и смисла за механику. Моје прво имање било је -нека врста радионице где сам као алате имао комађе гвожђа. У то време, деца нису имала фабричких играчака као данас. Њихове играчке се правиле на дому. Што . се мене тиче, ја никад нисам имао других играчака до мојих алата, и ево још се играм са алатима! Највећи догађај тих година мога живота био е сусрет са једном друмском локомобиломЈна осам миља од Детроита, једнога дана кад сам с оцем ишао у ту варош. Било ми је двадесет година. Сећам се те локомобиле као да сам је видео јуче. То су прва кола без животињске тракције која сам икад био видеоЈ Употребљавали су је за кретање машина за вршај жита на Цојатама. Већ сам био често виђао сличне машине вучене од коња, али ова је имала један ланац који је мотор доводио у везу са задњим точковима изнад којих је био учвршћен казан. Један човек, стојећи на задњој платформи, бацао је у ватру угаљ, регулисавао пару и терао. Ова машина се беше зауставила да би нас пустила да прођемо са коњи.ма.