Мој живот и рад

Прва кола без коња. Пре но што је мој отац имло времена да види мој смер, скочио сам са наших колица и ступио у разговор са механичарем. Овај ми објасни врло радо цео апарат којим је био врло поносан. Сусрет тога апарата окренуо ме је ка аутомоторном преносу. Трудио сам се да правим сличне моделе и,' неколико година доцније, успео сам да начиним један који је ишао врло добро. Од тренутка када сам, као дванаестогодишњи дечак, видео ту друмску машину, до данас, моја велика и стална амбиција била је да израдим једну добру друмску машину. Волео сам исто тако страсно часовничарство и проводио сам сате и сате покушавајући да оправим све старе часовкике који су ми падали шака. Много човек може да научи само склапајући и расклапајући. У књигама не стоји како је једна ствар начињена, а прави механичар мора познавати састав скоро свих механизама. Машине су за једног механичара оно што су књиге за писца. Он у њима налази идеје, и ако је обдарен извесном интелигенцијом, он их ставља на праксу. Никад се нисам могао заинтересовати много за земљорадњу: волео сам се бавити машинама. Мој отац није гледао бог зна како повбљно на ту моју склоност. Мислио је да је боље да будем земљорадник. Кад сам, у седамнаестој годинн, изашаб из школе и кад сам ушао у механичку радионицу фабрике Драјдок, мој отац тек што ме није сматрао за изгубљена!

16