Мој живот и рад

, треба производити кола за ширу публику. Њихова велика брига била је да раде по наруџбини и да продају кола што могу скупљеЈ Немајући друге власти до власти коју ми је дао мој инжењерски положај, дошао сам до уверења да ново Друштво никада неће моћи бити средство за остварење мојих плаџоџа. Месеца марта 1902. дао сам оставку, решен да се више никад не примим потчињене службе. Узео сам под кирију једну радионицу, цигљану зграду од једног спрата у броју 81 Паркплеса, у намери да ту наставим своје огледе. Година 1902. била је, тако рећи, период истраживања., У мојој цигљаној радионици од једне соберадио сам на усавршавању мотора са четири цилиндра. Кад сам бивао изван куће, покушао сам дати себи рачуна о томе шта су то управо послови, да сазнам да ли се они нужним начином морају састојати у оној себичној трци за новцем коју сам приметно у току мојег кратког ранијег искуства* У једном незадовољном муштерији није гледан човек чија поверљивост је била препаднута, већ један досадан гњаватор или неко од кога би се евентуално могао још једном извући новац, ако се поправи артикал који му је био продат. Шматрало се вештим да се продају што скупље резервни делови, у намери да муштерија кад купи аутомобил буде принуђен да набави део који му не достаје, и да ће за тај део платити било коју дену. Аутомобилска индустрија није почивала на ономе што бих назвао основ поштења као што није, у погледу фабрикације, почивала на научном основу. Био сам решен да, ако не нађем погпору за вођење једног посла у интересу целине, напустим апсолутно сваку врсту посла. Јер мојн властити покушаји, удружени са посматрањем онога што се де-

24