Мој живот и рад

са две ручице, јер да би се кола одржала у једчом прзвцу требало је имати атлетску снагу. Профил тркачких стаза тада није био израђен научно како су данас тркачке стазе. Јер нико иије могао слутити до колике брзине ће аутомобил моћи дотерати. Једва су најглавнији савијутци били олако издигнути.\ Нико није боље од Олдфилда познавао колико су савијутци опасна стввар. Кад је дошао велики дан, седајући на кола, док сам ја довршавао последњу ситницу, он ми рече веселот -■ „Ова кола ће ме можда убити, али ако се то деси, моћи ће се рећи да је Барнеј Олдфилд ушао у вечност пакленим трком...“ Бернеј Олдфилд је одржао реч. Терао је као што је рекао... то јест у пакленом трку. Није се смиловао бацити ни један поглед у страну, нити успориги на савијутцима. Пустио је кола, главе испружене напред... као статуа судбине. А кола су јурила! Јурила су грмећи као олуја. Кад су пролазили поред њих, гледаоци су се одједном хватали за шешир, као да је дувао циклок. Кад се трка свршила, моја кола су за пола миље била претекла следећи аутомобил... и Барнеј је бисджив... Добили смо трку!... Почетак славе и богаства.

ГЛАВА ЧЕТВРТА Хенри Форд оснива компанију

Кола 999 су дакле постигла мој циљ. Доказаладу да сам умео правити брзе аутомобиле. ! Недељу дана после трке, образовао сам Дру-

32