Мој живот и рад

4

ту до савршенства, и Фордова индустрија служи за модел свима предузећима исте или друге врсте. Могло би се једино замерити Фордовом начину производње да не води довољно рачуна о радниковом здрављу, и нарочито о његову душевном' расположењу. Има у Америци фабрика где је ритам рада спорији и издржљивији, где се људи мање исцрпљују, где се више стара о психолошком благостању радника. Форд у главном све постиже крајњом механизацијом, употребом машина где год је то могућно, великим надницама. Он је сам неуморан радник, и не оклева да цео свет стави на диапазон своје активности. Једном речи, његова организација је одвећ механизована, а није у довољној мери хуманизована и демократизована. 1— Форд је могао тако сјајне успехе постићи нарочито захваљујући квалитету своје радне снаге: Американаца, који су безобзирни и кад сами раде и кад друге терају, емиграната који су у Америци за кратко време и не жале труда кад имају у изгледу добру зараду. У Европи недостају оба та услова, и мучно би се могао остварити величанствени резултат до кога је Форд дошао у Новом Свету. Ипак, успомене Хенри Форда, писане искрено, простосрдачно и амсрикански живо, представљају за нас Европљане требник стваралачког рада, вођ кроз модерни живот, непобитан доказ да се може много кад се сме и хоће,- Форд је несумњиво један од највећих учитеља енергије, метода и професионалне савести. У нашој младој држави, која, и по својој земљи и по својим људима, толико личи на Америку, пример Хенри Форда биће од најплоднијег дејства. А његов Живот и Рад читаће радо стари и млади, јер је занимљив као роман. Драгољуб Јовановић.