Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

i ČE

енде

«Прикази: Б.. Лазаревић, Импресије I; Caвић, Летопис“ Матице OCpucke 264, 1910,

2 20.)

Вујић Јоаким: Животописаније (1833). Ту је приказан пишчев живот, школовање, путовање до 1833, подаци о просветним приликама у Војводини, бављење у Карловцу, Загребу, Трету, пут по Италији, пут од Трста до Беча. На крају је библиографија Вујићевих списа. Писац воли да се хвали, пише суво, старијим језиком.

Грујић Јеврем: Записи (1 Ш 1922 до 1923. Издање (С. К. Академије). То су пишчеве забелешке о догађајима пре Оветоандрејске Скупштине, о (СОветоандрејској Скупштини, о другој влади Милоша и Михаила Обреновића и ратовима са Турцима 1876—1878. Важно је за политичку историју Србије у 19 веку.

Грујић Никанор: Автобиографија, (Ботословски Гласник 1904—1905 и засебно). Обухвата детињство, школовање, црквени, политички и књижевни рад пишчев. Има података за црквену и политичку историју. Писац се највише стара да изложи своје заслуге и да објасни сукоб између

· 'народа и цркве.

Димитријевић Милош: Успомене из мога живота (1896). Подаци о писцу и политичким приликама у Војводини за његово доба. 1

Драгашевић Јован: Истинске приче (1888). У облику шест приповедака, писац износи податке о јавном животу у Србији. Има, нешто историје о времену друге владе жнеза, Михаила и о уређењу војске.

Ђорђевић Владан има врло много аутобиографских података у делима: Орпско-турски рат (Успомене и белешке из 1876, 1877 и 1778, 1—1П, 1907), Крај једне династије (I—MI, = 1905—1906), Историја, српско-бугарског · рата (1—П, 01908), Моје министровање, и др. Ова дела су занимљива за историју и политичке прилике у Србији.

Зелић Герасим: Житије (1—Ш, 1897, 1898, 1900; Српска Књижевна Задруга књ. 36, 44, 58; 1 издање Ђудим, 1823; Народна Библиотека, Шанчево св. 191, 193, 195, 197, 199, 131). Ово је опширно дело, има, података о писцу и доста грађе за културне, политичке и црквене прилике с краја 18 и почетка 19 века у Далмацији. Путовања пишчева: Орем, Бачка, Крф, Србија, Русија, Цариград, Атоска Гора, Азија, Пољска, Француска и т. д.

Мандић Теодор: Успомене из нашег црквено-народног живота, (1, 1897; П, 1898; из Летописа Матице СОрпске). Дело има доста података за историју цркве у Војводини од 1840—1867. :

Матавуљ Симо: Биљешке jeNHOT писца (1923; Прво у Летолису Матице Орпске 196, 1898 и даље). Младост и живот пишчев до 1885, прилике у Боци Которској, живот у Херцег Новом, прелазак у Црну Гору, подаци о краљу Николи, дворском животу, о писцима Ј. Сундечићу, ЈЈ1.

АУТОБИОГРАФИЈЕ

Костићу и др:; путописне белешке из Италије и Француске. — Кратка Аутобиографија (С. Матавуља у Летопису Матице Српске 257, 1909, 67 (саопштио je M. Савић). =

Милићевић Милан: Из својих успомена (Две године у служби учитељској, 1896. Раније Годишњица Н. Чупића књ. 16); Белешке о просветним приликама у Србији око средине 19 века. У књизи Кнез Михаило успоменама некадашњег свог секретара (1896) има доста аутобиографских бележака из доба друге владе кнеза Михаила. Оличних података има и у другим Милићевићевим делима.

Милошевић Раша: Тимочка буна 1883. Успомене (1923). Оснивање радикалне странке, рад посланика радикалне странке у Народној Окупштини пре буне, рад главног одбора, подаци о буни 1883, претрес на преком суду, пресуде, помиловања. Учешће радикалне странке Ha стварању Устава 1888 'и говори посланика. Важно је за политичку историју Орбије.

Миљанов Марко (Поповић-Дрекаловић): Примјери чојства и јунаштва, (1901, Издање Чупићеве Задужбине, књ. 45). У виду анегдота испричана су дела, која је писац видео или чуо. О себи не говори много, највише о Црногорцима, (Кучи) и Арнаутима (Клименти), које је познавао. Стил је природан, као код Љубише у приповеткама. (Приказ књиге: Ј. Скерлић, Писци и Књиге 1,

Ненадовић Матија: Мемоари (1898. Српска Књижевна Задруга књ. 9. Раније:. Шумадинка, 1856 бр. 11. и даље, 1867). Опис догађаја од. 1787 до 1806 у северозападном делу СОрбије, успомене из 1813, Турско надирање и освајање између Дрине

и Колубаре. Дело је започето око 1833 и

није довршено. Ту су историјски подаци о људима и приликама у почетку 19 века. Важно је за историју устанка и уређење Карађорђеве и Милошеве Орбије. Приказана је улога Ненадовића у догађајима и његове политичке мисије.

Обрадовић Доситије: Живот и Прикљученија (1—П 1892, 1893. Српска Књижевна Задруга књ. 1, 8; 1 издање Лајпциг, 1783. Дела Доситија Обрадовића 1911). Први део је права, аутобиографија, пуна података. о писцу, о школовању, о приликама. у Хопову, о калуђерима, путовањима. Други део је у облику писама, наставак живота. Једно од најбољих дела 18 века, обухвата. живот Доситијев до 1789. У делу је леп, старински стил, причање занимљиво, Је“ зик народни.

Поповић Ада Зуб: Успомене (I—11, 1893). Подаци о писцу и историји Срба. у Утарској. |

Ристић Јован: Спољашњи одношаји Србије (1—Ш, 1884, 1885, 1887). 'То је историско дело са доста. грађе за историју СОрбије, има аутобиографеских података из доба од 1848 до 1868. Прва, књига је више

2 О, ==