Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АУТАРИАХТЕ

М. Пироћанац устао је енергично против конвенције тако склопљене, а нарочито против њеног 4 чл. и предлагао је или измену или оставку. После дужих преговора у Београду и у Бечу ствар се решила, тако, да је кнез Милан 12/10 1881 упутио једно тајно писмо аустро-угарском министру ОСпољашњих Послова, да он за себе сматра 4 тачку као обавезну, а Аустро-Утарска је тад пристала, према српској влади, да се члан 4 тумачи овако: Србија може склапати политичке уговоре, као самостална држава са сваком владом, али се обавезује, да неће преговарати ни склапати никаквих политичких који би били противни духу и садржају тајне конвенције.

Литература: Ст. Протић, Дело 4, 1909; В. Ћоровић, Политика, бр. 5200—09: A. F. Pribram, Historische Blitter, I, 3, 1922. B. Ћоровић.

AyYTAPMATE (Autariatae), HJIHDCRO IIMeме. Становало је од торње Неретве на исток. Можда име реке Таре стоји у вези с његовим именом. А. су дуго ратовали са, својим суседима Ардлејима и махом су их побеђивали. Власт А. се с временом проширила до преко Мораве. Али кад су са севера дошли у нашу земљу Келти, А. им нису могли одолети. Око 300 пре Христа, они су оставили своју земљу и пошли на југоисток. А. су онда напали Шеонског краља Аудолеона, али су их Маћедонци потукли и Касандар је населио 20.000 А. Ha Перим-планини. Име А. нестаје после тога у историји. : : 7. 7.

АУТОБИОГРАФИЈЕ M МЕМОАРИ. 1. Олдовеначк и. Први покушај словеначке А. је Водников спис из 1796 (штампан у Водниковом — споменику-Водник ~ Албум, Љубљана 1859) и скице Ј. Копитара из 1808. (Источники дља, истор. слав. филол., П, mw ma 19839 B. Kopitars kleinere Schrifеп 1, 1857). Потпуне А. и у доцније доба су ретке. Ј. Година-Верделски издао је своје Живење у Трсту 1879: ЈЉБубљанског каноника Фр. Ке. Крамера Живљење ин деловање, пописано од њега самега изашло је у Љубљани 1898; А. Марушича Моја доба ин подоба у Горици 1898; Ј. Вошњак издао је своје Спомине у Љубљани 1905—06. Из своје А. издао је Ј. Трдина. Бахови хузарји ин Илири (1858 до 1867) у ЈБубљани 1903 и објавио је Моје живљење у ЈЉубљанскоме Звону 1905 и 1906, а већина још је у рукопису. — Широко засновани мемоари, које је написао Фр. Шукље, налазе се у штампи. — Поједина доба обрадили су :. Алешовец (Како сем се јаз ликал, Љубљана, 1396), М. Торкар (Неколико цртиц Ha мојих младих лет, Дом ин Свет 1895), Ј. Гершак – (Ормошки спомини, · Љубљана. 1902), Ј. Дебевец (Ввори ин боји, Љубљана. 1908), К. Оввалд (Из мојега ластнега живљењеписа, Љубљана 1920). У главном литерарно-историску | вредност

уговора, —

имају Е. Јеловшекове Опомини на Прешерна, Љубљана 1903, В. Холца (Ној) Спомини на знамените може, Трст 1892 и Ив. Цанкара Обиски, Љубљана 1920. Изразито политичку тенденцију има Ив. Шуштершича Мој одговор, Љубљана. 1929. Има више оваких списа из (новијег доба. — Из балканског рата имамо само два (И. Оражен, Мед рањеними србокими брати, Љубљана 1913 и М. Плут, По: мацедонскем бојишчу, Љубљана 1913), а после Светског Рата умножили су се: Ј. А. Жиберт, Дег Мога у. бЗагајеуо, Љубљана 1917; Хенрик (СОмрекар чрновојник, Љубљана 1919; Е. Стефанович, Моји записки з Дунаја, Љубљана 1921: B. O. Јеленц, = 1914—18, Спомини | југословенскега добровољца, Љубљана 1999: Ј. Матичич, На крвавих _пољанах, Јубљана 1922; Ј. Лавтижар, B петих летих окрог света, 1914—1919, Љубљана 1924: Р. Џавлич, Љубезен ин совраштво, Љубљана 1924, и серија књига, у којима објављује под насловом Царзано, Проти Австрији (Марибор 1994) ЈБ. Пивко своје ратне успомене. Ј. Глонар.

2. Српски (в. и хрватски). А. садрже у светској књижевности врло значајан и 60гат књижевни рад. Код нас их нема много, ни у облику правих А., ни у облику мемоара. У колико их има садрже податке не само о писцима, него и о околини, у којој су живели, о људима, са којима, су долазили у додир, о времену, у коме су живели. По некад то су документи првога реда за књижевну и политичку историју. Код извесних аутобиографа, нарочито код оних, који више говоре о себи и који су имали разлога да се прикажу у бољој светлости, извесна тврђења се морају проверити. Најважније су А. или списи са аутобиографским ~ белешкама, успоменама и записима:

Видаковић Милован: Аутобиографија (Гласник 30, 1871, 99—198). Писана је 1887, обухвата само детињство, има нешто података о односима према Турцима у Београдском Пашалуку пред крај 18 века, опис збега, наплаћивање пореза, прелазак у Орем 1788. Недовршена. је.

Виловсоки Стефановић Јован (1891 до 1902). Из живота једног ц. к. официра аустриско-српеког военог хора у години 1846—1849 — народног | устанка – српског (1863). Подаци: Народна СОкупштина у Сремским Карловцима 1848, подаци o Рајачићу, Шупљикцу, Книћанину, Јелачићу и др; Описи битака за време буне. Дело је важно за историју Војводине и историју ратовања = 1848—49. Писац je учествовао у њима као официр.

Виловски Стефановић Тодор: Моје успомене 1967—1881 (1907). Прештампано из Бранковог Кола. Обухвата школовање и јавни рад. Добри су подаци из доба док је писац био уредник (Орпске Зоре у Бечу, белешке о писцима (Љубиши и др.). Друга књига остала је у рукопису.

== 90 —